Beograđanin čuvar krajputaša

ZA pare koje je letos uložio u obnavljanje polomljenog i u travu zaraslog krajputaša na Previji, ukraj puta Kokin Brod - Jasenovo - Prilike, podignutog pre 130 godina čoveku za kog nikad nije ni čuo, Miomir Filipović (73), penzioner iz Beograda, mogao je da se baškari u nekom ekskluzivnom letovalištu. Ovako, 16 dana je ispod Gradca, visa Murtenice, po suncu i vetru, čistio kameni tesanik, obnavljao slova, betonirao postolje za krajputaš i ostavio trag i - okrepio dušu.

- Bilo je to moje najlepše letovanje. Uspravio sam beleg svešteniku Ristu Popoviću (1838-1880) iz Bele Reke. Uradio sam to iz poštovanja prema precima i ljubavi prema svojoj domovini - kazuje inženjer elektrotehnike i donedavno profesor u Elektrotehničkoj školi "Nikola Tesla" u Beogradu.

Pre dve godine Filipović je, prolazeći ovuda sa porodicom, na mestu zvanom Popom kamen i razmeđi rzavskog i uvačkog sliva, u travi video polomljen i oštećen spomenik. Od meštana je, kaže, saznao da je krajputaš 20 godina čamio u jendeku, a onda su ga putari preneli na suprotnu stranu druma.

- Dirnule su me u srce reči: "Putniče, priđi bliže i seti se mene đe pogiboh danas iznenada. Nemam muškog od srca poroda, ko bi mi slavu produžio i na grobu sveću zapalio. Zlikovci mi slavu ugasiše..." Šta sam mogao drugo nego da uštedim koji dinar i uspravim i ogradim krajputaš. U radovima su mi pomogli vlasnik livade Milan Đoković iz Bele Reke i Ivan Tomić i Zoran Ćurčić iz Močioca, a boravio sam kod prijatelja Dušana Tomića u selu Močioci - pojašnjava Miomir motive prihvatanja neobičnog posla.

Obnovitelju spomenika stižu brojne čestitke i pohvale što je sada krajputaš praznik za oko i dušu: i namernika i meštana.

MOŽE SVAKO

- NADAM se da će ovo moje delo da "pogura" još nekog, da uradi nešto slično što će našu domovinu učiniti malo lepšom i ponosnijom - kaže Filipović.