I heroj i terorista

DA li je Žikica Jovanović Španac bio heroj? Da li je započeo ustanak protiv okupatora 7. jula 1941. godine, ili je samo ubio nedužne seoske žandarme u Beloj Crkvi?
TaČku na ove višedecenijske dileme nedavno je stavila presuda Okružnog suda u Šapcu sa potpisom sudije Gojka Lazareva. On je rehabilitovao dvojicu žandarma, koje su komunistički heroj Žikica Jovanović Španac i Cvetin Soldatović upucali na seoskom vašaru u malom mestu zapadne Srbije.
Španac je na ivanjdanskom vašaru iz pištolja ispalio metak u žandarma Bogdana Lončara, a Soldatović iz puške ubio Milenka Brankovića. Ovaj datum skoro 60 godina slavljen je kao Dan ustanka u Srbiji. Sve do 9. jula 2001. godine, kada je Skupština Srbije ukinula ovaj državni praznik.
Pretresanjem događaja, češljanjem dokumenata i propitivanjem svedoka, stiglo se, međutim, do dokaza da na Dan ustanka nisu ubijeni okupatori, već nedužni predstavnici tadašnjeg državnog sistema. I, da Žikičin čin nije bio herojski, nego bratoubilački. Da na vašaru u Beloj Crkvi nije počela borba protiv okupatora, nego protiv političkog sistema...
- Treba se suočiti sa bolnom prošlošću. To nije bio nikakav dan ustanka, već ubistvo iz ideoloških i političkih razloga - počinje priču za ”Novosti” istoričar dr Kosta Nikolić, saradnik Instituta za savremenu istoriju, koautor istorijskih udžbenika, koji govore i o Drugom svetskom ratu, ali i veštak u ovom sudskom predmetu. - Mislim da to ubistvo nije bilo detaljno planirano, već običan incident, koji je naknadno dobio toliki značaj. A, počinjeno je u skladu sa strategijom Komunističke partije Jugoslavije - revolucija na prvom mestu! Nije pucano u okupatore, već u predstavnike stare vlasti. To je poruka, koja se slala narodu.
Partizanima se očigledno žurilo sa podizanjem ustanka. Zato su izabrali ovaj datum, mada je kasnije bilo mnogo pogodnijih događaja, koji su zaista bili okrenuti protiv okupatora - slažu se istoričari.
Mr Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju, koji se takođe bavi ovim periodom, smatra da je logičnije bilo da je za obeležavanje početka ustanka izabrano oslobođenje nekih gradova, poput Loznice, Kraljeva, Kruševca...
- To su stvarno bile antiokupatorske borbe u kojima su zajedno učestvovali četnici i partizani. Ali, to valjda nije odgovaralo komunističkim vlastima - smatra Cvetković. - A, ubistvo u Beloj Crkvi jeste simboličko, ali ne kao otvaranje borbe protiv okupatora, već kao početak građanskog rata, koji će se kasnije rasplamsati i biti gotovo veći nego sukob sa Nemcima... Paralelno su se razračunavali partizani i četnici, partizani i ljotićevci, ljotićevci i četnici... Zato je Drugi svetski rat u našoj zemlji bio drugačiji nego u ostalim državama.
A ubistvo dvojice nedužnih žandarma, koji su na biciklima obilazili seoski vašar, dogodilo se još u vreme kada je Srbija bila okupirana, dok još nije bila uspostavljena Nedićeva vlast, već je vladala komesarska uprava, pod direktnom upravom Nemaca.
Cvetković naglašava da je, paralelno sa antifašističkom, vođena i klasna borba. Osim predstavnika vlasti stradali su i ugledni građani, gazde, intelektualci... Dvojica ubijenih žandarma nisu jedinstven primer.
- Svi smo učili da je Žikica Jovanović Španac bio narodni heroj. Uzimali smo to zdravo za gotovo - kaže Cvetković.
Ovo je, naglašava on, novi pogled na istorijske događaje koji nije ideološki obojen. Rasvetljene su složene okolnosti, a ubistvo dvojice žandarma demistifikovano, da se više ne predstavlja kao herojski čin.
I Kosta Nikolić ističe kako ovo nije nikakvo prevrednovanje istorije. Nema govora o revizionizmu. Događaji se sada, naprosto, objašnjavaju onako kako su se stvarno dogodili:
- Koristeći činjenice samo pokušavamo da smestimo događaje u pravi istorijski kontekst. Jer, svaka revolucija treba da dobije zasluženo mesto. Žrtve ne mogu da se dele na pravedne i nepravedne, a ubistva na herojska i ona koja to nisu. Sve žrtve su žrtve, a zločini zločini, bez obzira na politički kontekst - njegov je zaključak.

ŠTA PIŠE U UDŽBENICIMA
- ČINJENICE o Žikici Jovanoviću Špancu u udžbenicima su već promenjene - kaže Jasmina Milovanović iz Zavoda za izdavanje udžbenika. - U istoriji za osmi razred Španac se i ne pominje. Kaže se samo: ”Kada su tih dana u Rađevini na seoskom vašaru partizani ubili dva srpska žandarma nazvavši ih slugama okupatora, proglasili su taj događaj zvaničnim početkom ustanka”. Maturanti srednjih škola o početku ustanka uče: ”Jedan takav napad izvršen je 7. jula u crkvi u Rađevini kada je Žikica Jovanović Španac ubio dva srpska žandarma, što je kasnije proglašeno za Dan ustanka u Srbiji”.

BIOGRAFIJA
ŽIVORAD Žikica Jovanović Španac (1914-1942) još kao đak je došao u dodir sa radničkim pokretom u Valjevu i širio marksističke ideje. Tokom studija književnosti u Beogradu postaje član KPJ. Sa 22 godine uputio se u Španiju da pomogne radnicima u borbi protiv fašizma. Septembra 1940. godine vratio se u Jugoslaviju. Učestvovao je u demonstracijama u Beogradu 27. marta 1941. godine. Formirao je Rađevsku partizansku četu i postao njen politički komesar. Za narodnog heroja proglašen je šestog jula 1945. godine.

SUMNJE U POGIBIJU
- ZVANIČNI podaci kažu da je Žikica Jovanović Španac poginuo februara 1942. u obračunu sa nedićevcima. Ali, pitanje je da li se to zaista tako dogodilo - sumnja dr Nikolić.
- U jednom intervjuu krajem osamdesetih godina prošlog veka, partizanski komandant Radivoje Jovanović otkrio je kako je lično Tito naredio da se Španac ubije. Partiji nije odgovarala njegova popularnost u narodu, posebno što je bio cenjen i kao španski borac.