Predrag Marković: Neće biti novih nameta

DA nikakve nove ”namete za filmove” država neće prevaliti ni na medije, ni na građane posle usvajanja ”problematičnog” Zakona o kinematografiji uverava nas Predrag Marković, ministar kulture i telekomunikacija.

U razgovoru za ”Novosti” on poručuje suprotno - da će građani u ovoj godini dobiti mnogo više od kulture i to za manje novca. Najavljuje i konačan izlazak države iz svih medijskih kuća, usvajanje novog zakona o informisanju i otvaranje novih institucija kulture.

- Do kraja mandata završićemo radove na pet novih muzeja, dva nova arhiva i pet novih bioskopa. Očuvali smo tokom krize programe, radna mesta i aktivnosti ustanova kulture. Za to je novac već obezbeđen. Ipak, moj običaj je da ne dajem obećanja nego da pokazujem rezultate - poručuje Marković.

* Gde obični građani mogu da vide te uspehe u kulturi kad se u Srbiji stiče utisak da samo šund napreduje?

- To se vidi na primerima Narodne biblioteke Srbije, Jugoslovenske kinoteke, Lepenskog vira, rekonstrukcije pozorišta, muzeja, arhiva. I to je princip koji se u ovom resoru primenjuje od infrastrukture do sistemskih zakona.

* Koje projekte u oblasti kulture ste završili tokom 2011?

- Sve što je planirano je i završeno, a vanredno su obezbeđena sredstva i uveliko se radi na rekonstrukciji Muzeja Vuka i Dositeja, gde su bili ugroženi temelj, zidovi i krov, i nekoliko desetina projekata od Prijepolja do Novog Miloševa, Kuveždina...

* Promovisali ste i veliku štednju kada ste ušli u kabinet. Da li ima efekta?

- Znanje, organizacija i kontrola obezbeđuju štednju. Imamo tri puta više knjiga za biblioteke. Veći su efekti nastavka radova na Smederevskoj tvrđavi, u Studenici, Manasiji, na Hilandaru i to od istog novca. Saradnjom i partnerstvom smo duplirali rezultate: od 12 renoviranih pošta u Subotici, Novom Sadu, Pančevu, Beogradu, u stvari su renovirane zgrade koje su spomenici kulture...

* Kakve domete medijske strategije očekujete? Koji zakoni treba da budu usvojeni?

- Medijska strategija je utvrdila rokove za sistemsko uređenje ove oblasti i oni se poštuju. Trenutno se radi na zakonu o elektronskim medijima i na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2012.

* Da li očekujete povlačenje države iz svih medija u roku od dve godine?

- Tačan rok je 24 meseca po utvrđivanju zakonskog osnova.

* Hoće li se obezbediti da vlasništvo nad medijima bude jasno vidljivo i transparentno?

- Da, jasnim i preciznim zakonskim odredbama. Te odredbe će biti sadržane u propisima koji se donose ili će biti određene posebnim zakonom.

* Kada će biti promenjen Zakon o informisanju?

- Upravo se formira radna grupa za izradu tog zakona. Rok za njegovo donošenje je 18 meseci od usvajanja strategije.

* Može li država da pomogne medijima koji su u teškoj finansijskoj situaciji?

- Država redovno pomaže medijima putem konkursa kojima sufinansira kvalitetne programe. TV emiteri, koji su u finansijskim problemima, u nadležnosti su Republičke radiodifuzne agencije, i oni su već preduzeli korake u okviru svoje nadležnosti.

* Šta donosi novi Zakon o kinematografiji? Zašto nisu uvažene kritike novinarskih udruženja?

- Posle 20 godina ova oblast je i sistemski uređena. Dobro je da su novinarska udruženja reagovala preventivno na osnovu lažnih vesti. To je njihov posao. Ispostavilo se da Zakon ne predviđa nikakve nove namete ni za medije, ni za građane. Naprotiv, pribegli smo rešenju koje štiti elektronske medije.

* Planirate li aktivniji angažman u okviru URS tokom kampanje?

- Svi znaju da meni ne treba politički angažman da bih bio u kampanji za Srbiju i ta kampanja nije predizborna. Deset tačaka programa Ujedinjenih regiona Srbije, koje sam formulisao, usvojeni su još na osnivanju 16. maja 2010. Neprestano se zalažem da se menja samo ono što je loše, a čuva i poštuje ono što je dobro. Ne učestvujem u predizbornoj histeriji gde se već u obećanjima sa prljavom vodom izbacuje i dete iz korita.

NE ODLUČUJU ISTRAŽIVAČI

* Kakav rezultat za URS očekujete na izborima? Neki istraživači tvrde da ste na samoj ivici cenzusa?

- Na izborima odlučuju građani, a ne istraživači. Građani su od osnivanja URS, ovoj opciji na stvarnim izborima davali između 10 i 23 odsto.