Du­nav no­si za­ra­du

A. KR­SMA­NO­VIĆ

ponedeljak, 10. 10. 2005. u 18:23

Ду­нав но­си за­ра­ду
Otva­ra­njem Mo­sta slo­bo­de u No­vom Sa­du plov­ni put Du­na­va kroz Sr­bi­ju, ko­nač­no će do­bi­ti iz­gled ka­kav je imao pre NA­TO bom­bar­do­va­nja, sa­o­bra­ćaj reč­nom ar­te­ri­jom Evro­pe vra­ti­će se u re­dov­no sta­nje. Sr­bi­ja ima ve­li­ku reč­n
BE­O­GRAD - Otva­ra­njem Mo­sta slo­bo­de u No­vom Sa­du plov­ni put Du­na­va kroz Sr­bi­ju, ko­nač­no će do­bi­ti iz­gled ka­kav je imao pre NA­TO bom­bar­do­va­nja, sa­o­bra­ćaj reč­nom ar­te­ri­jom Evro­pe vra­ti­će se u re­dov­no sta­nje.
U iz­grad­nju Mo­sta slo­bo­de i raz­mi­ni­ra­nje Du­na­va Evrop­ska agen­ci­ja za re­kon­struk­ci­ju ulo­ži­la je vi­še od 60 mi­li­o­na evra, a glav­ni iz­vo­đač ra­do­va bi­la je ne­mač­ka fir­ma "Di­lin­ger". De­mon­ti­ra­njem mo­sta na bar­ža­ma (vra­ća se vla­sni­ku "He­roj Pin­ki") ka­pa­ci­tet pro­la­že­nja Du­na­vom bi­će ne­ko­li­ko pu­ta uve­ćan.
- Svi su tr­pe­li ve­li­ku šte­tu što Du­nav ni­je bio plo­van - ka­že Mi­ro­slav Je­lić, ko­mer­ci­jal­ni di­rek­tor JRB. - Naj­vi­še šte­te ima­la su bro­dar­ska pred­u­ze­ća i to na ne­ko­li­ko ni­voa. Pr­vo, tak­se su se pri­li­kom pro­la­ska kroz No­vi Sad zbog di­za­nja bar­ži pr­vo pla­ća­le do­lar po to­ni, a ka­sni­je 10 cen­ti. Pro­se­čan te­ret iz­no­sio je oko 5.000 to­na ro­be! Tak­se su na­pla­ći­va­ne i ako ide­te uz­vod­no i niz­vod­no. Isto smo pla­ća­li i mi i stra­ni bro­do­vi. Uspo­ra­va­nje te­re­ta je po­seb­na pri­ča. Most na bar­ža­ma pr­vo je otva­ran jed­nom ne­delj­no, ka­sni­je tri pu­ta, ali je opet to bi­lo ma­lo, jer smo ne­ka­da ce­lu noć pre­vla­či­li bar­žu po bar­žu i de­ša­va­lo se da ne stig­ne­mo da do ju­tra pre­ba­ci­mo ceo kon­voj! Šte­ta se, da­kle, me­ri mi­li­o­ni­ma evra.
Us­po­sta­vlja­nje reč­nog sa­o­bra­ća­ja ce­lom du­ži­nom Du­na­va iz­u­zet­na je raz­voj­na šan­sa za Sr­bi­ju ko­ju bi va­lja­lo ne is­ko­ri­sti­ti. Vi­so­ka ko­mi­si­ja za tran­sport EU pro­šlog me­se­ca pro­gla­si­la je Du­nav, od­no­sno Ko­ri­dor 7, jed­nim od evrop­skih sa­o­bra­ćaj­nih pri­o­ri­te­ta do 2020. go­di­ne. Evro­pa že­li da 25 od­sto drum­skog sa­o­bra­ća­ja pre­ba­ci na že­le­zni­cu i re­ke, jer je reč­ni sa­o­bra­ćaj če­ti­ri pu­ta jef­ti­ni­ji.
- Ukup­ni broj re­gi­stro­va­nih plo­vi­la na na­šim re­ka­ma je 907 (300 sa po­go­nom, a osta­lo su bar­že, šle­po­vi i ba­ge­ri), a sa­mo po­lo­vi­na ima plo­vid­be­nu do­zvo­lu - ka­že Ni­ći­for Ar­se­no­vić iz "Ju­go­re­gi­stra". - Pro­seč­na sta­rost na­ših plo­vi­la je tri de­ce­ni­je i to je mno­go. Naj­broj­ni­ju flo­tu ima Ukra­ji­na, sle­di Ru­mu­ni­ja, pa on­da mi. Austri­ja i Ma­đar­ska su iza nas. Do de­ve­de­se­tih go­di­na bi­li smo naj­ja­či na Du­na­vu.
Šan­sa da is­ko­ri­sti­mo pred­nost plov­no­sti 500 ki­lo­me­ta­ra Du­na­va ko­ji pro­ti­če kroz Sr­bi­ju je ve­li­ka, ali mi već ka­sni­mo sa pri­pre­ma­ma. JRB je na­še naj­ve­će pred­u­ze­će za reč­ni tran­sport sa naj­ve­ćom flo­tom od 16 po­ti­ski­va­ča i te­glja­ča, tri sa­mo­hot­ke i če­ti­ri put­nič­ka bro­da. Na Du­na­vu, me­đu­tim, plo­vi hi­lja­de sa­mo­hod­nih bro­do­va. Ipak, JRB ima ve­li­ku tan­ker­sku flo­tu sa ka­pa­ci­te­tom od 100.000 to­na te­re­ta, na­ro­či­to pr­lja­vog. Pro­blem je što stu­pa­njem na sna­gu no­vih pro­pi­sa ADN bar­že ne­će mo­ći da pro­la­ze svim re­ka­ma.
- Oko 95 od­sto na­šeg ukup­nog po­sla je pre­vo­že­nje stra­nog te­re­ta - is­ti­če Je­lić. - Po­sle će­mo si­gur­no ima­ti, ali ni­smo pri­pre­mlje­ni da is­ko­ri­sti­mo kom­plet­no otva­ra­nje Du­na­va. U na­šem to­ku Du­na­va ni­je raz­ra­đen me­ha­ni­zam za tan­ko­va­nje stra­nih bro­do­va go­ri­vom - ne­ka­da smo ima­li dva punk­ta, a sa­da ni je­dan. U dru­gim ze­mlja­ma te­ret­ne bro­do­ve, čak, tan­ku­ju to­kom plo­vid­be da ne gu­be vre­me u sta­ja­nju. Slič­no je i sa do­tu­ra­njem vo­de za pi­će i hra­ne, ali i od­no­še­njem sme­ća i ot­pad­nih ma­te­ri­ja.
Plo­vid­ba Du­na­vom je ina­če, bes­plat­na, kao i pro­laz u pre­vod­ni­ci­ma, ali se uslu­žne de­lat­no­sti na­pla­ću­ju i ako se bo­lje ne or­ga­ni­zu­je­mo i ne do­bi­je­mo kre­di­te ne­će­mo se mno­go oko­ri­sti­ti od bro­do­va ko­ji pro­la­ze.

BE­LA FLO­TA
DU­NA­VOM plo­vi oko 700 put­nič­kih bro­do­va za kr­sta­re­nje, a u No­vom Sa­du i Be­o­gra­du ove go­di­ne je pri­sta­lo oko 400. Na be­o­grad­skom pri­sta­ni­štu po­sto­je sa­mo dva pri­sta­na, pa je če­ti­ri pu­ta ove go­di­ne bi­lo par­ki­ra­no de­vet bro­do­va či­ji su put­ni­ci pre­ska­ka­li sa jed­ne pa­lu­be na dru­gu.
Ko­rist od ovih ta­ri­fa je ve­li­ka, ali i na­ši ca­rin­ski pro­pi­si mo­ra­ju da se mo­der­ni­zu­ju. Jer ovi, vi­so­ko­pla­te­žni put­ni­ci, kod nas pro­la­ze ca­rin­sku kon­tro­lu sva­ki put kad pri­sta­nu, ali i kad ula­ze i na­pu­šta­ju ze­mlju.
MA­RI­NE
IMA­MO iz­van­re­dan na­u­tič­ki po­ten­ci­jal, ali je na­ša reč­na re­gi­ja ne­po­zna­ta evrop­skim na­u­ti­ča­ri­ma. Tek je ne­dav­no ob­ja­vljen pr­vi Atlas Du­na­va za na­u­ti­ča­re, a na­šim re­ka­ma ne­do­sta­ju ma­ri­ne.
ŠTE­TA
UKUP­NA šte­ta ko­ja je pri­ja­vlje­na Du­nav­skoj ko­mi­si­ji zbog NA­TO bom­bar­do­va­nja mo­sto­va na Du­na­vu iz­no­si 320 mi­li­o­na evra. Gu­bit­ke zbog po­re­me­ća­ja sa­o­bra­ća­ja na Du­na­vu su ima­le sve ze­mlje, a naj­vi­še je pri­ja­vi­la Ru­mu­ni­ja - 85 mi­li­o­na. Sle­de Ukra­ji­na 52 (osta­lo im za­ro­blje­no 800 plo­vi­la), Sr­bi­ja 33, Austri­ja 19, Ma­đar­ska 18 i Slo­vač­ka 13 mi­li­o­na evra.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije