Doručak je najvažniji obrok, ishrana bez glutena je zdravija: Dr Jagoda Jorga o najčešćim zabludama u ishrani

DORUČAK je najvažniji obrok. Trebalo bi da se jede pet puta dnevno. Ceđeni sokovi od voća i povrća detoksikuju organizam. Jaja moraju da se izbegavaju ako je povišen holesterol. Ishrana bez glutena je mnogo zdravija. Med je prirodan i može da se jede neograničeno... Reč je o najčešćim zabludama kada je o pravilnoj ishrani reč. Dodatnu zabunu unosi i to da nije baš jasno da li bi voće trebalo jesti ujutru, u toku dana ili uveče i u kojoj količini, da li treba pržiti na masti ili ulju?

Profesor dr Jagoda Jorga, supspecijalista-dijetoterapeut, u intervjuu za "Novosti", kaže da su ove nedoumice nastale kao posledica plasiranja modnih trendova u ishrani od strane nadrilekara i drugih kvazistručnjaka koji najčešće nekoj namirnici i obroku pripisuju supermoći, a pojedine stavljaju na crnu listu:

- Nijedna namirnica i obrok sami po sebi nisu potencijalno korisni, a drugi štetni. Sve je podjednako značajno u pravilnoj ishrani. A činjenica je da postoji supertip ishrane.

Koji je to tip?

- To je način ishrane koji uključuje sve internacionalne i nacionalne preporuke. Jako je jednostavan i zasniva se na pet grupa namirnica. Prva - žitarice i skrobno povrće, druga - meso, riba, jaja i mahunarke, treća - mleko i mlečni proizvodi, četvrta - voće i povrće i peta slobodne masnoće i slobodni šećeri. Svaka od ovih grupa namirnica je vredna. Individualno je koliko je kalorija dnevno potrebno, a ishranu je potrebno prilagoditi zdravstvenom stanju osobe i ako postoji osetljivost na neki od njenih sastojaka, najčešće su to gluten i laktoza.

Dakle, u pravilnoj ishrani se ništa nije promenilo?

- Ishrana je ozbiljna multidisciplinarna nauka. Što znači da istraživanja koja dovode do krucijalnih promena traju decenijama i prate navike ljudi maltene od rođenja. Nikakvi zaključci ne mogu da se donesu na osnovu nekoliko stotina ispitanika koji su praćeni nekoliko meseci. Jedino što je medicina u poslednjoj deceniji promenila kada je o pravilnoj ishrani reč jeste da je neophodno ograničiti unos slobodnih šećera na 10 odsto dnevnih kalorijskih potreba i da holesterol iz hrane ne utiče na povećanje nivoa holesterola u organizmu.

Znači jaja, crvena mesa, suhomesnati proizvodi su dugo neopravdano bili na listi nepoželjnih namirnica, kada je o masnoćama u krvi reč?

- Da. To, ipak, ne znači da bi ove namirnice sada trebalo jesti neograničeno. Jer, sve mora da bude u skladu sa zdravstvenim stanjem organizma. Preporuke za zdravu odraslu osobu su da crvena mesa (biftek, svinjski file, kolenice...) ne bi trebalo jesti više od 720 grama nedeljno. Sedmično je dovoljno od pet do šest jaja. Suhomesnato bi trebalo jesti u malim količinama, jer je dokazano da više od 50 grama dnevno ovih proizvoda, zbog sadržaja hemikalija, dima, soli, šećera i masnoća, povećava rizik od raka debelog creva.

Šta su to slobodne masnoće i slobodni šećeri?

- Slobodne masnoće su ulja, svinjska mast, a slobodni šećeri su svi oni koji se unose mimo voća i povrća. Znači med, čokolada, žuti i kristal šećer... Svinjska mast je kavlitetna namirnica ako na njoj pržite ribu ili krompir. Ali, ako na svinjskoj masti pržite slaninicu ili podgrevate kavurmu onda je to previše masti. Dakle, sve je u balansu. Kada su slobodni šećeri u pitanju Svetska zdravstvena organizacija je njihov unos ograničila na 10 odsto od ukupnih dnevnih kalorijskih potreba, a Velika Britanija svojim građanima preporučuje svega pet odsto. Znači, ako je za zdravu osobu optimalne fizičke aktivnosti dovoljno da dnevno unese dve hiljade kalorija, to praktično znači da, po kriterijumima SZO ne bi trebalo da pojede više od 12 kašičica šećera dnevno, a po stroži britanskim preporukama najviše šest.

Koliko obroka je dnevno potrebno? Da li se ceđeni obroci od voća i povrća smatraju obrokom?

- Medicinska nauka nikada nije rekla da je doručak najbitniji dnevni obrok. Nego da bi odrasli dnevni kalorijski unos trebalo da rasporede u tri obroka, a deca koja imaju manji želudac u pet. Savet je da bi doručak trebalo pojesti do dva sata nakon buđenja, a večeru do 21 sat. Nikako nije poželjno da se dnevno jede samo jednom, jer je to šok za organizam. Fizički radnici i sportisti, s obzirom na to da su im dnevne potrebe veće od 2.000 kalorija, mogu da imaju pet obroka. Kada je o miksiranju voća i povrća reč, moram da istaknem da su ovi obroci opasni. Osim što isključuju žvakanje, koje je jako bitan proces u uzimanju i varenju hrane, oni u tolikoj meri podižu nivo raznih hormona u krvi, ne samo insulina, i mogu da budu uzrok pojave masne jetre. Mućenjem i blendiranjem voća i povrća oslobađaju se šećeri koji imaju identičan uticaj kao beli šećer. Takav "obrok" ne detoksikuje organizam, već ga ozbiljno truje.

Mnogima nije jasno kada se pomenu integralne žitarice, da li bi trebalo da jedu hleb ili žitarice u zrnu?

- Trebalo bi da se jede i jedno i drugo. Samo pitanje je koliko su hlebovi na našem tržištu kvalitetni i koliko zaista sadrže one sastojke navedene na pakovanju. Činjenica je da kod nas kilogram pojedinih specijalnih vrsta hlebova košta kao kilogram mesa, a to je nedopustivo. Tu je zato bitna uloga države, koja bi trebalo da uvede red i zakon. Inače, država je ključni faktor za pravilnu ishranu nacije.

Kako?

- Već godinama je poznato da nam u ishrani nedostaje selen, a ne činimo ništa po tom pitanju. Takođe, trebalo bi u industrijskim prehrambenim proizvodima ograničiti količinu soli i transmasti zakonom. Jer, kod nas 47 odsto stanovništa ima povišen krvni pritisak i imamo visoku stopu umiranja od koronarnih bolesti. Dakle, so i transmasti su gorući problemi ishrane kod nas. Morali bismo da naučimo da ne jedemo u tolikoj meri po pekarama i da izbegavamo konditorske proizvode. Preporuka je da se dnevno ne unese više od 2,5 grama transmasti, a u Srbije se dnevno unosi u proseku sedam grama!

Šta je pravilno kada je o voću reč?

- Za zdravu odraslu osobu dnevno je dovoljno od 200 do 300 grama voća. Ova količina najbolje je da se pojede između doručka i ručka, kao osveženje koje je bolje od grickalica koje sadrže transmasti.

GLUTEN U HRANI

Da li bezglutenska ishrana zaista ima pozitivan efekat na zdravlje?

- To je samo još jedna u nizu zabluda. Činjenica je da kod određenog broja osoba gluten uzrokuje tegobe, u manjoj ili većoj meri, ali zdravi ljudi ne bi trebalo da izbegavaju glutenske žitarice. U bezglutenskoj ishrani je veliki izazov obezbediti dovoljnu količinu vlakana koja su nam potrebna za zdravlje creva i crevnu floru.

UVEK UMERENO

Koji je vaš savet za novogodišnju trpezu?

- Umereno, sa što manje soli, a više povrća. Jer istraživanje je pokazalo da čak šezdeset odsto građana Srbije dnevno ne jede nikakvo povrće, ni sveže ni kuvano. A, organizmu je potrebno pola kilograma dnevno. Ako se povrće jede iz turšije ili kiseli kupus, pre iznošenja na sto trebalo bi ga isprati vodom, da se smanji količina soli u njemu.