Ruski pisac Dmitrij Aleksejevič Danilov: Mitovi su dobri u malim dozama

Branko Vlahović

utorak, 23. 06. 2020. u 13:25

Руски писац Дмитриј Алексејевич Данилов: Митови су добри у малим дозама
Jednom delu stvaralaca mitovi su svojevrsna inspiracija. Ja ne spadam među njih. Kad govorimo o prošlosti, narod je nostalgičan za sovjetskim dobom, kaže ruski pisac Dmitrij Aleksejevič Danilov (

MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA

ISTORIJSKI mitovi su jedan od temelja kulture svakog naroda i zbog toga su veoma važni. Svaki narod ima neke svoje mitove koji su u vezi sa određenim istorijskim epohama, koji su imali svoju funkciju i racionalno se mogu objasniti. U određenim istorijskim momentima mitovi mogu da ujedne naciju, ali živeti dugo u mitovima može biti štetno. Pogotovo je loše "predoziranje" mitologijom, jer mi, ipak, živimo u realnom svetu. Ako nam mitovi postanu važniji od stvarnosti, onda od toga imamo samo štetu.

Ovo, za "Novosti", kaže ruski pisac Dmitrij Aleksejevič Danilov (51), koji je učestvovao u onlajn konferenciji "Beogradski kontrapunkt 2020", posvećenoj temi "Umetnost i mit danas", koju su organizovali Ministarstvo kulture i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

Danilov je književnu karijeru započeo kao pesnik i prozaista, ali je kasnije počeo da piše za pozorište. Njegova drama "Čovek iz Podoljska" nagrađena je Zlatnom maskom, a dobitnik je i Nagrade Andreja Belog za dramu "Šta ste radili juče uveče". Njegov roman "Horizontalni položaj" bio je u najužem izboru za "Veliku knjigu".

*Koliko je tema "Umetnost i mit" aktuelna u Rusiji?

- Naravno da mitova ima u svim narodima, i zato je ovogodišnja tema "Beogradskog kontrapunkta" interesantnaa za sve. Jednom delu stvaralaca mitovi su svojevrsna inspiracija. Ja ne spadam među njih, i ko je imao prilike da čita moja dela ili da gleda pozorišne prestave mogao je da vidi da se ja bavim temama iz sadašnjeg, svakodnevnog života.

*Kakav je vaš odnos kao pisca prema trendu povratka svojim korenima i poreklu?

- Poštujem tu potrebu dela stvaralaca da se bave traženjem korena, porekla i tradicije. Ali u Rusiji ne vidim veliko stremljenje autora ka tome da se bave tom temom. Verovatno zbog toga što se naš narod ne oseća ugroženim, pa i nema tog stremljenja povratku korenima. Kad već govorimo o prošlosti, u Rusiji je u narodu velika nostalgija za SSSR-om. Jednima nedostaje zemlja koju su uvažavali i plašili je se, a drugima sigurnost koju su izgubili. Živimo u vreme kad se mnogi ne osećaju materijalno sigurnim. Sada je dosta onih koji se boje neizvesnosti šta može biti sutra, pa ih to tera da se prisete života u SSSR-u, koji je neosporno bio velika država.

*Da li ste vi nostalgični za Sovjetskim Savezom i tadašnjim načinom života?

- Ne spadam u tu vrstu nostalgičara. Uopšte ne negiram da je u SSSR-u bilo dosta toga što je bilo dobro, pre svega mislim na obrazovanje. Ali bilo je i mnogo toga lošeg, tako da ne žalim što tog sistema više nema. To ne znači da ne vidim slabosti u sadašnjem životu u Rusiji. Međutim, kad je reč o slobodama, SSSR se ne može upoređivati sa sadašnjom Rusijom.

*Kad govorimo o povratku tradiciji i korenima, neosporno je da se veliki broj građana Rusije vratio i vraća se pravoslavlju, gradi se mnogo crkava...

- To je tačno. U vreme SSSR-a, mnogo crkava je porušeno. Sada je došlo do preporoda, ali to ne znači da posotji znatno veći broj "pravih vernika". Onih koji stalno idu u crkvu nema više od pet odsto. Ostali odlaze u hramove kad su veliki praznici, ili povremeno.

*Koliko poznajete srpsku književnost?

- Nažalost, slabo. Od starijih pisaca, čitao sam nobelovca Andrića. Od onih koji su bili veoma popularni u Rusiji, čitao sam Pavića. Žao mi je što bolje ne poznajem vašu književnost, jer imam velike simpatije prema Srbima, koji su nam blizak narod.

*U Rusiji je vrlo popularan režiser Emir Kusturica. Da li ste gledali njegove filmove?

- Naravno da jesam. Kusturica je veliki reditelj, i mnogi u Rusiji su gledali njegove filmove. Sviđa mi se i muzika Gorana Bregovića. Žao mi je što nema više kulturnih kontakata, da se još bolje upoznamo. Mi ne znamo koliko se u Srbiji zna za naše savremene kulturne stvaraoce, ali ne možemo se pohvaliti da smo dobro informisani o novim generacijama pisaca, pesnika, režisera, slikara iz bratske Srbije.

*Sa kakvim utiscima ste se vratili posle prošlogodišnje posete Srbiji?

- Veoma mi se dopalo. U Beogradu mi se svidela atmosfera, ljudi koji su vrlo komunikativni i jednostavni. Sada mi je potpuno jasno zašto Rusi vole da dolaze u Srbiju i zašto kažu da se kod vas osećaju kao kod kuće. I ja ću doći ponovo, ali bih voleo ne samo da boravim u Beogradu, nego i da bolje upoznam Srbiju.

PREVODI NA SRPSKI

*U Srbiji su prevedene dve vaše knjige poezije, "Prekidač" i "Dva stanja". Vodite li pregovore o novim prevodima na naš jezik?

- Drago mi je što su na srpski prevedene dve moje knjige. Bilo je razgovora o tome da se prevedu još neka moja dela, ali do sada nije bilo konkretnih ponuda izdavača.





Pratite nas i putem iOS i android aplikacije