KOMAD "Ruska smrt" i mlada spisateljica Irina Vaskovska pripadaju (već) trećoj generaciji savremene ruske dramaturgije: tekst studentkinje Nikolaja Koljade u septembru će se premijerno pojaviti u Ateljeu 212, u prevodu upravnika kuće Novice Antića i koprodukciji sa Teatrom "Vuk".

Priču o dve sestre, koje maštaju o raskošnoj lepoti Venecije, zarobljene između sive prošlosti i neizvesne budućnosti, postaviće na scenu Ada Lazić. U čehovljevskom maniru, Nađa i Valja žive "rusku smrt" u sumornoj svakodnevici ispunjenoj čežnjom, sve do trenutka kada se u njihovim životima pojavljuje Aleksej, a s njim i "plamičak nade da će zaustavljeni život krenuti napred".

- Čudno je, zanimljivo i uzbudljivo. Raduje me što se ponovo okupljamo oko stola i čitamo tekst, što znači da život pobeđuje ovo čudo koje nam se desilo - kaže Nebojša Ilić, uoči prve čitaće probe u foajeu Ateljea 212. - Pozorište je žilavo i neuništivo, ni kuga mu nije mogla ništa, eto, traje već četiri hiljade godina. Inače, nova ruska drama me je osvojila još od prve objavljene knjige kod nas, "Gvozdenog veka", koji je uredio Jovan Ćirilov.

Ilić ističe da je Vaskovska učenica Koljade, a da su svi oni učenici Čehova i Gogolja, naslanjajući se na tradiciju velikih ruskih pisaca. Popularni glumac igrao je do sada u četiri predstave savremene tamošnje dramaturgije: "Kući" Ljudmile Razumovske (na trećoj godini glume), "Ljubav" Ljudmile Petruševske, "Klinč" Alekseja Slobovskog i "Pijani" Viripajeva.

- Poštovalac sam i zaljubljenik u rusku literaturu i volim što se u ovom komadu oseća pripadnost toj velikoj književnosti. Vaskovska se oslanja i "poziva" na svoje uzore - ističe Milica Mihajlović. - Priča je duhovita, nežna i setna, pa i tragična: neosetno te "provoza" kroz širok spektar emocija. Sestre su sve prodale da bi otišle u Veneciju, a onda shvataju da ih ona ne može pokrenuti iz čamotinje. Za to moraju da se izbore sa sobom i u sebi. Prepuste životu, umesto da stalno strepe i jadikuju.

Isidora Minić igra u još jednoj drami na repertoaru kuće koji pripada ovom opusu ("Pijani" Viripajeva), za koju kaže da je jedan od njenih omiljenih naslova.

- "Ruska smrt" ima sve elemente ruske dramaturgije: težnju za boljim životom, večitu unutrašnju maštariju za nečim lepršavijim i bezbrižnijim, a s druge strane - surovost realnosti. Bila sam u Rusiji i zapanjena sam koliko oni, bez obzira na tranziciju, kriminal i prostituciju kojih ima kao i svuda, nekako genetski i dalje nose setu, romantiku, potrebu za lepotom i slobodom. Svim onim za čim običan čovek mašta u turobnoj svakodnevici - oličenoj u Veneciji, lepoti mora, karnevalskoj raskoši kao simbolom nekog lepšeg sveta...

POD OTVORENIM NEBOM

PRVO izvođenje biće na velikoj sceni, i to pod "otvorenim nebom" (s podignutim krovom), što je redak doživljaj za publiku ovog teatra. Scenograf je Marija Jevtić, kostimograf Jelena Stokić, a ova predstava biće jedanaesta pozorišna režija Ade Lazić.