UPRKOS mnogobrojnim obavezama, predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović ne odustaje ni od poezije. Novosadski "Prometej" nedavno je objavio njegovu novu zbirku pesama "Povratak u Logos", treću u nizu, u kojoj je zagasitim bojama oslikao ovo vreme u kom je, kako piše, "svet dalekosežno raščovečen".

- Mirovićev stihovani spis ukazuje na nevolje u čijim žestinama smo se našli i koje, planetarno viđeno, ključaju do bolnog nerazuma - napisao je recenzent Milutin Ž. Pavlov. - Žar je došla do brzine opasnog usijanja. Svet je prekriven sablasnim batom "vojničkih čizama", gde đonovi gaze cvet. U zaglušujućoj bici škripi metal i šire se "isukani očnjaci u vestima", dok se, usputno, printa jarko stvarnost usled pokloničke "manije mržnje". Da li se to, u ionako hladne duše, uvukao đavo gde se jasno vidi "kako smo prljavi, a psi su potpuno čisti" i nevini. U ovoj pesničkoj knjizi odslikan je dan koji će već koliko sutra biti juče. Nije lako pevati u ovom ambijentu.

Zagledan u besputicu, Mirović razgovara sa crnicom, ali njegove slike ravnice su teške i tmurne.

- Atmosfera koju je Mirović oslikao rečima mnogo više liči na onu koju je gradio dioniski Crnjanski, nego apolonski Veljko Petrović - ocenio je književnik Saša Radojčić. - Ravnica ovde u prvom redu nije geografski, nego simbolički, duhovni prostor. "Povratak u Logos" treba da razumemo sa svom višeznačnošću. Pesnik peva o povratku iz bezlogosnog načina postojanja, iz svakodnevice gluve i slepe za više vrednosne mogućnosti, čak i svoje, o stvarnosti natopljenoj unutrašnjom tragikom, o udesima neautentičnosti... Povratak elementarnom černozemu zato mora da bude potpun, a lirska subjektivnost otvorena za krajnji samozaborav. Svet mora da bude zajednički, u kom se živi sa drugima. Drugačije rečeno, da se iz mita iskorači u istoriju.
Pesme Igora Mirovića prevođene su na rumunski, mađarski i makedonski jezik. Do sada je objavio dve knjige poezije "Nebo nad Vizantijom" i "Kremen plamen".


Svetionik

MIROVIĆ u završnom ciklusu zbirke "Povratak u Logos" osvetljava niz istorijskih ličnosti, svojevrsnih "uzora" Đurđa Crnojevića, Arsenija Čarnojevića, Jašu Tomića, Dositeja Obradovića, Jovana Jovanovića Zmaja... Među pesnikovim "svetionicima" su i solunski ratnici koji su ostavili svoje kosti daleko od domovine.