BEOGRADSKA publika dobro ga poznaje i njegovo ime u podeli je najbolja preporuka za sve predstave koje iz Zagreba gostuju u našem glavnom gradu: Ozren Grabarić, prvak pozorišta "Gavela", briljirao je kao Per Gint, Tartif, Odisej, Kreont, Hinkeman... Televizijska publika gledala ga je u serijama "Crno-beli svet", "Počivali u miru", "Stipe u gostima"... Mnogi ga smatraju jednim od najboljih glumaca u regionu, a sutra je trebalo da ga gledamo i kao glavnog junaka novog naslova Beogradskog dramskog - "Ružni, prljavi, zli", u režiji Lenke Udovički, ali je predstava otkazana.

- Prvi put ovde radim predstavu, i veoma sam počašćen pozivom. Imam samo reči hvale za upravu BDP, koja me je divno ugostila. Grad sam upoznao na neki drugi način, i stigao da odgledam i mnogo predstava - kaže, na početku razgovora za naš list, Ozren Grabarić.

Sa novim iskustvom, naš sagovornik je u prilici da bolje uočava i razlike između dve glumačke škole:

- Čini mi se da je cela beogradska akademija zasnovana na radnji iz koje ide sve ostalo - tekst, mizanscen i tako dalje. Zagrebačka škola možda više polaže na govor, u smislu tehničkih predispozicija, jasnoće i glasnoće. U pozorištu, zapravo, malo glumaca može govoriti glasno a da u isto vreme bude istinito. U Beogradu se insistira na prirodnosti, koja je zapravo temelj srpskog pozorišta. Prisutan je veoma jak psihološki realizam, dok je Hrvatska pod uticajem Slovenije i snažnog rediteljskog teatra.

O novom projektu, inspirisanom čuvenim filmom Etorea Skole, popularni glumac kaže da je Slobodan Obradović napravio dramatizaciju koja prati strukturu poznate priče, ali se i "odmiče" od nje, što je čini autorskim delom.

- U središtu radnje je familija koja teško živi u kartonskom naselju na periferiji Rima. Ipak, i u takvim okolnostima pronalaze veselje i neku živost. Kad u porodicu uđe element novca (koji je pater familijas dobio kao odštetu što mu je, kako kaže, oko "sjebao kreč"), tada počinje gramzivost. Taj prljavi, ružni i zli kapitalistički sindrom je i iznedrio sve ove današnje vladare. Iz toga je nastalo i današnje pomanjkanje empatije, humanizma i ljudskosti.

Skolin film snimljen je, sad već davne, 1976. godine, ali je sada aktuelniji nego ikada pre. Kao da je anticipirao sve ono što je usledilo gotovo pola veka kasnije:
- Socijalno dno je uvek pitanje društvenog sistema. Ti ljudi se, zapravo, nisu mogli izboriti za bilo šta. Uvek ih je određivao sistem koji je kreirala elita. Ali, u svoje doba, Skola se borio protiv toga da se romantizuje bilo kakva ideja o najnižim slojevima, kao i onim najvišim. Zato je film uzburkao duhove, pogotovo na levom spektru politike. Društvo je, u stvari, jedan kolektivni mehanizam, i zato je u krizama teško odrediti "nultog pacijenta" - kako bi se danas reklo.

Na konstataciju da su najdalekosežnije posledice ratova i kriza u padu svih moralnih vrednosti i da smo danas na opasnom "klizištu", Grabarić kaže:

Pročitajte i: U misiji spasavanja "Prosvete": Ugovor “Službenog glasnika" sa nekadašnjim gigantom

- Po mom mišljenju, društvo je u vreme Drugog svetskog rata bilo na najnižoj tački u svojoj istoriji. Kad čitate o Holokaustu mislite da je to sumrak mozgova, da je nemoguće sve ono što se dešavalo. A zapravo nije bilo tako davno. Gde je tu moral svih društvenih slojeva, njihovih sunarodnika, pa i drugih zemalja? Amerika se veoma kasno uključila u rešavanje ovog pitanja. Čini mi se da još nismo u takvoj tački, ali istorijska opomena stalno lebdi nad nama... Vidite šta se događa sa virusom korona? Nemoguće je predvideti stvari. Svako može biti označen kao grupa koje se ljudi plaše i mrze je. Počeće mržnja prema svima koji kašlju, kijaju... Tako počinje opšta histerija, ali ljudi su masa...

Glumac Ozren Grabarić Foto V. Dalinov

Gost iz Hrvatske objašnjava kako nas je zaveo kapitalistički san, potreba da živimo u većim stanovima, vozimo skuplja automobile, imamo viši standard.

- Zato i radimo toliko. A, kad malo bolje razmislite, šta će nam to? Vozim, dođem, stanem, ugasim motor. Kao da je važno kakva su kola. Kad sam bio klinac u bivšoj Jugoslaviji, postojao je jedan voćni jogurt, nisi imao mnogo da biraš. Kad sam otišao u Barselonu 1993. godine, tamo su počeli da se otvaraju veliki šoping centri. Bio sam trinaestogodišnjak, vilica mi je pala od mnoštva robe svih vrsta, čipsa različih ukusa, sokova, jogurta, svega. Mislio sam da sam došao u raj. I kad odrastete, shvatite da teško možete da se odlučite. Hoćete vino, ima ga toliko vrsta, a vi "gađate" odnos cene i kvaliteta. Onda razmišljate, da li je cena odraz kvaliteta, kako napraviti pravi izbor. Pa to je čitava studija kako kupiti neki proizvod! Eto, sad živimo taj kapitalistički san, guramo kolica puna stvari koje nam ne trebaju. Jedeš, a nisi gladan. Zato se svi prejedamo.

UZBUDLjIVI BEOGRAD

VIRUS korona se već odrazio na naše živote, pa je premijera odložena do daljnjeg. Pošto Grabarić igra u "Gaveli" i predaje na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu, na scenu BDP dolaziće da igra u "blokovima".
- Mislim da je ovo pozorište divno osveženje u srpskom teatru, a i šire. Život u Beogradu jeste malo haotičan, ipak, pošto sam ja iz Zagreba, koji je mirniji i manji, vrlo mi je uzbudljiv. Zbog svega toga, voleo bih i da mi se dogodi još neka saradnja.