POSLE sedam godina pauze u dodeljivanju priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, na današnjoj sednici Vlade usvojena je uredba koja će regulisati uslove i način nagrađivanja zaslužnih umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi. Tako da se može ponovo očekivati konkurs za buduće dobitnike nacionalnih penzija, kako je priznanje postalo poznato u javnosti.

Ovaj termin, međutim, izbegavaju i oni koji su se za taj način nagrađivanja u proteklom periodu najvatrenije zalagali, jer je, kako kažu, netačan: nije reč o penziji, već o novčanom dodatku kojim se odaje počast stvaraocima koji su unapredili kulturni život. Zbrka sa nazivom nastala je još od prve dodele, kada je, u vreme ministra kulture Vojislava Brajovića, sproveden prvi konkurs. Već tada, ali i tokom sledećih dodela, u javnosti su se pokretale polemike oko imena koja su se nalazila na spiskovima "privilegovanih", da bi Ivan Tasovac, kao ministar kulture, odlučio da ih obustavi. Od 2007. do 2013. godine dodeljena su 503 priznanja, a trenutno ih prima 281 stvaralac.

Sa mrtve tačke priča je pokrenuta pre dve godine, tribinama u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Uz domaćina, iniciralo ih je Ministarstvo kulture koje je krajem prošle godine uredbu uputilo Vladi.


Pročitajte i: Počistili Nakaradu posle "Čistača": Viktor Kiš imenovan za v. d. direktora Muzeja savremene umetnosti


Za nacionalna priznanja u kulturi, u tekućoj godini, Vlada je obezbedila 224 miliona dinara.

Novine danas usvojene uredbe su da će tokom jedne godine priznanje moći da dobije najviše do 20 umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi. O budućim dobitnicima odlučivaće sedmočlana komisija, sastavljena od uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka, a među njima će jedan biti predstavnik nacionalnih manjina. Predlagači će biti isključivo reprezentativna udruženja, a nacionalne manjine imaće pravo da predlože jednog umetnika.

- Uredba o bližim uslovima i načinu dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina je konačno, dobrom odlukom Vlade Srbije, poništila nepravdu koja je umetnicima naneta delovanjem ministra Ivana Tasovca, ne samo u ovom slučaju, već i po pitanju samostalnih umetnika, nacionalnih institucija... - ističe, za "Novosti", Dragan Mraović, koji je kao predsednik UO Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka bio među inicijatorima vraćanja ovog priznanja.

Kao bitnu izmenu u kandidaturi, on navodi da reprezentativna udruženja više neće moći, kao do sada, da predlažu svakoga ko im se prijavi, bez prethodne selekcije:

- Ona će imati svoje "pretkomisije" koje će predloge suziti. Taj stručni "filter" u reprezentativnim udruženjima Komisiji Ministarstva predlagati samo kandidate koji to stvarno zaslužuju. To je i znak uvažavanja udruženja, ali i njihovo uključivanje u proces odlučivanja.


SVAKOM UDRUŽENjU TRI PREDLOGA

ZA arhitektu Bojana Kovačevića, predsednika Koordinacionog odbora reprezenativnih udruženja u kulturi, donošenje uredbe je dobra vest, jer se "priča pokrenula".

- Tačno je da je svojevremeno na spiskovima bilo i onih za koje se ne zna kako su se tu našli - kaže Kovačević za naš list, uz napomenu da će Koordinacioni odbor obaviti još konsulatacija povodom vraćanja ovih priznanja. - Ograničenje da svako udruženje može da predloži po tri člana biće problem za ona kompleksnija, poput ULUPUDUS-a, koje okuplja različite vrste stvaralaca.