MORALNI pad ugledne porodice Esenbekovih i njihovo snalaženje u novim političkim okolnostima, tema je premijernog naslova na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta 1. oktobra, "Sumraka bogova", rađenog po motivima slavnog Viskontijevog filma. Autor teksta je Ivor Martinić, a ovom predstavom Jagoš Marković se posle 13 godina vraća u teatar na Crvenom krstu. Njegovu rediteljsku mladost na istoj adresi obeležila je "Čarapa od sto petlji" Ace Popovića (1987), potom je usledio "Bluz za Mesiju" (2006). Sada nam na scenu BDP donosi priču o nacizmu, raslojavanju društva, urušavanju svih vrednosti, odsustvu skrupula i stida...


PROČITAJTE JOŠ - Branka Šelić: Nisam se snašla u smutnim vremenima

Jednu od glavnih uloga (Sofi Esenbek) igra Branka Šelić, za čiju karijeru je neraskidivo vezano upravo ime Jagoša Markovića - svojevremeno ju je proslavila predstava "Kate Kapuralica", a Markovića lansirala u rediteljske zvezde. Za samo sedam godina u somborskom Narodnom pozorištu Šelićeva je ostvarila pedesetak uloga, potom se sa uveliko stečenom pozorišnom reputacijom preselila u Beograd i već više od dve decenije jedan je od nezamenjivih članova ansambla Ateljea 212.

* Do sada niste igrali na Crvenom krstu?

- Ovo je "premijerno", ali od prve probe imala sam osećaj kao da smo dugo na okupu: svako je imao jasnu, osnovnu liniju svog lika. Lep i težak rad koji me je podsetio na somborsko pozorište, u najlepšem smislu, doba kada smo duboko verovali u veliki smisao nimalo lakih procesa... "Sumrak bogova" odličan je repertoarski potez kuće, ovaj naslov igra se svuda u svetu. Jer, ponovo postoji potreba za temom i motivima Viskontijevog filma. Mi igramo Martinićev komad koji je, čini mi se, još oštriji. Iako se radnja dešava 1933-1934. godine i govori o nastanku i razvoju nacizma, tema direktno korespondira sa našim vremenom. Zapravo, reč je o zlu koje vlada u nama i oko nas.

PROČITAJTE JOŠ - Branka Šelić: U smart telefonima svega ima, sem emocija


* Ne "držite" se epohe?

- U predstavi je reč o dolasku Hitlera na vlast, ali ovo je priča o nastanku zla uopšte. Ivorić ju je razradio na ličnom i opštem planu, porodičnom, državnom. Preispituje kako se zlo rađa, razvija, udružuje, kako pristajemo ili ne pristajemo na njega. Devetoro nas je na sceni, kroz svaki lik se događaji prelamaju. I svako na kraju odlučuje čemu se predaje, dobru ili zlu u sebi. A moći nikad dosta... Sva sredstava borbe su u opticaju. Iznuđivanja, iskorišćavanja čak i rođene dece zarad moći. Strašne teme. Tekst nam daje mogućnost za preispitivanje, kroz njega otkrivamo i da svako od nas ima svoju tamnu stranu. Ipak, kad se čovek probije kroz taj pakao, dolazi do pročišćenja, otvara se put kojim bi trebalo hoditi. Podstiče nas da što pre zagrlimo svoje voljene, svoju decu, popravimo što se još popraviti može. Dakle, nije puko "svedočenje" istine.

Foto P. Mitić

* Gde ste vi u toj priči?

- Igram udovicu jednog od najmoćnijih industrijalaca tog vremena, sina vlasnika železare. Ogroman porodični kapital omogućuje im da utiču na politiku, kao što povratna sprega njima daje priliku za razvoj kapitala. Sofi je svesna svoje moći, a nje nikad dovoljno. Borba je neprestana, koriste se najstrašnija moguća sredstva. Iza tog ličnog košmara i želje za vlašću, ostvaraju se nekontrolisane ambicije kroz ubistva, zavere, udruživanja - ne preza se ni od čega. Sprega vlasti i kapitala štiti interese i jednih i drugih, a sve u cilju profita. Pretpostavljam da je za Viskontija direktna asocijacija bila ledi Magbet.

* U čemu sve prepoznajete sličnost sa savremenim dobom?

- Sveopšte stanje, ekonomska i moralna kriza, vrlo je slična tridesetim godinama prošlog veka, uprkos površnom šarenilu i deklarativnim pravima. Izgubio se osećaj za izgradnju boljeg društva, zajednice, u fokusu je samo lično dobro i interes. Sve je veće odsustvo solidarnosti, čitava planeta nema dovoljno snage da se udruži zarad opšte dobrobiti. Gore šume, menja se klima, izumiru vrste. To je najvidljiviji sloj zajedničke propasti.

* Do sada ste sa Jagošem uradili šest predstava, a naravno, najčuvenija je "Kate"...

- Dugo je nosio tu ideju. Odluku da "Kapuralicu" radi baš u Somboru pomogao mu je da donese Muci Draškić, koji je tada bio upravnik Ateljea 212. Bio je to njegov veliki gest, a za nas izuzetna stvar. Desila nam se generacijska predstava, posle šest-sedam godina ozbiljnog rada. Bili smo potpuno uhodani i spremni da za samo dvadesetak dana uradimo predstavu! Inače, Jagoša je teško pratiti. Posle ovoliko godina i zajedničkih predstava mogu da kažem da je zaista genijalan: dođe kao orkan, uvek ima viziju u glavi, ne ide skalama i stepenicama. Hiljadu je emotivnih titraja i oluja u jednom čoveku. Nije lako to nositi, a ni pratiti.

Foto P. Mitić

* Već ste 23 sezone u Ateljeu 212, ostvarili ste veoma značajne uloge. Izdvajate li posebno neku od njih?

- Mislim da je "Jesenja sonata" (takođe u Jagoševoj režiji), najsloženija uloga koju sam ostvarila u karijeri. Služila sam tekstu, a glumac ne dobije često priliku da radi velike tekstove. Trendovi su da se rade savremeni komadi, ipak, nekako se ne pojavljuju neki izuzetni tekstovi. Zato se treba vraćati velikoj literaturi. Veza između "Jesenje sonate" i "Sumraka bogova" je jaka, u obe predstave smo se bavili uzročno-posledičnim vezama koji potiču iz porodice, jer svi problemi koji se ne reše dobijaju nesagledive razmere. U "Sonati" sam igrala dete, ovog puta roditelja koji čak žrtvujući sopstvenog sina, želi da se domogne moći...

* Trenutno u matičnoj kući imate tri predstave, na televiziji vas gledamo u seriji "Šifra Despot"?

- Posle dvadesetak beogradskih godina dobila sam prvu veću šansu na televiziji. I srećna sam zbog toga. Teško je doći do angažmana u seriji, koje i sama volim da gledam. "Kuća od karata", na primer, pomogla je da se neke velike teme i izuzetno profesionalan način rada "preseli" iz filmova u serije. Ne propuštam da pogledam nijedno veliko svetsko televizijsko ostvarenje do kojeg mogu da dođem. Posebno su mi zanimljive, poput "Premijerke", one serije koje govore o psihološkim, emotivnim, političkim i medijskim aspektima dolaska na vlast.

Foto P. Mitić

NEPROCENjIVA SARADNjA

- NEPROCENjIVA je vrednost što je Markovićev prvi saradnik dr Ljiljana Mrkić Popović. I to ne samo kao lektor, zadužena i za scenski govor, već neko ko nam pomaže da osvestimo i racionalizujemo smisao teksta - ističe naša sagovornica.


UMETNIČKA EKIPA

REDITELj Jagoš Marković je za "Sumrak bogova" uradio i adaptaciju teksta, scenografiju i izbor muzike. Kostimograf je Bojana Nikitović, a u predstavi uz Branku Šelić igraju i Milan Gutović, Isidora Simjanović, Vladan Milić, Pavle Pekić, Jovo Maksić, Milan Čučilović, Milica Zarić i Vanja Nenadić.