I matematika stvara lepotu

MOJE slike su jednobojne zato što nose izraz vedrine našeg vremena. Ta vedrina ima simbolično značenje. Vedrina je i svetlost. Kada je vedro ima dosta sunca, boja. U književnosti, umetnosti, vedrina je jedan od najvažnijih elemenata savremenog stvaralaštva.

Na proputovanju kroz Beograd, ovo za “Novosti” kaže Milija Belić, naš umetnik iz Pariza, čiji radovi su ovoga leta prisutni na gotovo svim meridijanima: na Novom Zelandu, u Kini, Parizu, Grenoblu..., ali i u Budvi, gde je Moderna galerija izložbom njegovih dela, i promocijom knjige “Izazov modernosti” (“Nju moment”,”Arhipelag”) obeležila 45 godina rada.

- Splet okolnosti je da ovog leta izlažem na više kontinenata - kaže nam Belić. - Pozivi su stizali neusiljeno i rezultat su, verovatno, iskustva koje se akumuliralo tokom poslednjih decenija. Ljudi prepoznaju neku intrigu koja postoji u mojim radovima. Umetnik stvara da bi prikazao svoj rad, to je jedna vrsta komunikacije.

* Kako sredstva kojima komunicirate, koja su apstraktna, bliska geometriji, matematici, uspevaju da “prebace rampu”?

- Oduvek sam tražio odgovarajući likovni izraz za ovo naše vreme. U početku to nije bila apstrakcija, već figuracija, metafizičko slikarstvo blisko De Kiriku, Magritu. Ali, kako su se razvijala moja teorijska istraživanja, sticao sam i uvid u celokupne domete moderne umetnosti i malo pomalo, sa radova je iščezavala ta figurativna scenografija, priča, literatura, sve ono što je bilo narativno, da bi ustupilo mesto čistim likovnim formama. Shvatio sam da je ekspresija likovnih izraza na taj način daleko jača, sugestivnija, nego u figurativnoj umetnosti. Uostalom, pioniri apstraktne umetnosti su tvrdili da je upravo njihova umetnost, realnija i konkretnija od figurativne. I imali su pravo.

* Na koji način svedena likovna forma prodire u tu dublju realnost?

- Pol Kle je već dvadesetih godina 20. veka, isticao da je svet vidljivih stvari već dovoljno istražen, prevaziđen i da treba slikati ono što je nevidljivo. Odnosno da umetnost ne slika vidljivo, nego čini vidljivim. Odjednom se otvorio čitav novi svet duhovne prirode. Duh može da prepozna u takozvanim apstraktnim formama neverovatno bogatu simboliku.

* Koliko vam je, da biste ušli u taj način izražavanja, bilo bitno što ste se paralelno bavili i teorijom umetnosti?

- Bila je to moja individualna avantura, jer nažalost kao student nisam imao priliku da imam dovoljan uvid u teorijsku misao. Na Likovnoj akademiji ta oblast je bila zapostavljena. Iz znatiželje samoinicijativno sam tražio odgovore na fundamentalna pitanja: šta je to umetnost, šta je savremena umetnost, šta današnji umetnik treba da slika, vaja, koja je to forma koja odgovara današnjem trenutku... Već tada sam uvideo da su svi velikani, od renesanse do 20. veka, bili integralni stvaraoci. Razmišljali su o svom stvaralaštvu, beležili misli, dolazili do zaključaka. To može da se nazove i teorijom, mada je ona uvek bila vezana za praksu. Uvek su mi bile bliže misli samih autora, nego njihovih tumača, koje sam teže razumevao.

* Stiče se utisak da su trenutno tumači preuzeli oblikovanje likovne scene?

- Danas je vreme kustosa, komesara izložbi i bijenala, koji kreiraju izvesnu viziju umetnosti, a umetnici u nju moraju da se uklope, svojom voljom ili ne. Ali, ako žele afirmaciju obavezni su da prođu kroz tu kapiju. Vreme će to, međutim, staviti na svoje mesto, profiltrirati.

* Fokus vašeg teorijskog rada je na pojmovima ritma i metaumetnosti, koja se bavi jednom višom realnosti...

- Višom ili dubljom. Naša realnost je vrlo kompleksna - od mikro kosmosa do makrokosmosa, da ne govorimo o strukturi atoma ili duhovnoj sferi. Kada je u pitanju ritam, još od studentskih istraživanja suštine umetnosti, došao sam do pojma ritma kao ključnog, koji objašnjava prelom od klasične ka modernoj umetnosti. Već sa impresionistima slika je počela da se razlaže na svoje komponente. Umetnost je prestala da imitira stvarnost i likovni elementi, boja, potez, mrlja, počeli su da se primenjuju na način kako kompozitori koriste note u muzici. Suština je da je slikarstvo prestalo da imitira i počelo da kreira. Kasnije su kubisti u sliku uneli i pojam vremena.

* Kako bi svoje slike muzički opisali?

- Povremeno se bavim i kompjuterskom animacijom, uvodim i realan pokret u svoju umetnost. Iz slikarstva sam prešao u skulpturu, u treću dimenziju, a sa animacijama i u četvrtu - vremensku. Automatski sam imao potrebu da animacije ozvučim i tražio sam koja bi vrsta muzike odgovarala mojim slikama. Našao sam da bi to mogla da bude muzika Filipa Glasa. U pitanju je minimalistička muzika, a i moji su radovi svedeni, geometrijske forme.

* Koji su izazovi modernosti u ovoj našoj digitalnoj eri?

- Jedan od odgovora na pitanje koja likovna forma odgovara ovom vremenu je i geometrijska apstrakcija. U svetu postoji čitav jedan pokret nazvan “konstruktivna umetnost”, koji nema veze sa ruskim konstruktivizom, već sa geometrijskom apstrakcijom. Veliki broj umetnika širom planete se time bavi, iako kod nas to nije toliko prisutno. Oni koriste univerzalni jezik, neku vrstu jungovskog arhetipa, bazičnog elementa razumljivog celoj ljudskoj rasi. Geometrija i matematika nisu samo izvor naučne misli, već i estetskih emocija.

* Kako gledate na trendove na domaćoj sceni?

- Nemamam kompletan uvid, ali zahvaljujući internetu i obaveštenosti mlade generacije, Beograd više nije provincija.

VIRTUELNA GALERIJA

U OVOJ našoj digitalnoj eri, kompjutera i interneta, umetnik ne treba automatski da odbija novu tehnologiju, nego pre da je iskoristi. U tom virtuelnom svetu, postoji sve veći broj i virtuelnih galerija. Dobijao sam često pozive i prisutan sam u velikom broju njih. Tu je prednost što informacije o vašem radu kruže daleko šire, lakše, po celom svetu, dostupan je u Kini, Japanu, Indiji, Australiji, Americi... Prednost našeg vremena je i što na taj način imate daleko više posetilaca, nego u nekoj realnoj galeriji.

EKRANI UMESTO SLIKA

JEDAN kineski umetnik pitao me je da li će vremenom klasična slika nestati, na račun ekrana. Mislim da je to sasvim moguće. Danas već postoje ekrani koji zamenjuju sliku, na kojima je moguće pokazati daleko više nego na nepomičnoj slici. Imao sam ideju da napravim izložbu samo sa ekranima, na kojoj bih pokazao svoje kompjuterske animacije.