Filip Gajić: Ideali su zaboravljeni

SAMO onaj koji se žrtvuje, daje svom životu smisao. Istorija pamti ljude koji su stradali zbog onoga u šta su verovali i one koji su voleli svoj narod uprkos njegovim manama. Ubijeni su mladi, ali priča o njima traje i danas - ovim rečima glumac i reditelj Filip Gajić objašnjava motive za stvaranje predstave "Sestre braće Baruh".

Predstava će premijerno biti izvedena u subotu, 17. februara, u "Dorćolskom narodnom pozorištu" u Solunskoj ulici.

- Braća Baruh (Isidor, Bora i Josif) stradali su u NOB-u, a njihove sestre Šela i Bela ubijene su u Banjičkom logoru. O pogibiji braće, nažalost, danas se malo zna. O sestrama još manje... Moja kći Natalija išla je u školu koja nosi ime "Braća Baruh" i ja sam poželeo da saznam nešto više o ovoj porodici - objašnjava Gajić.

- Pročitao sam u dahu knjigu Radoja Davidovića "Povest braće Baruh", potom došao i do potomaka Sonje Baruh, kao jedine preživele od šestoro dece. Ona se tokom rata kao skojevka krila u Jagodini pod lažnim imenom. Umrla je 1999. godine, što znači da je videla raspad zemlje i bombardovanje. Doživela je tako da, na neki način, žrtve njenih najmilijih budu dovedene u pitanje.

Gajić ističe kako je od Sonjine ćerke Šele saznao da je jedini motiv njene majke, kao i ostalih tetaka i stričeva, bio borba za pravednije društvo i otpor okupatoru.

- Predstavu sam radio kao bajku, jer iz naše perspektive njihova posvećenost idealima deluje nestvarno. Bez ikakvog ličnog interesa, svesno stradati za opšte dobro, danas je potpuno bajkovito - ističe Gajić.

- Želimo stariju publiku da podsetimo, a mlađu upoznamo sa onim što sa sobom nose nacističke ideje koje su ovog časa u usponu u celom svetu. Svedoci smo i pokušaja da se rehablilituju oni koji su direktno učestvovali u pogromu Jevreja, Srba, Roma... Ovo je moja prva predstava sa istorijskom tematikom i, nimalo slučajno, ukršta dokumentarno i bajkovito pozorište.

U predstavi igraju Jovana Belović, Vahid DŽanković, Sunčica Milanović, Gordana Đokić, Milica Sužnjević i Aleksandar Stoimenovski. Scenskim pokretom bavila se Marta Bjelica, a rekvizitom Milorad Kalanj.

- Naš rekviziter zaslužuje da se posebno pomene. Radni vek proveo je na filmu, sarađivao je i u seriji "Otpisani". Kada je ostao bez svog prostora, našem pozorištu je doneo "u nasleđe" zanimljive rekvizite ne samo iz 20. već i 19. veka.

BEZ ULOGE U BDP

NAŠ sagovornik je završio novosadsku Akademiju umetnosti (odsek gluma) u klasi profesora Radeta Šerbedžije. Sticajem okolnosti, kasnije je bio u braku s njegovom ćerkom Lucijom, s kojom ima sina Sergeja i kći Anastasiju. Najstarija Filipova kći Natalija (iz prvog braka) živi sa ocem u Beogradu.

Gajić je do sada napisao petnaestak komada i režirao duplo više predstava. Od svoje četrnaeste (do 47. godine) učio je "zanat" od LJubiše Ristića u KPGT. Stalni član je Beogradskog dramskog već četvrt veka, ali nijedna njegova predstava nije na aktuelnom repertoaru. Iako, kako kaže, nikada nije odbio ponuđenu ulogu...