Slobodanka Rakić Šefer: Bajkom protiv zlog vremena

ŽIVOT mi je potpuno ispunjen samo kada slikam i crtam, ili nešto zapišem. Uvek na slici ima nešto da se doda, doradi, a što umetnik više radi, više mu se ideja rađa.

Ovo nam u svom ateljeu punom svetla i prozračnosti, priča Slobodanka Rakić Šefer, koja već četiri decenije svojim cvećem, pticama, voćem, čipkama, vinovom lozom, stolicama, stećcima, drvećem, žabama koje se sunčaju, petlovima, mačkama, štrudlama... stvara autentični likovni svet, koji kao da zadire u snove.

Svojevrstan presek njenog ukupnog stvaralaštva, sa radovima koje je odabrala istoričar umetnosti Marina Lukić Cvetić, moći će da se vidi na izložbi "Avgust je opet kao nekad", koja će večeras, na Svetog Iliju, biti otvorena u Galeriji "Atrijum" Biblioteke grada Beograda.

- Za moje slike kažu da su bajkovite, a što je oko nas više ružnih stvari, na njima je sve intenzivnija mašta i sećanje na detinjstvo - objašnjava nam sagovornica, koja i poetskim nazivima "krsti" svako svoje delo, jer smatra da nešto čemu je posvetila sate, dane, nekada i mesece rada, mora da ima ime, da ne bude samo "kompozicija".

Iz imena slika tako proističu i nazivi samostalnih izložbi kojih je dosada bilo oko stotinu.

Dela ove umetnice posetioca vraćaju i u najbezbrižniji deo života - detinjstvo:

- Još dok sam se kao učenica kod Cuce Sokić spremala za akademiju, ona je insistirala na tim mojim ranim sećanjima, govoreći mi da slikajući svoje, zapravo slikam svačije detinjstvo. Ti prizori koji nam se urežu u najranijim danima zapravo pripadaju kolektivnom sećanju.

Tu svoju neposrednost, nekada gotovo naivnu i dečju, koja daje pečat originalnosti njenim delima, kaže umetnica, kasnije je na klasi Aleksandra Lukovića "brusila" upornim radom. Od tada do današnjih dana ostala je verna figuraciji, jer smatra da dar najutentičnije može da se razvije upravo u ovom likovnom izrazu.

Pored slikarstva, naša sagovornica se okušala i u umetnosti pisane reči. Pre jedne decenije pojavila se knjiga "Ispod streje dedine kolibe" (sećanja na detinjstvo u mačvanskom selu Lipolist), a spremna su za štampu i njena svedočenja o savremenicima "Kuća puna milja". Podsticaj da beleži utiske o životu i ljudima oko sebe dobila je još, objašnjava, od svog profesora Mladena Srbinovića, a u knjizi će se naći tekstovi o Milanu Kečiću, Mići Popoviću, Gordani Jocić i drugim našim istaknutim autorima.

MILOŠEVIĆ I "BELE SLIKE"

OD svog zemljaka, Mačvanina, Miće Popovića, koji je o svakom svom radu ostavio zapis, nalivperom u svesci, Slobodanka Rakić Šefer dobila je podsticaj da beleži proces nastanka svojih slika, o čemu je dosad napisala čitave tomove.

Njena dela, pored javnih kolekcija, nalaze se i u mnogim privatnim zbirkama. Radove su joj kupovali i mnogi slavni srpski, ali i jugoslovenski sportisti, a od političara, veliku naklonost prema njenim "belim slikama", nastalim pre nekoliko decenija, imao je nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, kaže nam.