Kad kamera stane, nestaće i svet oko nje

JUGOSLOVENSKA kinoteka pridružuje se nizu prestižnih programa u svetu kojima se obeležava velika karijera kultnog nemačkog reditelja Vima Vendersa, kome će ovih dana na 65. festivalu u Berlinu biti uručen počasni Zlatni medved za životno delo.

U okviru Berlinala biće prikazano deset najznačajnijih Vendersovih ostvarenja, a van konkurencije će biti održana i projekcija njegovog najnovijeg filma Everything will be fine, sa Džejmsom Frankom, Rejčel Mekadams i Šarlotom Genzbur u glavnim ulogama. Počast jednom od najavangardnijih autora koji su obeležili svetski film odaje i Muzej savremene umetnosti u Njujorku (MoMA), koji je najavio čitav “pregled” njegove karijere - od 16-milimetarskih i eksperimentalnih filmova iz kasnih šezdesetih, kakvi su Same Player Shoots Again ili Silver City, pa sve do poslednjih ostvarenja.

- Vendersov rad kao reditelja, pisca ili fotografa ostavio je dubok trag u istoriji kinematografije, i inspirisao je mnoge svetske reditelje i autore - izjavio je pred otvaranje ovogodišnjeg Berlinala direktor festivala Diter Koslik. Tokom 40-godišnje karijere Venders je snimio više od 60 filmova, i zajedno sa autorima kao što su Rajner Fasbinder, Verner Hercog, Folker Šlendorf ili Aleksander Kluge smatra se osnivačem pokreta “mladog filma” (slično onome što su u Francuskoj napravili predstavnici “novog talasa”, a kod nas autori “crnog talasa”). Zahvaljujući ovom pokretu nemačka kinematografija postala je jedna od najrespektabilnijih u svetu, i to upravo u domenu art filma.

- Na neki način, ja sam u isto vreme staromodni filmadžija koji gleda u nebo i traži povoljan trenutak da okrene ručicu kamere, ali i nezasiti video-manijak čija kamera ne prestaje da radi. Jer, kada ona stane, prestaće da postoji i svet na koji je usmeren njen objektiv - govorio je Venders.

Vendersov životni scenario gotovo je jednako uzbudljiv kao i filmovi koje je stvarao. Najpre je bio student medicinskog i filozofskog fakulteta, a u Pariz se preselio 1966. da bi studirao slikarstvo. U to vreme često je posećivao “Francuski kinematograf”, gde je gledao i po pet filmova dnevno. Kada se vratio u Nemačku, upisao je Visoku školu za film i televiziju u Minhenu, počeo je da objavljuje filmske kritike, a uskoro je i sam krenuo da režira. Sedamdesetih godina već je stekao ugled jednog od vodećih reditelja “novog nemačkog filma”, a deceniju kasnije postao je kultna figura međunarodne filmske scene. Velika ljubav prema fotografiji datira iz 1983, u vreme dok je tražio lokacije za film “Pariz, Teksas”, koji je postao njegovo najpoznatije delo.

Jedan od najuticajnijih filmskih umetnika bio je opsednut Amerikom, kako je i sam priznavao, ali je ipak često isticao da “nikada neće biti američki, nego isključivo evropski i nemački sineasta”:

- Osećam se privilegovanim zato što je moj osnovni zanat, zapravo, putovanje i upoznavanje ljudi. Tek potom dolaze pisanje, fotografisanje i režiranje filmova kojima prenosim svoje spoznaje, prepuštajući gledaocu da njihove poruke sam odgonetne i pročita.

VENDERS bio je gost Beograda 2006, kada je njegov film “Kad prošlost zakuca na vrata” zatvorio 34. Fest. Tada mu je uručen i “Zlatni pečat” za doprinos svetskom filmu, koji dodeljuje Jugoslovenska kinoteka.

- Čast je dobiti ovakvu nagradu, i biti u društvu ljudi kao što su Đuzepe de Santis, Liv Ulman, Angelopulos ili Harvi Kajtel, koji su je već dobili. Posebno sam uzbuđen zbog boravka u Beogradu.

NA izuzetnog sineastu i prijatelja Beograda Jugoslovenska kinoteka podseća izborom njegovih filmova koji su ga svrstali među velikane “pokretnih slika”. U programu “U fokusu” (od srede, 11. februara), pred našim filmofilima su ostvarenja “Snimanje u Palermu”, “Zemlja izobilja”, “Hotel od milion dolara”, “Kraj nasilja”, “Lisabonska priča”, “Do kraja sveta”. Videćemo i “Nebo nad Berlinom”, film rađen po scenariju Petera Handkea koji je Bruna Ganca lansirao među evropske glumačke zvezde, dramu “Stanje stvari”, nagrađenu Zlatnim lavom u Veneciji 1982. za najbolji film. Na programu je i kultni “Pariz, Teksas”, koji je Vendersu 1984. doneo Zlatnu palmu u Kanu, a glumici Nastasji Kinski otvorio velika vrata Holivuda. Kinoteka će podsetiti i na njegova ranija, ključna dela, kao što su “Alisa u gradovima” iz 1974, i “Prijatelj iz Amerike”, film iz 1977. sa Denisom Hoperom i Brunom Gancom u glavnim ulogama, zbog koga ga je veliki Frensis Ford Kopola pozvao da snima u Americi.