Formula koja je upalila

U VAZDUHU se osećala revolucija ponašanja mladih ljudi, ne samo u erotskoj sferi. Ameriku je mučio Vijetnamski rat, u Španiji i Portugalu vladali su ostareli diktatori, u Grčkoj su tek došli na vlast, Egipat i Izrael su ratovali, Sovjetski Savez je već tri godine bio bez Hruščova, a Jugoslavija bez velikih međunarodnih dugova. Bilo je to doba značajne uloge Jugoslavije u međunarodnim razmerama, vrtoglavog rasta standarda koji je obećavao ulazak naše zemlje u veliki svet razvijenih. Glad za inostranstvom rasla je u srazmeri sa željom da se sazna što više o tom svetu...

Ovako su se prisećali vremena i okolnosti u kojima je počeo Bitef njegovi tvorci, Mira Trailović i Jovan Ćirilov, te davne 1967. godine.

A kako je nastala ideja o međunarodnom festivalu koji je pozorišnu slavu Beograda u ondašnjoj, socijalističkoj Jugoslaviji proneo svetom? U javnosti se pojavila tri godine ranije. Prvobitno je trebalo da to bude smotra predstava kamernih teatara iz celog sveta, potom Internacionalni bijenale avangardnih kamernih teatara (IBAT), da bi pred "premijerno" izvođenje dobio naziv - Beogradski internacionalni teatarski festival. Ova zamisao, kako beleži Feliks Pašić u svojoj monografiji o Miri Trailović, ostvarila se zahvaljujući njenoj "vizantijskoj veštini" da nađe formulu koja će upaliti. Govorila je političkim i kulturnim zvaničnicima da nije u redu da glavni grad zemlje koja se tako široko otvara prema svetu i ima značajnu ulogu u pokretu nesvrstanih, nema nijedan međunarodni festival. "Počnimo od pozorišta!" - bio je njen predlog i argument.

I slogan "nove pozorišne tendencije", mudro je smišljen. Obuhvatao je pozorišnu avangardu kasnih šezdesetih, ali i nove struje u klasičnim pozorištima. Te, premijerne 1967.godine, u Beograd su došli Ježi Grotovski sa Kalderonovim "Postojanim princom" i Living teatar sa "Antigonom" Sofokla i Brehta, David Esrig s Šekspirovim "Troilom i Kresidom" i Otomar Krejča sa Čehovljeve "Tri sestre". Ulaznice su prodate u rekordnom roku, a na prvi Bitef je sa dvomesečnom bebom u naručju stigla i Džudit Malina, vođa slavnog Living teatra. Njihova "Antigona" bila je prvi šok za našu publiku još nenaviknutu na "bitefovska" iznenađenja: glumci su kidisali na gledaoce, unosili se u lice, siktali i režali, pljuvali. Komentar čelične ledi našeg teatra, Mire Trailović, bio je: "Bitef nije smotra lepih predstava. Bitef je smotra predstava - svedoka našeg vremena, koje su ujedno i učesnici velikog previranja na pragu 21. veka".

Sticajem političkih okolnosti, Bitef je bio jedno od retkih mesta susretanja ondašnjeg pozorišnog Istoka i Zapada. Tih godina nije kuburio ni s parama: raspolagao je sredstvima s kojim je mogao da plati avionske karte i većim trupama isplati honorare. Pouzdani dvojac, Trailović - Ćirilov, imao je srodno mišljenje o modernom teatru ali se i sukobljavao. Njihov odnos Mira Trailović nazivala je "amitie amoureuse", prijateljstvo bez seksa. Početkom osamdesetih, viteški je izjavila:

- Sve što se desilo od 1967. do danas, a što je vezano za mene u Bitefu i Ateljeu, predstavlja plod Jovanovog analitičkog, ozbiljnog, krajnje angažovanog i krajnje nesebičnog rada. Rezultati toga rada se vrlo često nepravedno pripisuju meni. Ne govorim to ni sentimentalno, ni neiskreno.

Prve dve decenije, šezdesete i sedamdesete godine, obeležile su smeli scenski eksperimenti kojima se razbijala dramska forma, ali i značajna klasična ostvarenja, pa i predstave tradicionalnog orijentalnog teatra. Među prvima u svetu, Bitef je otkrio tradicionalne forme pozorišta Istoka, kao što su Katakall dance theatre ili Beijing Opera. Početkom sedamdesetih prvi put na Bitefu izvedeno je nekoliko predstava drevne pozorišne umetnosti: japanski noh i kyogen, izvorni flamenko i ritualne igre. Sledećim izdanjem, festival je posebno mesto dao delu Miroslava Krleže. U međuvremenu, tražio je i nalazio prostore izvan pozorišnih sala - u fabričkim halama, radničkim univerzitetima, predstave su se igrale u Domu sindikata, Studentskom kulturnom centru.

Pored dramskih predstava, svake godine prikazivane su i one scenske umetnosti koje utiču na moderno pozorište. Kada je 1989. godine umrla Mira Trailović, Bitef je bio posvećen uspomeni na nju...

Inače, tokom osamdesetih i devedesetih, festival je predstavio najviše domete postmodernog teatra i plesa. I u doba političko-ekonomske krize i embarga, Bitefu je polazilo za rukom da pred publiku dovede značajne umetnike i njihova dostignuća, među njima i najveća imena svetske izvođačke scene. Ostao je zabeležen i jedan presedan: 1992. godine zbog sankcija međunarodne zajednice, Bitef nije bio internacionalnog karaktera - "spasile" su ga domaće predstave, od kojih je čak sedam bilo subotičkog Narodnog pozorišta.

HOTEL S POGLEDOM POSLE jednog od iscrpljujućih izdanja Bitefa, Ćirilov je hteo da ode na godišnji odmor. Kada je to rekao Miri Trailović, poskočila je: "Šta, hoćeš da nas ostaviš sada kada, na početku sezone, imamo najviše briga?!" Odgovorio je: "Ali, Miro, ja već tri godine nisam bio na odmoru!". Uzvratila je bezobrazno šarmantno: "To je razlog više da ne ideš ni sada jer ja, ti znaš, ne trpim ljude koji tek tako menjaju svoje navike!" u "Ježu" se pojavio i komentar: "Jovan Ćirilov će otići na letovanje samo ako pronađe hotel s pogledom na Miru Trailović".

Početkom novog veka i milenijuma na repertoaru Bitefa našla su se inovativna dostignuća svetskog "mejnstrima", predstave postdramskog i neverbalnog scenskog izraza, kao i one ostvarene uz pomoć novih tehnologija, pa su se tako otvorila vrata virtuelnoj stvarnosti "sajber" teatra. Mnoga izuzetna imena upisana u istoriju svetskog teatra bila su gosti festivala tokom njegovog gotovo poluvekovnog trajanja - Ingmar Bergman, La Mama, Štajn, Bruk, Kresnik, Vilson, Pina Bauš - samo su neka od njih. Mnoge, sad već antologijske predstave, premijerna izvođenja imale su u Beogradu: Ronconijev "Besni Orlando" i "Orestija", "Sluškinje" Viktora Garsije i Nurije Spert, "Hamlet" Teatra na Taganjke Jurija Ljubimova... Konačno, Bitef je prvi međunarodni pozorišni festival koji je 1999. godine ovenčan specijalnom nagradom Evropske fondacije "Premio Europa per il teatro" - za kontinuitet i kvalitet njegovih nastojanja.

„Otkaz" Piteru Bruku

U PRVIM festivalskim godinama, Mira je uglavnom birala predstave sa Zapada, a Ćirilov sa Istoka. Pitala ga je uvek za mišljenje, ali je šeretski umela i da se poigra. U tim "doskočicama" ni Piter Bruk nije bio izuzetak.

Već je bio potpisan ugovor za njegov "San letnje noći", kada je upitala Ćirilova: "Da li je to zaista dobro? Je li to jako dobro? Je li savršeno?" On joj je odgovorio: "Ništa nije savršeno..." Uzvratila je: "Ti, znači, sumnjaš? Hajde da otkažemo!"