Bratanica čuvenog golmana: Ovo je priča o mom stricu “El Grande Milovanu“!

Ivan Lovrić

01. 06. 2014. u 21:30

Milovan Jakšić, naš čuveni golman, proslavio se na svetskom fudbalskom prvenstvu u montevideu. Gordana Jakšić: Na svojoj slavi Sveti Luka retko je govorio o svojoj golmanskoj slavi

Golmani su posebna sorta sportista i različitih sudbina. Dok jedni primaju golove „kroz uši“, drugima bacaju kačkete pred noge. Taj drugi, koji nikad nije zadužio golmansku „kecelju“ zbog golova kroz noge, već je ovenčan lovorovim vencem je Milovan Jakšić, čuveni „El Grande Milovan“.

A kačket pred noge mu je bacio, te daleke 1930. godine na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Montevideu, najbolji golman sveta Rikardo Zamora. I to posle pobede naše reprezentacije nad Brazilom od 2:1. Bilo je to priznanje da je naš Milovan bolji od njega.

Uvek smo imali dosta velikih golmana, možda i boljih od Jakšića, ali nijedan od njih nije stekao toliku slavu i takva svetska priznanja kao „El Grande Milovan“ posle Svetskog prvenstva u Urugvaju.

Rođeni Kolašinac, osrednjeg rasta, brzih refleksa, neverovatnim odbranama pomogao je svom timu da napravi uspeh i da se plasira u polufinale Prvog svetskog prvenstva u fudbalu. Redom su padali čudesni Brazilci, pa Bolivijci, da bi u polufinalu bili zaustavljeni od domaćina, uz pomoć sudija i policajca koji je loptu vratio u teren.

POHVALE PLANIČKE Jedno vreme Milovan je branio u Slaviji iz Praga. Doveden je da zameni slavnog golmana Planičku, koji je bio povređen. Kada se golman Planička oporavio, prvi put mu se desilo da sedi na rezervnoj klupi, jer je Milovan branio izvanredno. Planička nije zbog toga bio nezadovoljan, jer je smatrao da je Milovan jedan divan čovek i veliki golman. Rekao je da je imao i sreće, jer je bio otporan na povrede i da je prosto neverovatno kako je mogao da leti iz ugla u ugao, a da se ne povredi.

Tim Jugoslavije nije ostavljao nikog ravnodušnim, prozvali su ih „evropskim Brazilcima“, a Jakšić i kapiten Milutin Ivković uvršteni su u idealni tim sveta. Ipak, Jakša je ostavio poseban utisak na Latinoamerikance, koji su mu dali nadimak „El Grande Milovan“ i nazvali po njemu jednu ulicu u glavnom gradu Urugvaja.

O Jakšićevim golmanskim bravurama dosta se zna, ali o njegovom životnom putu nešto manje. Zato u pomoć pozivamo Gordanu Jakšić, čiji je on stric, a ona bila njegova omiljena bratanica. U Žarkovu, gde trenutno živi, ona se seća svog „el grande strica“.

- Utakmica sa Brazilom donela je slavu jednom ratnom siročetu, koje je u ondašnjim teškim danima posle Prvog svetskog rata, odraslo u sirotinjskim domovima i prve fudbalske korake načinilo na beogradskim poljanama - kaže Gordana.

Jakšićeva bratanica nam dalje kaže da je Milovan bio najstariji sin Radoslava i Miruše Bulatović Jakšić. Njegovog oca ubili su austrougarski vojnici, jer se povezivao sa srpskom vojskom. Radoslav i Miruša držali su mehanu u Mojkovcu, gde su braća Milovan i Vojislav Jakšić i živeli.

- Strahujući od odmazde Austrougara, Miruša sa dva sina kreće u Srbiju i stiže u Kragujevac - objašnjava Gordana. - Tu se teško snalazi i odlučuje da sinove smesti u Dom za ratnu siročad. U domu je Milovan redovno pohađao školu i posećivao starog štampara, kako bi zarađivao hranu za brata i sebe. Kasnije biva premešten u Novi Sad, gde ostaje kratko vreme. Shvatio je da tu nema perspektive, napušta dom i dolazi u Beograd.

U početsku se snalazio kako je znao i umeo, ali uvek je nalazio vremena za poljanče kako bi igrao fudbal. Tako ga je u prolazu zapazio poznati beogradski advokat Živko Popović, brat od strica čuvenog Koče Popovića. On uzima Milovana pod svoje i menja njegov životni put. Živko i njegova supruga Valentina pružaju mu toplinu sopstvenog doma. Mali Milovan postaje prvotimac BASK-a sa šesnaest godina, reprezentativac sa sedamnaest.

Uvek je s ponosom isticao da je Kolašinac, deklarisao se kao Crnogorac, a slava mu je bila Sv. Luka.

- Za mene kao dete ostao je upečatljiv taj slavski ručak - nastavlja Gordana.

- Na njemu je bila obavezna beseda za nas decu. Da znamo ko smo, šta smo i čega treba da se pridržavamo.

Naša sagovornica se priseća da je Milovan u tim svojim pričama na slavi retko kada govorio o svojoj fudbalskoj slavi u Montevideu.

- Jedino je teško preboleo, ako je uopšte i preboleo, gubitak Milutinca. Smatrao je da je on bio čovek bez premca i da je imati takvog prijatelja za života bila prava privilegija. Pominjao je da je Milutinac bio stub reprezentacije i da je stalno brinuo o igračima. Za Mošu je govorio da je bio duh kluba i kada bi igrači malo poklekli, znao je da ih vrati u život nekom svojom šalom.

Takođe, dobro je zapamtila stričeve reči, da veličinu čoveka ne čini slava, već kako posle slave živeti. Nikad nije glumio veliku zvezdu, mada je, kako ga ona pamti, bio opasan mangup, uvek doteran, sa odelom i mašnom.

Po završetku fudbalske karijere 1936. godine otvorio je knjižaru u Makedonskoj ulici i štampariju u Cetinjskoj ulici u Beogradu. Za vreme Drugog svetskog rata spasavao je mnoge nedužne ljude iz logora na Banjici. Krajem rata posetili su ga Vladimir Dedijer i Koča Popović, da mu zahvale zbog spasavanja nedužnih ljudi i predložili mu da mu se sve to prizna u partijski staž. On im je odgovorio: „Pa, ljudi, mi se nismo dobro sporazumeli. Ako sam nešto učinio, to sam uradio iz patriotskih razloga. Da sam imao nekih političkih ambicija, ja bih sa vama otišao u partizane. Shvatite, moj svet je moja porodica, Sv. Luka i fudbal kao svetinja“.

I kao što to obično biva, 1948. godine oduzimaju mu knjižaru u Makedonskoj ulici, štampariju u Cetinjskoj i radni kabinet sa bibliotekom od hiljadu knjiga. Bio je i tehnički direktor fudbalskog kluba Crvena zvezda i aktivno učestvovao u Fudbalskom savezu i bio predsednik Trenerskog saveza Jugoslavije. Tek 1950. godine dobio je dvadeset kvadrata u Sremskoj ulici, kao radnju za popravku nalivpera i penkala. Ali, čuveni „El Grande Milovan“ nikada nije bio golman koji je po travi tražio penkala.

Preminuo je 1953. godine u 46. godini, posle srčanog udara u Kairu, gde je bio vođa puta na jednoj od turneja Crvene zvezde.

- Kada je umro u Kairu, egipatska vlada mu je odala počast i njihova ratna mornarica prenela je njegove posmrtne ostatke do jugoslovenskih voda - kaže Gordana. - Ja sam u to vreme bila u Švajcarskoj, a Radio Ženeva je prekinuo program i objavila da je preminuo veliki jugoslovenski golman, Milovan Jakšić - „El Grande Milovan“.


ĆERKA SOKOLKA

Po povratku iz Montevidea Milovan se oženio Ljubicom Simić, igračicom rukometa iz Smederevske Palanke. Iste godine dobija ćerku i, uz blagoslov patrijarha, daje joj ime Sokolka, kako bi se odužio SD „Soko“, koje mu je usadilo ljubav prema fudbalu. Ona sada živi u Americi. Milovan je imao i sina koji je, nažalost, preminuo u Dizeldorfu, pre dve godine. Gordanin otac Vojislav umro je 1989. godine.

KUMOVAO ZVEZDINOM IMENU

- Posle rata došlo je do reorganizacije BASK-a i promene imena - kaže Gordana. - Većina je bila za to da novo ime bude Zvezda. Pošto je moj stric ćutao, rekli su mu: „Hajde, kaži nešto“. A on je odgovorio: „Ako treba da bude Zvezda, neka bude Crvena zvezda“.

Ali, pojavio se novi problem, nije bilo dovoljno sredstava za registraciju kluba. Onda je stric rekao: „Nećemo, drugovi, sitničariti, knjižara ‘Jakšić’ plaća celu registraciju kluba“. Tako je i bilo.

Gordana sa gorčinom u glasu kaže da se nikad iz Zvezde nisu setili, za vreme raznih godišnjica kluba, da bar pomene ovog skromnog čoveka, koji bi sebi mogao dati naziv: „Oca Crvene zvezde“.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (17)

Srbin iz Crne Gore

01.06.2014. 23:05

Crnogorci nemaju krsnu slavu već samo Srbi iz Crne Gore. Dakle Milovan je bio Srbin. Potomci su izgleda nešto drugo.

Darko

01.06.2014. 23:54

@Srbin iz Crne Gore - Koliko samo mrznje u tebi ima. Posle opisanog zivota Milovana Jaksica, tebi je bitno ko je crnogorac, a ko srbin i ko ima slavu. Jadan si mnogo

Zekoslav

02.06.2014. 00:15

@Srbin iz Crne Gore - Čitanje jednog sjajnog teksta o jednom sjajnom čoveku si uspeo da pokvariš sa jednim komentarom Piiiii, nesrećo.

Vojislav Jakšić

02.06.2014. 09:36

@Srbin iz Crne Gore - Ja sam unuk istog Milovana Jakšića i ne znam šta po Vama znači da smo mi potomci nešto drugo, tj. kako možemo da budemo nešto drugo od onog što je bio Milovan. On je uvek sa ponosom isticao da je iz Crne Gore, to što smo mi Jakšići poreklom iz Hercegovine govori o nama da smo Srbi i da naravno imamo slavu. A Darko je totalno u pravu čemu mržnja. Uostalom svi smo mi Srbi, samo što su neki iz Srbije, neki iz Crne Gore a neki iz Republike Srpske. Sve mu to dođe na isto. Svi smo mi jedan narod.

Milidrag Bulatović-Kolašin

03.06.2014. 22:20

@Srbin iz Crne Gore - On se nacionalno kazivao kako se osjećao,a posebno je isticao što je rođeni Kolašinac,a majka mu je od najvećeg Rovačkog bratstva Bulatovića (zvala se kao i moja baba po ocu MIRUŠA).U Kolašinu se mora pokrenuti inicijativa da se tom velikanu da ime jedne ulice ovog lijepog gradića na sjeveru Crne Gore!!!

Vojislav Jakšić

04.06.2014. 12:06

@Srbin iz Crne Gore - To je tačno, uvek je sa ponosom isticao odakle je, što se tiče ulice i treba da je dobije u Kolašinu. Ovde u Beogradu je dobio ulicu, nažalost ta ulica se nalazi u Ovči i ne znam da li ima 5 kučnih brojeva u njoj. A kada vidim imena ulica i kolike su ulice dobili neki za koje nikada nismo čuli i ne znamo ni šta su uradili za Srbiju, a pogotovo koliko je ulica dobilo ime po strancima. Pa se pitam jel moguće da je neki Francuz, Amerikanac ili Englez više voleo Srbiju i tada Jugoslaviju od naših.

Vojin

16.09.2014. 03:32

@Srbin iz Crne Gore - Vojislave,da li bih mogao da te dodam na fejsu za prijatelja...volio bih da saznam neke cinjenice o nasem Jaksi,pa,ako bi bio u mogucnosti da mi izadjes u susret,bio bih ti veoma zahvalan :)

младен

02.06.2014. 10:27

Има ли неко подробније податке о боравку Милована Јакшића у Новом Саду?Био бих захвалан за сваку појединост која би ме навела на прави траг.

Vojislav Jakšić

02.06.2014. 12:46

@младен - U suštini nema baš puno podataka o njegovom boravku u Novom Sadu, bio je prebačen iz doma u Kragujevcu u dom u Novom Sadu, posle kratkog boravka pobegao je (zbog maltretiranja i batina, kako je on pričao) i vratio se u Kragujevac, a potom prešao u Beograd, a kasnije i doveo svog brata Vojislava.

Pera

02.06.2014. 11:29

Kakav BASK? BSK . Zvezda je naslednica Jugoslavije i samo su petokraku uneli sve ostalo stadion, dres, grb sve je Jugoslavija. Ime zvezdi je dao Krcun..... BSK je nasledio Partizan sve je osim mesta stadiona Partizanovo: I sve je isto, samo malo gore u derbiju BSK - Jugoslavija

Vojislav Jakšić

02.06.2014. 14:07

@Pera - Pero, Krcun jeste dao ime, ali samo Zvezda, ako si malo pa+ljivije pročitao tekst, Milovan je dodao Crvena. Što jes jes CZV jeste naslednica Jugoslavije, to je bila permutacija moje tetke, pošto je Milovan branio za SK SOKO koji se kasnije pripojio BASK-u.

murta kurtin

02.06.2014. 19:26

Nista cudno za Srbiju i Srbe, zaboravljaju sto se ne zaboravlja i velicaju sto se ne velica!? Danas su zaista doterali............

mrgud

02.06.2014. 23:00

Divna priča o čoveku, zbog kojeg mi je serija Montevideo, vidimo se, posebno draga. Bio je pre svega veliki čovek, a zatim sve ostalo.

Tanja Skripka

04.06.2014. 21:03

za gospodina Vojislava Jaksica:Ja sam bila dugogodisnja drugarica Koke (Sokolke) Jaksic i veoma bih volela da sa njom stupim u kontakt. Molim vas da me kontaktirate na email adresu:tmirkovic1 at gmail dot comat = @ dot = . nema praznih mesta (zastite od nezeljenih poruka)Probala sam preko redkcije, ali dosad nema odgovora.Unapred hvalaTanja Skripka