Akcija umesto obećanja

UPRKOS dugogodišnjim apelima filmskih umetnika i radnika, koji su državi i čitavoj javnosti ukazivali na "sahranu" 14 bioskopa, koja se dogodila 2007. kriminalnom privatizacijom "Beograd filma", kada je centar grada ostao bez - "Balkana", "Odeona, "Kozare", "Jadrana", "Kosmaja", "Zvezde", nijedan od ministara kulture, koji su se u međuvremenu smenjivali na ovoj funkciji, nije bio spreman da otvori ovaj problem.

Taj dokaz našeg sopstvenog rugla - ruinirani bioskopi koji su svojevrsni deo istorije domaće kinematografije, kao i oni koji su od umetničkih sala pretvoreni u skladišta, poslastičarnice, kladionice i kockarnice (iako je ugovor o prodaji "Beograd filma" nalagao kontinuitet delatnosti), nisu, nažalost, izazvali nikakvu pažnju ni gradskih, ni republičkih vlasti. Gotovo sve inicijative koje bi mogle nešto da "pomere" bile su individualne - reditelj Darko Bajić nekoliko godina se borio za spas bioskopa "Balkan", od privatizacije 2007. do 28. marta 2010, kada je vlasnik zbog navodne rekonstrukcije zatvorio dvoranu.

On je uspeo da u najstarijem beogradskom bioskopu bude prikazano više od 300 domaćih i svetskih autorskih ostvarenja (što je bio dokaz da gledaoci žele i program koji se ne sužava na izbor komercijalnih filmova modernih sinepleksa), i da se tu održi oko 12 festivala. Javnost su zbog ovog problema alarmirali i reditelji Dušan Makavejev, Goran Marković, Srđan Karanović..., mnogi drugi značajni predstavnici domaćeg filma, FCS, UFUS, članovi grupe građana "Povratak otpisanih", koji godinama raznim uličnim performansima kritikuju zatvaranje beogradskih bioskopa i podsećaju na sve "žrtve privatizacije "Beograd filma". Krajnji rezultat svih ovih akcija, nažalost, uvek je bio nula.

Država do sada, uprkos prostoru koji joj daje Zakon o kulturi, nikada nije ni pokušala da na bilo koji način povrati bar neke od ovih bioskopa. Ova situacija, međutim, kako za "Novosti" kaže reditelj Srđan Dragojević, poslanik SPS u parlamentu koji u Skupštini Srbije ponovo izvlači na "svetlost dana" tragediju kultnih beogradskih bioskopa, ipak bi mogla da dobije dobar epilog:

- Još pre privatizacije i tokom nje, apelovao sam na javnost i na institucije da zaštite "Beograd film", i objašnjavao sam šta će se dogoditi - kaže Dragojević.

- Ne bih imao motiv da ovu temu ponovo pokrećem da nemam poverenja u ministra privrede Sašu Radulovića i ministra kulture Ivana Tasovca, sposobne i inteligentne ljude, koji će moći da pomognu svima nama koji snimamo filmove za bioskope i za publiku, ali i za stotine hiljada Beograđana koji su odrasli u bioskopima "Beograd filma". Zahvaljujem pri tom "Večernjim novostima", jer su jedine verodostojno prenele moje reči o pljačkaškoj deceniji od 2000. naovamo, umesto o 90-im godinama, kada je usred rata i sankcija u Srbiji radilo 400 bioskopa, a tapkaroši su bili redovna pojava ispred "Kozare" i "Jadrana" - kaže Dragojević za naš list.