Sastanak o Avala filmu

Predsednik Upravnog odbora FCS-a Darko Bajić pozdravio je tu inicijativu i izrazio uverenje da će razgovori dati šansu za početak stvaranja trajnog rešenja za naš nekada najveći studio "Avala film".

"Nestankom 'Avala filma' nestala bi i tehnička baza srpske kinematografije. To je izuzetno važan element u radu, funkcionisanju i produkciji srpskog filma. Nadam se da ćemo u okviru toga pronaći rešenje", rekao je Bajić Tanjugu.

Na pitanje šta će fimski radnici predložiti Agenciji za privatizaciju, odgovorio je da je "FCS spremio čitav paket predloga kako i na koji način bi mogli doći do pravog, dobrog rešenja za izlazak iz krize".

"Nadam se da će ta rešenja biti odgovarajuća i da ćemo krenuti s mrtve tačke posle više od 20 godina", dodao je on.

Agencija za privatizaciju je stečajni upravnik "Avala filma". Stečaj je u toku još od maja 2011. godine, a rešenje o bankrotstvu doneto je septembra iste godine.

Pre dva meseca Agencija je najavila da bi tokom ovog proleća mogla da počne prodaja dela imovine "Avala filma", radi namirenja poverilaca.

Prodaji se oštro usprotivio veliki broj umetnika, filmskih radnika i institucija.

Savetnik ministra za kulturu Aleksandar Avramović izjavio je nedavno Tanjugu da ovoga meseca neće biti prodaje "Avala filma" i dodao da se nada da se to uopšte neće dogoditi.

Najavljujući sastanak za četvrtak rekao je da je cilj "razgovor upravo ovim povodom, da se razmotri trenutna pozicija i da zajednički tražimo rešenja".

Avramović je istakao da je "Ministarstvo kulture svojom inicijativom zaustavilo te duboko nepovoljne i nepravedne tokove kad je reč o 'Avala filmu' i kulturnom nasleđu koje se tamo nalazi".

Sada započinju razgovori o traženju konstruktivnog rešenja, a "kada se dođe do odgovarajucih predloga, mi ćemo zamoliti sve one koji odlučuju da se u to uključe i nadam se pravom rešenju", dodao je on.

Reditelj Goran Marković ranije je izjavio Tanjugu da bi prodaja "Avala filma" predstavlja pljačku baze naše filmske industrije i pobedu tajkuna, zainteresovanih za veliki prostor tog studija u Košutnjaku.

Reditelj Srđan Dragojević izašao je u javnost sa predlogom da se ipak proda jedan deo, pa da se od tih sredstava napravi novi studio.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović izjavio je Tanjugu da postoje mnoga pitanja koja moraju da se reše pre eventualnog potpisivanja ugovora o prenosu prava.

Kinoteka se bavi čuvanjem kulturnog nasleđa, te je od pokretanja stečaja u "Avali" preuzela materijale koji su u zapisniku zauzeli stotinak kucanih stranica - negative, prateću filmsku građu, plakate, ugovore, fotografije, nagrade...

Zelenović se zalaže da se to što je snimljeno do 1990. godine nacionalizuje, kako su uradile mnoge kinematogafije u bivšim socijalističkim zemljama. U protivnom, onaj ko kupi prava moći će da traži negative da pravi od njih šta hoće da bi vratio novac koji je uložio.

"Avala film" je osnovan 1945. i predstavlja najstariju filmsku kompaniju u bivšoj Jugoslaviji. Od 1947. godine i "Slavice" - prvog filma samostalno produciranog u novoj Jugoslaviji, ovaj studio je proizveo više od 400 dokumentarnih i 200 igranih filmova, uz više od 120 koprodukcija sa filmskim i TV kućama iz drugih država.