Pi­še bo­lje od ma­me

"BU­KE­RO­VU na­gra­du", naj­zna­čaj­ni­je knji­žev­no pri­zna­nje za de­la pi­sa­na na en­gle­skom je­zi­ku, prek­si­noć je do­bi­la in­dij­ska knji­žev­ni­ca Ki­ran De­sai za ro­man "Na­sle­đe gu­bit­ka". Pri­zna­nje i ček na 50.000 bri­tan­skih fun­ti In­dij­ki je uru­če­no na sve­ča­no­sti u lon­don­skom "Gild­ho­lu". Osim svet­ske sla­ve, la­u­re­at­ki­nji su za­ga­ran­to­va­ni i mi­li­on­ski ti­ra­ži.
De­sai je naj­mla­đa že­na la­u­re­at "Bu­ke­ra", a po­sled­njih pet go­di­na pri­zna­nje su do­bi­ja­li sa­mo mu­škar­ci. Ovo ni­je pr­vi put da je "bu­ker" gro­zni­ca tre­sla nje­nu po­ro­di­cu, jer je Ki­ra­ni­na maj­ka Ani­ta, ta­ko­đe po­zna­ti pi­sac, tri pu­ta bi­la na naj­u­žem spi­sku za na­gra­du, ali je ni­jed­nom ni­je osvo­ji­la. Pre Ki­ran, ko­ja ima 35 go­di­na, naj­mla­đa do­bit­ni­ca bi­la je nje­na ze­mlja­ki­nja Arun­da­ti Roj, za knji­gu "Bog ma­lih stva­ri". De­sai se ško­lo­va­la u In­di­ji, En­gle­skoj i Ame­ri­ci. Nje­ne tek­sto­ve re­dov­no ob­ja­vlju­ju ma­ga­zin "Nju­jor­ker".
Pred­sed­ni­ca ži­ri­ja, Her­mi­on Li, "Na­sle­đe gu­bit­ka" na­zva­la je sjaj­nom pri­čom o ljud­skoj ši­ro­ko­gru­do­sti i mu­dro­sti, du­ho­vi­toj ne­žno­sti i moć­noj po­li­tič­koj pro­nic­lji­vo­sti. Rad­nja "Na­sle­đe gu­bit­ka" do­ga­đa se u se­ve­ro­za­pa­du Hi­ma­la­ja, u pod­nož­ju vr­ha Kan­čen­jun­ga. U pu­stoj pla­nin­skoj ku­ći­ci ži­vi ozlo­je­đe­ni sta­ri su­di­ja, či­ja je­di­na že­lja je da uži­va u pen­zi­o­ner­skom mi­ru. Me­đu­tim, do­la­ze mu unu­ka Sai i sin nje­go­vog br­blji­vog ku­va­ra, ko­me je imi­gra­ci­o­na slu­žba za pe­ta­ma. Stva­ri po­či­nju da se kom­pli­ku­ju. Za pi­sa­nje svog de­la, pre­ma re­či­ma De­sai, tre­ba­lo joj je osam go­di­na, i za nju je to bi­lo za­stra­šu­ju­će emo­ci­o­nal­no is­ku­stvo.
- Sreć­na sam zbog na­gra­de, za ko­ju naj­vi­še du­gu­jem svo­jom maj­ci - iz­ja­vi­la je Ki­ran De­sai po­sle pro­gla­še­nja. - Ona je na me­ne uti­ca­la svo­jom mu­dro­šću i mi­lo­šću, ali mi je sa­ve­to­va­la da ni­kad ne po­sta­nem pi­sac, jer je to te­ška pro­fe­si­ja. Mo­ja maj­ka sa­da je kod svog bra­ta u ti­be­tan­skom iz­be­glič­kom se­lu, u ko­me ne­ma ni te­le­fo­na, ni te­le­vi­zi­je.
Mla­da knji­žev­ni­ca ži­vi na dve adre­se - u Nju­jor­ku i Nju Del­hi­ju, ali je na­gla­si­la da se, iako po­se­du­je i ame­rič­ki i in­dij­ski pa­soš, zbog po­li­tič­ke kli­me u SAD vi­še ose­ća kao In­dij­ka.

NA SRP­SKOM
PR­VI ro­man Ki­ran De­sai "Ha­la­bu­ka u voć­nja­ku gu­a­va", za­hva­lju­ju­ći ko­me je po­sta­la po­zna­ta ši­rom sve­ta, pre­ve­de­na je i kod nas. Ro­man je u bi­bli­o­te­ci "Gral" pre če­ti­ri go­di­ne ob­ja­vi­la Iz­da­vač­ka ku­ća "Klio". Na­gra­đe­no "Na­sle­đe gu­bit­ka" još ne mo­že da se či­ta na srp­skom je­zi­ku.