JEZIČKA STRATEGIJA O "ROPSTVU" ALBANACA: Zoran Avramović, naučni savetnik

Zoran Avramović, naučni savetnik

22. 10. 2021. u 12:30

BILO je očekivano da albanska strana na Kosovu i Metohiji svojim rečima tumači upotrebu policijske sile u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu.

ЈЕЗИЧКА СТРАТЕГИЈА О РОПСТВУ АЛБАНАЦА: Зоран Аврамовић, научни саветник

Foto Ž. Knežević

Premijer u pokrajini, Aljbin Kurti, odmah je prebacio odgovornost na Srbiju. Tako, ona je "destruktivna", ona "destabilizuje Kosovo", ona posmatra stvarnost sa "nacionalno-šovinističkim naočarima" (14. oktobar 2021).

Ovakav pristup događaju nije iznenađenje. Kosovski Albanci decenijama svaki problem prebacuju na svoj politički jezik. Proizvoljnost njihovog političkog jezika protivi se onome što se može konstatovati zdravim čulima. Albanska strana ne daje pet para za iskustvene činjenice; ona imenovanjem događaja, zapravo sopstveni nacionalšovinizam pakuje na srpsku adresu. Politički marketing - "nismo mi nacionalisti, već Srbi, a činjenice nisu važne" kosovski Albanci koriste još u vreme SFRJ. Kurtijeva retorika nije ništa novo. On ponavlja pomenuti albanski politički marketing koji su neumorno koristili u vreme demokratske Srbije, dakle posle 1990. godine. Oni su ovakvu jezičku strategiju, u uslovima u kojima su mogli da se politički organizuju i da uživaju sva ljudska prava, namenili inostranoj neobaveštenoj javnosti. Centri zapadne moći znali su šta su činjenice, znali su da razlikuju istinu i laž, ali geopolitički interesi nalagali su im da se politički pažnja posveti imenovanju stvarnosti kroz naočari kosovskih Albanaca.

Podsetimo se. U Ulcinju je 30. juna 1997. održan "srpsko-albanski dijalog". U tom "dijalogu" albanski učesnici su koristili strategiju svog imenovanja političkog stanja albanske narodnosti u Srbiji. Po Ademu Demaćiju to je, ni manje ni više "ropstvo dva miliona Albanaca" (igra sa brojevima?), za Pajazita Nušija Albanci su od 1913. do naših dana u "ropstvu, razbaštinjenju, iseljavanju i proterivanju", uprkos činjenici da je broj Srba u Pokrajini smanjivan posle 1945, a po rečima Azema Vlasija na Kosovu je "okupaciona vlast" i tamo vlada "nacionalna diskriminacija Albanaca".

Gotovo istim rečima o Srbiji govori Vljosa Osmani 2021. godine: Srbija "destabilizuje region"; "veliča zločine Miloševića", Srbija je "počinila genocid na KiM", "Kosovo je postalo država 2008. u skladu sa međunarodnim pravom". Propagandisti vlastitog ropstva nisu marili za političku stvarnost Srbije posle 1990. godine. Nije bilo nijedne pravne prepreke da govore tone laži protiv države u kojoj žive. Ta prava su koristili, a sami sebi uskraćivali politička prava i za taj čin optuživali Srbiju na svakom koraku.

Posle NATO oduzimanja KiM iz ustavnopravnog poretka Srbije 1999. godine, Kurti nije mogao da govori o "ropstvu Albanaca" ali je Srbiju oklevetao za nacionalizam, šovinizam i destrukciju! Ista albanska igra tri decenije, samo sa drugim igračima i nešto izmenjenim jezikom. Druga tačka strategije nastupanja albanskih političara bila je briga za razvoj demokratije u Srbiji. Demaći je držao lekcije Srbiji kako treba da prihvati "fundamentalna načela demokratije". Bećaj Behljulji - "ostajanje Kosova u Srbiji" sputava razvoj demokratije srpskog naroda, a Vlasi je za hrvatske novine (15. decembar 1997. godine) rekao da je "rat na Kosovu samo pitanje vremena" i da će Srbi na Kosovu doživeti "ono što su doživeli u Hrvatskoj i Bosni". Usput je propagandistički rekao da je Srbija "kontaminirana ekstremnim nacionalizmom" pri čemu treba poverovati da o albanskom nacionalizmu misli kao blagotvornom prema Srbima.

I ovo nasleđe jezičke strategije koristi Kurti. On je u svom tumačenju policijske stvarnosti u Kosovskoj Mitrovici rekao da se "Srbija visoko kotira kad je reč o korupciji i organizovanom kriminalu". Valjda ovo treba da znači da su veći kriminal i korupcija u Srbiji nego na KiM?!

Takođe, u ulcinjskom dijalogu nije se skrivao politički cilj kosovskih Albanaca. Oni, govorio je Demaći, žive u "stanju ropstva", a da bi se izbavili traže "pravo na nezavisnost" Kosova. U to vreme albanski "robovi" na KiM nisu brigali za problem nepostojanja opšteg UN prava za nezavisnost manjinskih zajednica. Verovatno su računali na NATO silu kada su tako smelo govorili o svom presedanu.

Dakle, albanski političari na KiM decenijama koriste jezik lažnog imenovanja srpsko-albanske stvarnosti u pokrajini. To je svesna laž u korist svog interesa. Ali svaka laž, po rečima Kolakovskog, razara iznutra. Laži kreiraju njihove stavove, a ne činjenička stvarnost, činjenice o značaju koji ima Kosovo u istorijskom postojanju srpskog naroda, kao i u oblikovanju njegovog nacionalnog identiteta.

Šta da radi srpski politički um? Delovanje za KiM nije samo partijsko pitanje. To je pitanje srpske političke mudrosti. Na raspolaganju su tri strategije: borba za istinito imenovanje srpsko-albanskih odnosa (suprotstavljanje jeziku obmane i laži); snažno insistiranje, svuda i na svakom mestu na činjeničkoj istini (jezik stvarnosti); neprestana borba za srpska prava u međunarodnom pravu UN. U tom poslu treba da učestvuju političari, patriotska javnost i naučna istraživanja.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)