NEĆE MOĆI: Znate li vi ko ste?

Filip Rodić

27. 06. 2021. u 07:26

Da li bi se premijer crnogorski usudio da Bošnjacima i muslimanima Crne Gore kaže da im Sarajavo nije matica? Ili Hrvatima Zagreb? Ili Albancima Tirana/Priština?

НЕЋЕ МОЋИ: Знате ли ви ко сте?

Privatna arhiva

SRBIJA je matica Srpstva, bez nje nikad ništa - rekao je Petar Drugi Petrović NJegoš prilikom svog poslednjeg susreta sa Matijom Banom, na Cetinju leta 1851. godine. Slab i uveliko bolestan, predviđajući svoju skoru smrt, vladika je dodao: "Amanet ti naša narodna stvar, koja neće uspeti ako na njoj ne budu postojano radili razumni, samopregorevajući i odvažni ljudi". Tako je bilo sve dok čovek koji je u noćnu posetu srpskom patrijarhu došao, kako su mi svedoci preneli "nepristojno pijan", nije odlučio da stvari promeni iz korena i načini salto na koji se ni njegov doskorašnji protivnik, Milo Đukanović, nikada nije usudio. Iako se iz petnih žila upinjao da Crnogorce ubedi da im đedovi nisu bili Srbi, Đukanović nikada nije bio toliko drzak da kaže da Srbima u Crnoj Gori matica nije Srbija, odnosno Beograd. Krivokapić jeste. Odgovarajući na poslaničko pitanje, on je u Skupštini izjavio da je Srbima u Crnoj Gori matica uvek bila država Crna Gora, a ne i nikada nije ni bio Beograd i to je nesporno.

POGAZI, tako, Krivokapić velikog vladiku proglasivši ga za marsovca, ili šta god u Crnoj Gori, a nikako za Srbina. Preostaje mu sada da i Matiju Bana proglasi za srpskog agresora na rodni mu Dubrovnik, jer je tamo mnogo godina predvodio nacionalni pokret dubrovačkih Srba i, naravno, Srbiju smatrao svojom maticom.

NIJE ovo čudo nikakvo, jer kako to reče jedan moj prijatelj, "Crnogorci" su se vazda zaklinjali u nekakvu "ljubav" prema Srbiji, ali su uvek mrzeli Beograd (onaj metaforički koji predstavlja upravo maticu srpsku, a ne i onaj oličen u Vračaru ili fakultetima i zdravstvenim ustanovama). Smetao im je Milošević, smetali su im Koštunica, Đinđić, Tadić, Nikolić i sada Vučić. A zašto? Verovatno zbog sopstvenog odraza u ogledalu koji im se nikako sviđao nije.

PARADIGMA današnjih "Montenegrina" (među koje je, po svemu sudeći počeo da se svrstava i Zdravko Krivokapić, pod uslovom da je ikada i bio išta drugo i da nije slagao sve, a u prvom redu mitropolita Amfilohija koji ga je politički i napravio) jeste Jevrem Brković koji, shvativši da ne može biti najveći srpski pesnik, odabra da se proglasi za najvećeg crnogorskog pesnika. Tu mu je konkurencija bila znatno slabija pošto mu je prethodio samo Sekula Drljević.

NIJE, zato, Beograd taj koji je urušio ideju postojanja "dualnog identiteta" kod Crnogoraca. To je urađeno u Podgorici i na Cetinju, a sada pečatira Krivokapić. Taj "dualni identitet" postoji kod svakog Srbina, a ne samo kod Crnogoraca i svaki ima neke svoje posebnosti, bilo da je iz Krajine, Potkozarja, Hercegovine, Srema, Vranja, ili Kosova, ali se njihov identitet u konačnici svodi na Srpstvo i ništa drugo i svi oni znaju gde im je matica.

POGLEDAJTE samo žitelje nove srpske Sparte (verujem da je Crna Gora tu titulu izgubila devedesetih godina i nadam se da će je jednog dana vratiti) Republike Srpske. Srbi iz Bosne ne ističu nekakav "dualni identitet", iako ga nesporno imaju, jer znaju ko su i šta su. Ne traže ni nekakvu posebnu Crkvu, jer znaju kojoj veri pripadaju, a i kojim jezikom govore, iako i on ima svoje specifičnosti. Da su spartanci, pokazivali su vekovima i, poslednji put, požrtvovanom borbom za svoju Republiku Srpsku. Iako je bilo trvenja političkih elita i iako im sigurno nisu baš odgovarale sve vlasti u Beogradu, sve su ih prihvatali kao svoje, a ne kao tuđe i agresore. Takođe, krajnji cilj njihove nacionalne borbe nije bila nekakva "nezavisnost" nego ujedinjenje sa maticom Srbijom, i to stotinama godina unazad, u najtežim uslovima.

OTUDA sada postaje jasno da nikakvog "dualnog identiteta" nema i ne može biti, jer identitet na kojem se gradi montenegrinstvo nije srpski, nego njegova antiteza, njegovo negiranje. Ono što su do sada radili Milo Đukanović i njegov režim nastavili su da rade Krivokapić, "prijatelj srpski i sluga crnogorski" Aleksa Bečić i Dritanga Abazović. Srbi iz Crne Gore koji znaju ko su i šta su nemaju nikakav problem sa identitetom. Oni znaju gde im je matica, a to nije Cetinje, gde se danas pevaju (ustaške) pesme Tompsona i Miroslava Škora (za kojeg i sami Hrvati kažu da je kao "jafa keks", jer ga za vreme rata nigde nije bilo), ili Podgorica u kojoj se u stavu mirno recituje himna sa stihovima ustaškog saradnika Sekule Drljevića, nego sva ona mesta gde se uglas peva "Onamo, namo", čiji stihovi izazivaju vidnu nelagodu ne samo kod Bečića, nego i kod Krivokapića, ali ih sa veseljem recituju čak i dečica. Nije, međutim, nestala srpska Sparta u Crnoj Gori. To je dokazano veličanstvenim litijama, a dokazivaće se i opet i ovo uništavanje crnogorskog identiteta i njegovo pretvaranje u montenegrinstvo ovome samo ide na korist.

KOME je gde matica, jasno se vidi i iz primera sa vakcinama. Dok je Beograd pritrčao da pomogne Crnoj Gori, koja se u ozbiljnom "vakcinalnom deficitu" našla pre svega zbog svoje odlučne evroatlantske politike, vlada Crne Gore predvođena "dualnim" Krivokapićem je, kada se dokopala nekih vakcina, odlučila da deo podeli sa "bezbednosnim snagama Kosova" čiji će pripadnici sutra, ne daj bože, pucati na koga? Na one čiji Krivokapić i Bečić tvrde da su "iskreni prijatelji".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)