FELJTON – EU PROTIV EVROPE: Unija postala kočnica razvoja Starog kontinenta

Piše Siniša LJepojević

30. 09. 2022. u 18:00

PROJEKAT evropske integracije nastao je u vremenu i međunarodnim okolnostima kojih više nema pa je Evropska unija postala destruktivna snaga Evrope i kočnica njenog razvoja.

ФЕЉТОН – ЕУ ПРОТИВ ЕВРОПЕ: Унија постала кочница развоја Старог континента

Dimitrije Mitrinović Foto Vikipedija

Tokom više od šest decenija postojanja, evropska integracija je od uzvišenih ideala zajedništva prerasla u najsloženiju i najkomplikovaniju organizaciju na svetu koja svojim destruktivnim i nakaradnim rešenjima koči razvoj Evrope i potpuno je marginalizuje u svetskim procesima. Svojom destrukcijom, koju iznad svega simbolizuje jedinstvena valuta, evro, Evropska unija razara ne samo ekonomiju Starog kontinenta nego i identitet i model njegovih društava nastalih kroz istorijsko iskustvo.

Zato, projekat EU nije uspeo i dovedeno je u pitanje i njegovo formalno postojanje.

Da bi se razumela suština problema evropske integracije neophodno je sagledati istorijske uslove njenog nastanka, razvoja i, konačno, neuspeha. Evropska integracija je, u stvari, bio neželjeni projekat nametnut Evropi onovremenim okolnostima i odnosima u svetu. U osnovi, ona je rezultat tadašnjeg hladnog rata i podeljenosti tadašnje Evrope.

Feljton koji se nalazi pred čitaocima „Novosti“, nastao iz izbora tekstova iz knjige „EU protiv Evrope – Uspon i pad projekta Evropske unije“, bavi se analizom okolnosti, posledicama formiranja Evropske unije i njenom sve neizvesnijom budućnošću.

S VREMENOM se projekat evropske integracije sve više udaljavao od realnosti i života građana pa je ta praznina popunjavana neverovatnim lažima i obmanama, političkim pritiscima i ucenama, praćenim širokim i moćnim sistemom propagande. Tako se desilo, još od samog početka, da većina građana koji žive unutar tog projekta uopšte nije znala i ne zna šta taj projekat uistinu znači i kako funkcioniše.

U samom sedištu EU, u Briselu, skoro da i ne postoji pouzdana i celovita dokumentacija o njenom radu pa je ovo štivo uglavnom nastalao na osnovu sećanja bivših političara i aktera evropske integracije koji su se usudili da svoja iskustva objave.

Evropska unija je najveći ideološko-politički projekat u modernoj istoriji Evrope. Generacije Evropljana bile su uveravane da je integracija jedina budućnost i jedina nada u bolji život ali posle više od šest decenija postojanja evropska integracija nije uspela da obične ljude zaista uveri da je ona njihova sudbina i nije uspostavila kontakt sa svojim građanima.

To je integracija bez naroda, demosa, i dospela je ne samo u krizu legitimiteta nego je u pitanje doveden i njen dalji opstanak. Bez obzira na javno proglašene uzvišene ideale zajedništva, ovaj projekat je Evropu doveo u duboku ekonomsku i političku krizu koja preti da evropski kontinent potpuno marginalizuje na svetskoj političkoj i ekonomskoj sceni. Umesto obećane integracije, došlo je do novih podela. Posledice su već vidljive i one bi mogle biti istorijske jer prete da uruše socijalni i ekonomski model evropskih društava koji je nastao kao civilizacijsko dostignuće burne i bolne istorije Evrope. EU projekat nije uspeo.

UPRKOS negovanju mita o evropskoj integraciji, pokazalo se da taj evropski projekat u javnosti nikada nije uživao dovoljno podrške, pa čak ni među političkim liderima, i odavno je postalo jasno da je reč o klubu evropske elite a ne o onima o čijim životima taj klub odlučuje i u čije se ime lažno predstavlja. Pokazalo se da je za Evropu to u stvari nevoljni projekat.

Ideje o nekoj vrsti zajedničke Evrope stare su koliko i sama moderna Evropa. Ponekad su odslikavale zanesenjaštvo vodećih intelektualaca svoga vremena a katkad i ambicije državnika. Među državnicima koji su ostavili najdublje tragove i koji su ujedinjenje Evrope zamišljali putem sile i krvi izdvajaju se, svaki na svoj način, francuski imperator Napoleon i nemački lider Adolf Hitler. Oba pokušaja završila su se porazom i uz ogromne žrtve. Na nižem nivou, međutim, u Evropi su s vremenom bile sprovođene i nekolike integracije manjeg obima, mahom uspešne. Prva takva integracija bilo je stvaranje Velike Britanije, 1707. godine, a mnogo kasnije, 1861, i savremene Italije. Italijanska integracija je uspešna jer još postoji iako je posredi bila integracija malih država koje međusobno nisu bile etnički srodne. Ali, već za šezdeset godina, na prvom popisu stanovništva, sprovedenom 1921. godine, skoro svi njeni žitelji izjasnili su se kao Italijani. U Velikoj Britaniji se, međutim, i posle više od trista godina zajedničke države, samo šest odsto njenih žitelja izjašnjavaju kao Britanci a svi ostali kao pripadnici svog etničkog porekla. Kasnije, 1871. godine, dolazi do uspešne integracije Nemačke, pod imenom Nemačko carstvo. U 20. veku desila se još jedna velika evropska integracija, Jugoslavija, koja, uprkos većinski etnički srodnim narodima, nije izdržala probu vremena.

NASUPROT navedenim, nižim, tj. lokalnim integracijama, prve moderne ideje o panevropskoj integraciji, o „Novoj Evropi", uobličavaju se početkom druge decenije 20. veka, pre svega u umetničkim i intelektualnim krugovima Francuske a potom, intenzivnije, u Minhenu, dok su ljudi sa zebnjom predosećali da dolazi veliki svetski rat. U tim krugovima je među najaktivnijima bio i neobični srpski intelektualac Dimitrije Mitrinović koji je tada među prvima uobličio ideju o integraciji cele Evrope. Mitrinović je 1914. godine u Minhenu, gde je tada radio na doktorskoj disertaciji o modernoj umetnosti, objavio platformu o ujedinjenju Evrope. Ona se temelji na osnovnim principima:

- Budućnost čovečanstva ne može se stvarati slepim istorijskim i sudbinskim instinktima, kroz svetske ratove koji su u pripremi na svim stranama...;

- Istinsko rešenje kulturnih problema čovečanstva nije moguće dok Evropa ne obustavi svoj suicid kroz međusobne borbe i stalnu opasnost od rata;

- Narodi Evrope trebalo bi da stvore zajedničko bratstvo sa Zapadnim i Južnim Slovenima, kao i Rusima..., Mađarima, Fincima i Jevrejima;

- Novo čovečanstvo samo će sebe kreirati kroz Uniju evropskih republika.

Ti principi verno odslikavaju većinsko raspoloženje u intelektualnim krugovima toga vremena i gotovo da su identični onima koji su mnogo godina kasnije prihvaćeni u osnivačkim dokumentima Evropske ekonomske zajednice (EEZ; European Economic Community – EEC).

Ideja o ujedinjenoj Evropi Mitrinovića nije napuštala ni u kasnijim decenijama pa je 1931, kada je već živeo u Londonu, osnovao grupu„Nova Evropa" koja je postojala sve do 1957. godine.

 

REVOLUCIONAR I PESNIK

JEDAN od prvih nosilaca moderne ideje o ujedinjenju Evrope Dimitrije Mitrinović je bio jedan od najneobičnijih ljudi prve polovine 20. veka, filozof, revolucionar, pesnik i teoretičar moderne umetnosti. Rođen je 1887. u selu Donji Poplat, opština Berkovići, u Hercegovini. Posle gimnazije u Mostaru studirao je istoriju u Minhenu i kasnije u mnogim drugim evropskim centrima. Bio je jedan od autora političkog programa Mlade Bosne. Po izbijanju Velikog rata, 1914, seli se u London gde je i umro, 1953. godine.

SUTRA: UJEDINJENJE SPAS ZA OBOLELI KONTINENT

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

POBEDIO SAMURAJA U DVOBOJU: Crnogorskom oficiru u ruskoj vojsci japanski komandant nije bio ravan