FELJTON - KRVAVE ORGIJE VODILI KATOLIČKI SVEŠTENICI: Papa Pije XII je bio obavešten o zločinu nad srpskim narodom

Milorad Ekmečić

06. 07. 2022. u 18:00

OBAVEŠTAJNA služba italijanske vojske je slala na vreme podatke o masovnom ubijanju Srba, ali ni italijanska diplomatska dokumenta, niti zvanična istorija italijanskog rata na području Dalmacije koju je objavio italijanski generalštab (Oddone Talro, 1985), ne znaju kada je doneta odluka, i ko je doneo odluku da se počne masovni genocid.

ФЕЉТОН - КРВАВЕ ОРГИЈЕ ВОДИЛИ КАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИЦИ: Папа Пије XII  је био обавештен  о злочину над српским народом

Momčilo Ninčić, ministar spoljnih poslova, Foto Arhiv SANU

Ako nisu znali kada je i gde naređen početak genocida nad Srbima, italijanska vojska je saznala da je Glavni ustaški stan u Zagrebu naredio da se od kraja avgusta do 6. septembra 1941. mora završiti potpuna likvidacija celokupnog srpskog stanovništva. Doušnici su to saznali od logornika. LJudi sa ženama i decom se moraju poubijati, a njihove kuće, stoka, imovina se "predaju u vlasništvo porodica muslimanskih ili hrvatskih". Zvanični istoričar italijanskog generalštaba donosi ovaj izveštaj u celini, a poslat je u Rim 14, septembra 1941.

Pokolj je bio opšti, razorio sve moralne veze koje jedno društvo čini ljudskom zajednicom. Žrtve su obični ljudi, a ubice njihovi obični susedi druge vere. Ubice ne nose uniformu, niti su unapred organizovani, nego na brzu ruku pokupljeni par dana ranije. Oni koji su se sakrili, mogli su sa obližnjih stratišta da raspoznaju glasove svojih ubijanih rođaka, ili glasove njihovih ubica, za koje se nikada nije mislilo da bi se mogli uhvatiti za oružje. Nekima koji su preživeli te dane, celog potonjeg života će se u svesti ponavljati reči "Kao pačići... kao pačići", iz priče dece dok idu iz škole i ponavljaju ono što su dan pre čuli od svojih starijih, kako su pravoslavna deca bacana u jamu i letela kao pačići. U italijanskim izveštajima se navodi da su katolički seljaci u unutrašnjoj Dalmaciji ubijali svoje pravoslavne susede "sa pasijom", sa strašću. Bivši pravoslavni Srbi, sa pasijom pokušavaju da iz svoje svesti pobrišu tragove sopstvenog porekla.

OD PRVIH dana okupacije u aprilu 1941, italijanska vojska je izveštavala o tome da je cilj hrvatske države genocid nad srpskim stanovništvom. Već 10. juna 1941. komanda italijanske druge armije je izvestila da je "hrvatski ultranacionalizam koji gubi svako osećanje mere uspostavio režim nasilja i terora, čiji se intenzitet stalno povećava.

Politička borba je inspirisana religioznom borbom i integrisana u nju... Ta hrvatska političko-religiozna borba istinski poprima divlje aspekte, po tome što se ustaše upuštaju u osvete i represije koje se mogu uporediti samo sa najopskurnijim vremenima srednjega veka".

Isto kao italijanska vojna obaveštajna služba, tako je i potonja istorijska nauka kasnije saznala da je Glavni ustaški stan u Zagrebu naredio da se do 6. septembra genocid mora završiti, a nije saznala kada je naređeno da počne. Poslednjih dana meseca maja 1941. italijanska vojska je iz Hercegovine obaveštavala "da Srbi nastavljaju u celoj zoni da organizuju revoluciju".

Već 13. maja je izvešteno da se, kao odgovor na pokolje, organizuje srpska pobuna.

Italijanski vazduhoplovci sa aerodroma u Mostaru izveštavaju poslednjeg dana meseca maja da su u svim selima na istočnoj strani Neretve srpske naoružane čete. U mesecu aprilu je došlo do oružanih sukoba, a kroz celi mesec maj teče hronika vesti o pobuni Srba zbog pokolja koji vrše ustaše.

ITALIJANSKI vojnici su bili naročito začuđeni da neke od tih krvavih orgija vode katolički sveštenici. Od kada je Musolini proglasio svetog Franju Asiškog za najitalijanskijeg nacionalnog sveca i njegove ikonice došle na zastave njegovih skvadrista, i franjevci na Balkanu prvi put u istoriji okreću svoja koplja protiv jugoslovenske države.

General Alesandro Luzano (Allesandro Lusano), u pismu Musoliniju koje je uputio van protokola, opisao je zločin koji su ustaše izvršile u selu Prebilovci. Obilazio je područje u zaleđu Dubrovnika, oko Stoca, LJubinja, Čapljine, gde su nakon povlačenja italijanske vojske ostavljani obaveštajci. Tri dana nakon pokolja u selu došao je i u seoskoj školi video gomilu ubijene dece. Jedan je dečak još krkljao i u vojnoj bolnici ispričao, kako je učiteljica silovana, i devojčice od osam godina. Nekima su odrezali glave i poredali ih po klupama, od creva pravili ukras. "Pevao je, silom dovedeni, orkestar Cigana i udarao u tambure! Na večnu sramotu naše Rimske crkve i jedan božiji čovek, jedan župnik (Don Ilija Tomas), u svemu tome je učestvovao." Istoga dana su odvedeni preostali žene i deca i bačeni u jamu. Muškarci koji su bili izbegli su se osećali izgubljeni, žalili što su ostali živi. Spremni su da umru, a po borbenim sposobnostima su jači od cele jedne hrvatske divizije.

TAKVIH jama, kaže se u izveštaju, "puna je Hercegovina.Bosna, Lika, Dalmacija. Pokolji Srba su dostigli takve razmere da su, u tim krajevima, zagađeni i mnogi vodeni izvori. Iz jednog vrela u Popovom polju, nedaleko od jame u koju je bačeno 4.000 Srba, izbijala je crvenkasta voda, lično sam se u to uverio! Na savest Italije i naše kulture, pašće neizbrisiva mrlja, ako se, dok je vreme, ne distanciramo od ustaša i ne sprečimo da se nama pripiše da podržavamo bezumlje". Pismo je objavio srpski emigrantski istoričar Lazo Kostić, 1974. godine.

U ovakvim istorijskim okolnostima, prva srpska organizovana akcija je bilo mirno skupljanje potpisa za peticije italijanskoj vladi. Posle toga se organizuje grupa srpskih intelektualaca i trgovaca, koji će kasnije ući u četnički pokret generala Mihailovića.

Odmah posle sloma u ratu, grupa srpskih intelektualaca i političara iz Hercegovine, Dalmacije, Crne Gore i Srbije pokušavala je da organizuje političku akciju za reviziju granica Nezavisne Države Hrvatske. Sreski načelnik iz Knina dr Niko Novaković se od 3. maja 1941. dopisivao sa italijanskim vlastima. Četiri dana potom je u Split doneo peticiju sa 100.000 srpskih potpisa da se područje Knina priključi Italiji i odvoji od hrvatske države. On sarađuje sa advokatom iz Obrovca Boškom Desnicom.

GOVORILO se i o peticiji iz Hercegovine, gde je od 120.000 stanovnika polovina potpisalo peticiju. Iza ove hercegovačke grupe je krug intelektualaca u Boki Kotorskoj i Dubrovniku. Dr Novica Kraljević, profesor Pravnog fakulteta u Subotici, radio je na jednoj peticiji papi Piju XII, pošto je to uradio i kralj Petar u izgnanstvu. Ministar inostranih dela Kraljevske vlade u Londonu Momčilo Ninčić bio je nezadovoljan prvom verzijom protesta papi Piju XII, pa je njegov šef kabineta Vojislav Vučković sastavio konačni tekst. Prvobitni nacrt je rađen u Političkom odeljenju ministarstva, a Ninčić ga je lično predao "apostolskom delegatu" pri britanskoj vladi Vilijamu Godfriju (William Godfrey) "početkom jeseni 1941".

PAPA ZNAO ZA ZLOČINE

PAPA Pije XII je obavešten o zločinu nad srpskim narodom, "masakru tako velikim razmerima da je opstanak njihove rase izgleda već došao u opasnost". Kao i protest intelektualaca iz Hercegovine, i ovaj je ostao bez odgovora. Oko Gacka je delovao u ovom smislu senator Savo LJubiratić. Išao je, sa grupom pristalica, na Cetinje da traži podršku za priključenje istočne Hercegovine Crnoj Gori. Istoričari Vasilj Popović i Vasa Čubrilović, profesori Beogradskog univerziteta, bili su u ovoj grupi. Popović je izvršio samoubistvo posle hapšenja od strane nemačke tajne policije u Kotoru, a Čubrilović je deportovan odatle u koncentracioni logor.

SUTRA: NAROD PODIŽE USTANAK ZBOG USTAŠKOG TERORA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)