FELJTON - IDEOLOŠKI ŽANDARI KUCAJU NA VRATA: Jedina zabrana "Novosti" dogodila se u Zagrebu

Mirko Stamenković

26. 10. 2021. u 18:00

I KADA se promenilo hrvatsko rukovodstvo i kada je sa javne scene privremeno uklonjen maspok, mislili smo da je najzad otvoren prostor i našem latiničnom izdanju.

ФЕЉТОН - ИДЕОЛОШКИ ЖАНДАРИ КУЦАЈУ НА ВРАТА: Једина забрана Новости догодила се  у Загребу

Karikatura Ranka Guzine zbog koje su "Novosti" zabranjene, Foto arhiva "Novosti"

Sasvim suprotno: naivno smo prihvatili ubeđivanje novog hrvatskog rukovodstva da prestanemo sa štampanjem latiničnog izdanja u Zagrebu. "Novosti" su ga, dakle, ukinule posle pada hrvatskog rukovodstva Dabčević Kučar - Tripalo, verujući da i takva "sitnica" može da smiri duhove.

Na kraju smo "optuženi" da smo izdanje latinicom pokrenuli iz "političkih motiva", o čemu u tom trenutku nismo razmišljali. Te 1972. godine "Novosti" su mogle da zabeleže fantastičan godišnji prosek i da pređu granicu od 400.000 primeraka dnevno.

Slobodan Glumac je imao neki poseban novinarski nerv i krajnje zaštitnički princip. Ne kao direktor kuće, već kao tvorac "Novosti", nijednog trenutka nije pokušao da nas obeshrabri, niti je ulazio u čarke između "Novosti" i Tadića, faktički drugog čoveka u listu "Borba".

Glumac je voleo da eksperimentiše, puštao je i druge da to čine, ali ako bi se desila greška ili bi se spolja mešala politika nije mu padalo na pamet da odgovornost prebaci na nekog drugog. U tome je bio jedinstven.

Jedino priznanje za latinično izdanje stiglo je od čoveka od kojeg sam se najmanje nadao.

Naime, jednog dana mi je sekretarica prebacila vezu i samo rekla: "Drug Vladimir Bakarić." Nikada nas dotad nije zvao. Tada je rekao: "Hvala vam što ste preneli deo mog govora. To je prvi put posle dugog vremena da se moje reči prenesu u Hrvatskoj ijekavicom i latinicom." Lepo priznanje, zar ne?

ZA LATINIČNO izdanje je vezana i jedina zabrana koja se dogodila "Večernjim novostima". Važila je, doduše, nekoliko sati, i to samo u Zagrebu. Ćirilično izdanje se normalno prodavalo. Pitam se da li je tadašnji hrvatski javni tužilac, prezimenom Budak, čitao samo latinicu...

"BORBA" JEDINI GUBITAŠ

I ZAŠTO kriti - Savezna konferencija SSRNJ htela je da se dokopa naših finansijskih fondova, jer bi time smanjila svoje dotacije listu "Borba". Bilo im je stalo i do kontrole uređivačke politike. Naš cilj je bio - ostati svoji. Nikada nismo izbegavali da finansijski pomognemo listu "Borba". Ostalima u kući nije bila potrebna pomoć. Odavno su bili uvedeni ekonomski odnosi: svako je plaćao dogovorenu cenu za ono što je urađeno. "Borba" je bila jedini pravi gubitaš. Tada sam shvatio nagoveštaje iz SSRNJ da ćemo uskoro od njih dobijati smernice koliko smemo mesečno da trošimo iz našeg fonda ličnih dohodaka. A mi u nekim mesecima zarađujemo i 12 dinara po primerku!

Javljeno mi je, naime, da je javni tužilac Hrvatske zabranio prodaju latiničnog izdanja "Novosti", i to samo u Zagrebu. Zašto? Kažu - zbog karikature Ranka Guzine: sto sa kariranim stolnjakom, tipično za srpske drumske mehane, za nas. Ali za njih - aluzija na "šahovnicu", sa mikrofonom na stolu.

Odmah smo angažovali poznatog advokata Antu Mladinea, ali i direktora kuće Slobodana Glumca, da vidi tekst koji smo pripremili kao odgovor na zabranu.

Glumca do početka štampanja nisam našao. Pustili smo tekst. Glumac se pojavio kada je izdanje već krenulo. Pokazao sam mu tekst koji je bio u listu i obavestio da sam dobio povratnu informaciju od Mladinea da je zabrana u međuvremenu povučena.

Na pitanje gde je nestao Glumac mi je uz osmeh naivčine uzvratio: "A zar si me tražio?" Sve mi je bilo jasno, osim - kako je izašao iz zgrade.

GLUMČEV šef kabineta Bata Britvić mnogo kasnije mi je "prodao" priču da je Glumac i pre mene imao informaciju da su "Novosti" zabranjene u Zagrebu te da je svojima u kabinetu rekao: "Znaju oni šta je potrebno da urade, a mene nema." I onda je izašao iz zgrade. Ali kako? Prema priči šefa kabineta - niz elevator kojim se novine iz ekspedicije utovaraju u kamione. Malo verovatno. S druge strane, Britvić nije bio naročito maštovit čovek...

A sutradan smo objavili još jednu karikaturu, i ovoga puta bez reči - budak zaboden u sto zastrt istim onim stolnjakom...

Kreiranje javnog mnjenja vrlo je moćna poluga, bio taj proces perfidan ili grub i nametljiv. U godinama o kojima pišem Broz je kroz Pokret nesvrstanih pokušavao da se nađe za istim stolom sa onima koji su težili da učvrste svoje pozicije u zonama uticaja.

Mediji u Beogradu su tragali za formom koja bi pomirila i uticaj države i Partije, ali i slobodu medija. U tom turbulentnom vremenu, za "Novosti" je bilo pitanje dana kada će one izgubiti svoju samostalnost. Naime, u svim novinskim kućama društvo je preko saveta koje su postavljali osnivači držalo vrlo čvrstu kontrolu. "Novosti", međutim, nisu imale savet. Krili smo se iza Saveta "Borbe", koji je birao Savezni odbor SSRNJ, ali ga jednostavno nismo priznavali.

BILI smo valjda i jedini list koji nije imao svoj savet. Logično je bilo da su i nama "ideološki žandari", "čuvari ideološke pripadnosti" ljudi iz Saveta "Borbe", i u početku nam to nije smetalo. Niti su se oni mešali, niti smo prisustvovali njihovim sastancima.

Ali, kada je "Novostima" porastao tiraž, kada smo u tekstovima počeli da se bavimo ključnim društvenim problemima, Savet Borbe, a to znači federacije, jednostavno je hteo da ozvaniči svoje ingerencije i nad "Novostima". Verovali smo da će na tome i ostati.

Otuda sam se iznenadio kada je Veljko Milatović, tadašnji predsednik SSRN Jugoslavije, došao na proslavu šesnaeste godišnjice "Novosti", maltene sa celim Sekretarijatom SSRN Jugoslavije. Tada još nismo pompezno slavili godišnjice, samo su jubileji "Borbe" obeležavani svečano, jednom u Domu JNA, a drugi put u zgradi Skupštine Beograda, uz Brozovo prisustvo. Ovo je pak bila skromna proslava u našem radničkom restoranu, prva otkad sam zvanično postao glavni urednik.

VELJKO Milatović malo-malo pa pita: "A kada će "Novosti" da objave da smo vam mi osnivači?" Ako sam to u početku i shvatao kao šalu, ubrzo sam mu ipak ozbiljno rekao: "Kada i "Večernji list" u Zagrebu!" To ga je naljutilo. Ne bih rekao s pravom. Jer, "Vjesnik" je izdavao zagrebački "večernjak" i samim tim on je bio pod paskom saveta SSRN Hrvatske, koji je kontrolisao i "Vjesnik".

Analogija - logična. Razlika je samo u tome što smo se mi već toliko osamostalili da smo počeli da brinemo o finansiranju " Borbe", umesto da bude obrnuto. Uz to, osećali smo se "srpskim listom" i bili čvrsto uvereni da imamo pravo na savet koji bi imenovao neki srpski politički forum.

Dijalog na tu temu Milatović i ja smo nastavili u mojoj kancelariji i bar dva sata se ozbiljno prepirali. Gosti su se dotle razišli.

Kako bismo izbegli da se nađemo pod "saveznom kapom", mi iz "Novosti" obratili smo se republičkim organima da nam oni imenuju savet. I - nismo naišli na simpatije u rukovodstvima Srbije. Zato je situacija počela da se komplikuje onda kada je trebalo rešiti ko ima društvene ingerencije nad "Novostima". Dobrim delom je to poticalo i od Draže Markovića. Bili smo uvereni da će Srbija stati iza nas i da će gradska ili republička organizacija SSRN bez problema formirati Savet "Novosti".

SUTRA: SVI BEŽE OD "VRUĆEG KROMPIRA"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)