Ekonomija

MILIJARDE U ČISTE REKE: Do 2025. u odvode će se ispuštati voda sa ograničenim nivoom štetnih materija

S. BULATOVIĆ

14. 12. 2020. u 13:00

KAKVO je tačno stanje srpskih voda, kažu upućeni, sada se zapravo i ne zna. Do kraja godine, međutim, trebalo bi da se formuliše i usvoji novi pravilnik koji će proširiti broj kompanija obaveznih da redovno izveštavaju Agenciju za zaštitu životne sredine o zagađenosti voda koje ispuštaju.

МИЛИЈАРДЕ У ЧИСТЕ РЕКЕ: До 2025. у одводе ће се испуштати вода са ограниченим нивоом штетних материја

Novi pravilnici u skladu sa EU regulativom / Foto N. Fifić

Do 2025. u kanalizaciju i reke smeju samo one koje imaju ograničeni nivo štetnih materija. A da bi država učinila sve što može po ovom pitanju, usvojila evropsku regulativu, izgradila dovoljno pogona za prečišćavanje, ali i kanalizacione mreže, grube su procene, treba i deset milijardi evra.

Već naredne godine počinje gradnja dela od 70 planiranih postrojenja za prečišćavanje vode. U Srbiji ih je trenutno pedesetak, ali desetak nije u funkciji.

- Srbiji je potrebno ukupno između 360 i 370 ovakvih pogona - objašnjava Srđan Gajić iz Udruženja "Edukacija, ekologija, energetika". - Pogon za oko 40.000 stanovnika košta od dva do pet miliona evra. Ukoliko ga gradi lokalna samouprava, ona tako privredi štedi od 50 do 60 odsto sredstava za te namene. Onda fabrika može da ugradi primarno filtriranje, a to košta milion evra. I kada gradi opština, kroz to postrojenje se prečišćavaju i otpadne vode domaćinstava. Veliko zagađenje stiže upravo od komunalnih otpadnih voda, od neadekvatno napravljenih septičkih jama. Uslov da se u gradu ili opštini podiže pogon za prečišćavanje je da je u njemu kanalizacijom pokriveno makar 40 odsto.

Primenom novog pravilnika obavezu izveštavanja o stanju vode koje ispuštaju, imalo bi između 4.000 i 5.000 firmi.

- Sada Agenciju za zaštitu životne sredine obaveštava njih oko trista - dodaje Gajić. - Mnoge firme, međutim, i ne znaju da moraju da izveštavaju Agenciju. Novi pravilnik će propisati da sve firme do kraja marta pošalju rezultate o stanju vode u prethodnoj godini. Znači da uzmu uzorak, pošalju u laboratoriju i obaveste Agenciju. To će nam pomoći da saznamo kakvo je stanje otpadnih voda. Mi to sada, nažalost, ne znamo.

INSPEKTORI

NADZOR nad ispuštanjem vode poveren je inspekciji na republičkom nivou, a postoji manje od deset inspektora.

- Rešenje bi bilo da se to spusti na lokalni nivo - smatra Srđan Gajić. - Tako bismo odmah dobili 150 inspektora. Oni i najbolje znaju kakvo je stanje u njihovim sredinama.

KANALIZACIJA

TRENUTNO se u Srbiji prečišćava između pet i deset odsto voda, a od ukupno ispuštenih 400 miliona kubnih metara godišnje, najveći deo dolazi iz domaćinstava. Manje od dve trećine stanovništva je priključeno na kanalizaciju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 16

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države
Ekonomija

0 1

UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države

NEUSKLAĐENOST evropskih propisa o minimalnim uslovima, koje proizvođači treba da ispune pre plasiranja proizvoda na tržišta, glavni su argument za čuvenu dilemu zbog čega je ukus neke hrane drugačiji od onog u drugoj inostranoj zemlji. Proizvođači maksimalno koriste ovu zakonsku rupu, istovremeno odgovarajući na uslove koje propisuje konkretna zemlja u koju izvoze. Zato poređenja sa drugim državama nisu opravdana, a pitanje kvaliteta je škakljivo, na koje tačan odgovor u stvari - ne postoji.

19. 04. 2024. u 11:54

Politika
Tenis
Fudbal
I DALJE RASTEMO, UPRKOS KRIZI, A JAVNI DUG NAM JE POD KONTROLOM: Mali sa potpredsednicom regiona Evrope i Centralne Azije u Svetskoj banci

I DALjE RASTEMO, UPRKOS KRIZI, A JAVNI DUG NAM JE POD KONTROLOM: Mali sa potpredsednicom regiona Evrope i Centralne Azije u Svetskoj banci