TERETNJACI SAMO NA AUTO-PUTU: Hoće li kamiondžije morati da plaćaju putarinu i na magistralama?

Novosti online

30. 09. 2021. u 21:12

INICIJATIVA da se eventualno u Srbiji plaća putarina za teške teretnjake na magistralnim putevima ne bi bila ništa neuobičajeno u odnosu na evropsku praksu.

ТЕРЕТЊАЦИ САМО НА АУТО-ПУТУ: Хоће ли камионџије морати да плаћају путарину и на магистралама?

Foto: Avaz

Ona je pokazala da postoje najrazličitija rešenja s ciljem da teretnjake preusmere na vožnju auto-putem, što je važno kako za bezbednost saobraćaja, tako i za očuvanje putne infrastrukture.

To za Sputnjik kaže stručnjak za bezbednost saobraćaja, nekadašnji direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, Milan Božović koji ističe da to ne treba shvatiti kao meru punjenja budžeta, nego kao meru za uređenje saobraćaja.

DRUMARINA ZA TERETNJAKE

A da li će do toga i kod nas doći više će se znati pošto bude urađena analiza potrebe za uvođenjem sistema naplate putarine na putevima nižeg reda.

Tender za izradu dokumentacije koji su raspisali „Putevi Srbije“ je u toku i biće zaključen 8. oktobra. Cilj studije je da pokaže isplativost uvođenja naplate putarine na magistralnim pravcima, odnosno saobraćajnicama nižeg reda, za komercijalna vozila težine preko 12 tona.

Da će kamiondžije izbegavati plaćanje putarine na auto-putu „Miloš Veliki“ bilo je očekivano jer je to bio slučaj i kada je bila završena deonica auto-puta između LJiga i Čačka.

IZBEGAVANJE PLAĆANJA PUTARINE

„Putevi Srbije” su sa idejom o naplati putarine za teške kamione na magistralnim pravcima prvi put izašli u javnost 2018. godine, a potom i polovinom 2019. godine kada su i koncipirali sistem za naplatu putarine koji je, kako su, istakli, bio u skladu sa Evropskim direktivama i korišćenjem naplate putarine bez zaustavljanja.

Tada je ocenjeno da bi na taj način bio obezbeđen dodatni novac za održavanje upravo tih puteva, koje najviše i uništavaju teška teretna vozila. Samim tim putevi bi bili kvalitetniji za vožnju što bi direktno uticalo na povećanje bezbednosti učesnika u saobraćaju.

I dok su ove godine u Nemačkoj na nekoliko deonica na različitim auto-putevima kamioni koji u isto vreme imaju i dizel i elektro motor, priključeni na eksperimentalno postavljenu električnu mrežu kako bi se na auto-putu kretali na struju, koju mogu da koriste i za punjenje baterija, u Srbiji je kamiondžije teško naterati da uopšte izađu na auto-put.

Božović kaže da je nesporno da takav njihov odnos dovodi do pojačanog habanja alternativnih pravaca, iziskuje dodatne troškove u njihovom održavanju, da usporava saobraćaj i smanjuje njegovu bezbednost.

NAJRAZLIČITIJA REŠENJA

Na pitanje kakva su po tom pitanju rešenja u Evropi, on kaže da se primenjuju najrazličitija moguća rešenja s ciljem da se učesnici u saobraćaju destimulišu da idu alternativnim pravcima, već da koriste auto-put.

-Od toga da se zabranjuje saobraćaj onima koji nemaju dozvole na pojedinim deonicama puteva, do vremenskih ograničenja u smislu zabrane saobraćaja u vreme kada su najveći špicevi, odnosno najveće gužve na nekoj deonici puta, preko naplate pojedinih taksi. Da li se to negde zove putarina, da li drugačije, ali ima i toga, ističe ovaj stručnjak za bezbednost saobraćaja.

Nema, kako kaže, unificiranog rešenja. Ona su različita zavisno od toga kako kome koje više odgovora.

Ostaje da se vidi šta će biti rezultat analize koja će uslediti po završetku raspisaniog tendera, ali ono što je evidentno je da šteta sigurno postoji, kaže naš sagovornik.

KAD TERETNJAK TRESE KUĆU

Zamislite da živite u Irigu gde dnevno prođe nekoliko hiljada kamiona, teških šlepera, i da vam svaki prolazak tog kamiona trese kuću u kojoj spavate. A to se dešava svuda gde teški saobraćaj prolazi kroz naselje, u Stepojevcu, Lazarevcu...slikovito objašnjava Božović.

On napominje da u tranzitu kroz Srbiju nisu samo strani kamioni. Tranzit je, kaže, i kada iz Čačka idete za Beogard, pa odlučite da idete Ibarskom magistralom. Vi ste u tranzitu kroz Stepojevac, Lazarevac, Lajkovac, jer ste za njih tranzit . A zašto biste vi išli kroz Stepojevac, Lazarevac, Lajkovac, kada možete da idete na auto-putem, pita on.

-Vi možete da preduzmete stimulativne mere da motivišete prevoznike da idu auto-putem, a možete i destimulativne kako ne bi išli magistralnim putevima. Mi smo u ovom tenutku opredeljeni da itekako gradimo putnu infrastrukturu, onda ne možete da koristite stimulativne mere, lakše ćete destimulativne, smatra Božović.

NE POMAŽU STIMULATIVNE MERE

On objašnjava da prevozniku koji neće da plati putarinu ne možete da date stimulativnu meru.

-Kako god da ga stimulišete on to neće koristiti. Nama nisu problem veliki prevoznici, tipa Lasta, Autoprevoz Čačak, Srboeksport, Niš ekspres, Milšped... Oni poštuju princip saobraćajnog inženjerstva, znaju šta rade i nikada neće otići na alternativni pravac. Nama su problem prevoznici koji imaju dva, pet, sedam, 10 kamiona i oni nikada neće otići na auto-put, ističe ovaj stručnjak za bezbednost saobraćaja.

Zato se, kako podseća, nedeljom popodne od Lipovačke šume do Beograda putuje sat vremena u koloni, prvom brzinom, umesto 15 minuta.

- Zašto Austrija donosi odluku da noću od petka uveče do ponedeljka ujutru kamioni ne mogu da pređu most između Austrije i Italije. Zato što neće kamione u to vreme na tom putu. Znači tu ne možete da platite pa da prođete. To su mere koje su već decenijama primenjivane u državama EU koje mi zovemo državama sa tradicijom bezbednosti saobraćaja, napominje Božović.

rs.sputniknews.com

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)