VAZDUH U SRBIJI 20 PUTA ZAGAĐENIJI NEGO U EU: Analiza uspešnosti naplaćivanja naknada u zaštiti životne sredine

J. SUBIN

09. 02. 2021. u 20:09

ВАЗДУХ У СРБИЈИ 20 ПУТА ЗАГАЂЕНИЈИ НЕГО У ЕУ: Анализа успешности наплаћивања накнада у заштити животне средине

J. Ilić

ZAGAĐENJE vazduha u Srbiji i do 20 puta je veće nego u zemljama Evropske unije.

Prihodi od eko-taksi i naknada nedovoljno se ulažu u rešavanje ovog problema. A, kako bi podstakli preduzeća da smanje svoj negativan uticaj, NALED predlaže uvođenje viših naknada za velike zagađivače, kao i proširenje liste onih štetnih gasova, koji se oporezuju.

Ove preporuke su, kako se navodi u saopštenju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), deo analize uspešnosti fiskalnih instrumenata u smanjenju zagađenja. NJegova potpuna primena bi obezbedila dodatnih 18,5 miliona evra u budžetu za ulaganje u zaštitu životne sredine.

- Prema rezultatima analize, osim od proizvodnje električne energije, veliki deo nedozvoljenih čestica dolazi iz individualnih i drugih ložišta. Iako su domaćinstva glavni uzrok prekomernog povećanja PM10 čestica, ne podležu bilo kakvoj kontroli, a uređaji za grejanje koje koriste se slobodno prodaju na tržištu bez poštovanja standarda zaštite životne sredine - navodi se u saopštenju.

Zato je preporuka, kako kažu u NALED, da se poveća cena uglja, kako bi se građani podstakli da pređu na održivije izvore energije. Gotovo 80 odsto domaćinstava kod nas nema priključak na gas ili daljinsko grejanje, a toplane iako se najvećim delom oslanjaju na prirodni gas, koriste mazut i ugalj.

- Ohrabruje nas da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine uputilo tri javna poziva lokalnim samoupravama, kojim je predviđeno ukupno 400 miliona dinara za zamenu individualnih ložišta, obnovu starih kotlarnica i pošumljavanje, a nadamo se da ćemo uskoro videti i prve rezultate - navodi se u saopštenju.

Ukupna ulaganja u čistiji vazduh koja je potrebno obezbediti procenjuju se na oko 2,3 milijarde evra, zbog čega je neophodan održiv sistem finansiranja, koji će se zasnivati na principu "zagađivač plaća".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

nikola

12.02.2021. 15:02

BRISEL - Elektrane na ugalj u Evropskoj uniji odgovorne su za najveći dio zagađenja kontinenta, pokazala je nova analiza Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Gledano po članicama, najveći industrijski zagađivač vazduha i vode u EU je Britanija, a slijedi Njemačka. Istovremeno blok dobro napreduje s ostvarivanjem ciljeva evropske energetske i klimatske politike za kraj ove i sljedeće decenije. Evropska agencija je za izvještaj "Ispuštanje zagađivača u prirodnu sredinu evropskog industrijskog sektora" obradila podatake o emisiji 35.000 industrijskih postrojenja iz 65 oblasti privrednih aktivnosti, uključujući elektrane, petrohemijske rafinerije i pogone za preradu metala iz 28 članica EU, Islanda, Lihtenštajna, Norveške, Švajcarske i Srbije. Analiza je zasnovana na posljednjim raspoloživim podacima za 2015. koji su nedavno dodati u Evropski registar ispuštanja i transfera zagađivača (EPRTR). Iako je ostvaren dobar napredak na putu ka ciljevima klimatske i energetske politike EU za 2020. i 2030, izvještaj je pokazao da su postrojenja na ugalj zaslužna za najveći dio emisije ugljendioksida (CO2), sumpordioksida (SO2) i azotnih oksida (NOx) u životnu sredinu. Elektrana "Belhatov" u Poljskoj u 2015. je ispustila najveću količinu sva tri zagađivača, dok su "Drax" u Britaniji, "Jänschwalde" u Njemačkoj i "Kozienice" u Poljskoj na vrhu po svakom od ta tri zagađivača. Kada je u pitanju ispuštanje CO2 u vazduh, od 10 najvećih industrijskih zagađivača, devet su elektrane, a deseta je prerada metala, šest su u Njemačkoj, dva u Poljskoj i po jedan u Britaniji i Francuskoj. Od 65 ekonomskih aktivnosti uključenih u registar, elektrane na ugalj odgovorne su za najveće u Evropi emisije SO2 i NOx. Ugalj je i dalje gorivo koje se najčešće koristi u velikim postrojenjima za sagorijevanje elektranama, rafinerijama ili velikim hemijskim fabrikama i čeličanama, iako posljednjih godina iskorištena količina opada. U posljednje vrijeme ta postrojenja su značajno unaprijedila ekološke performanse i u vazduh ispuštaju manju emisiju po potrošenoj jedinici energije. Istovremeno je potrošnja biomase u postrojenima za sagorijevanje, iako i dalje minorna, utrostručena između 2004. i 2015. Prema analizi, polovina postrojenja odgovornih za najveće ispuštanje zagađenja u vazduh i vodu nalazi se u Velikoj Britaniji (14), a slijede Njemačka (7) i Francuska i Poljska (5). Podaci su pokazali i da su postrojenja za tretiranje otpadnih voda odgovorna za najveći dio azota, fosfora i organskog ugljenika ispuštenog u vodu. Najviše takvih zagađivača locirano je u Britaniji, Francuskoj i Španiji. (EurActiv.rs)