PO ČEMU SE RAZLIKUJU OKSFORDSKA I RUSKA VAKCINA: Ako odobre Astrazeneku, očekujemo je u februaru

Novosti online

23. 01. 2021. u 09:30

ПО ЧЕМУ СЕ РАЗЛИКУЈУ ОКСФОРДСКА И РУСКА ВАКЦИНА: Ако одобре Астразенеку, очекујемо је у фебруару

Foto AP

VAKCINA koju su razvili kompanija Astrazeneka i Univerzitet Oksford predstavlja gro vakcina u Kovaks programu EU, u kojem učestvuje i Srbija, kaže dr Bojan Trkulja, direktor Uduženja proizvođača inovativnih lekova Inovia.

Gostujući na TV Pink, dr Trkulja je naveo da će Evropska agencija za lekove (EMA) 29. januara doneti rešenje o dozvoli za tu vakcinu. Kaže da ukoliko bude odobrena, možemo isto da očekujemo u Srbiji od februara i dodaje da je naša zemlja na vreme investirala u Kovaks program i zahvaljujući tome trebalo bi da budemo među prioritetnim zemljama koje će dobiti isporuku ove vakcine.

Dr Trkulja je objasnio da postoji sličnost sa ruskom vakcinom, u tome što je i za princip rada Astrazenekine vakcine korišćen adenovirus, kao takozvani vektor ili nosač, na koji je dodat jedan protein, specifičan za virus korona. Dodao je da su adenovirusi prisutni svuda oko nas i praktično bezazleni za ljudski organizam. Kako je naglasio, razlika između dve vakcine je u tome, što su kod vakcine Sputnik V korišćeni adenovirusi koji napadaju ljude, a kod Astrazenekine, virus koji napada šimpanze.

Manja je šansa da će naš imuni sistem prepoznati taj nosač i neutralisati vakcinu pre nego što ona ispolji svoj efekat, tj. pre nego što se imuni sistem stvori imunitet, ističe gost Svitanja.

Navodi da je razlika i u tome što su u dvema dozama ruske vakcine korišćeni različiti adenovirusi kao nosači, dok je kod Astrazeneke isti adenovirus i u prvoj i drugoj dozi vakcine.

Odgovarajući na pitanje koliko nas štiti Astrazenekina vakcina, dr Trkulja kaže da se na osnovu objavljenih preliminarnih rezultata istraživanja faze tri očekuje da bi efikasnost mogla biti oko 70 odsto nakon druge doze.

Posebno je istakao važnost toga, što kod pacijenata kod kojih nije razvijen kompletan imuni odgovor uz pomoć vakcine, i desilo se da se zaraze virusom korona, nije bilo smrtnih slučajeva, kao ni težih oblika bolesti.

Istraživanja faze tri obavljena su na oko 60.000 pacijenata u Velikoj Britaniji, Brazilu, Južnoj Africi i SAD, s tim što se za poslednju zemlju čekaju preliminarni rezultati.

Dr Trkulja kaže i da će tek po dobijanju dozvole biti poznato kojoj je populaciji namenjena, ali ne očekuje da će biti gornje starosne granice, dok ostaje otvoreno pitanje da li će se moći primenjivati kod mlađih od 18 godina.

(Alo)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)