VAKCINA ILI CEPIVO, PITANJE JE SAD: Stručnjaci otkrivaju da li je cepivo srpska reč i kako se zbog toga podigla bura na internetu?

Novosti online

14. 01. 2021. u 22:36

ВАКЦИНА ИЛИ ЦЕПИВО, ПИТАЊЕ ЈЕ САД: Стручњаци откривају да ли је цепиво српска реч и како се због тога подигла бура на интернету?

Foto: Depositphotos

SUDEĆI po komentarima na tekst u kome su se u naslovu našli vakcina i cepivo kao sinonimi, građane Srbije ne zanima toliko da li će i koja vakcina biti uslov za odlazak na more koliko da li je cepivo srpska ili hrvatska reč.

I vakcina protiv kovida-19, kao i sama korona, donela je puno nepoznanica, nedoumica i teorija zavera, pa se tako u moru besmislenih tvrdnji razvila i ona, verovali ili ne, o etimološkom poreklu reči vakcina i njenog sinonima cepivo. Najnoviji "teoretičari zavere o vakcini" tvrde da je "vakcina" isključivo srpska reč, a "cepivo" ili "cjepivo" ekskluzivno hrvatska reč.

Evo samo nekih od komentara.

- U Srbiji se kaže vakcina, a ne cepivo. Mogli ste bar tu reč da zamenite, kako u naslovu, tako i u tekstu – stoji jedan od komentara.

- U Srbiji se ne cepimo nego vakcinišemo - napisala je u komentaru.

Naravno, bilo je i malicioznijih komentatora.

- Ali "cepivo"! Toliko o novinarima!

- Cepivo je arhaični srpski naziv za vakcinu. Hrvatski je cjepivo. Samo odmah oči da se vade i da se svađa, a elementarnog znanja nigde – zaključio je miroljubivi komentator.

Ničim izazvana rasprava iznedrila je, dakle, mnoga pitanja. Da li je cepivo srpska reč i kada je ušla u naš jezik? Može li se koristiti barem kao sinonim za vakcinu? Da li je vakcina naša reč i od kada to? Jel' cjepivo isključivo hrvatska reč?

Dakle, mnogo pitanja zbog kojih se i srpsko društvo može pocepati ili pocjepati na naše i njihove.

Jelena Janković, etimolog sa Instituta za srpski jezik, daje definitivnu "presudu".

- Medicinski termin cepivo (ijek. cjepivo) koristi se kao sinonim za vakcinu, što se vidi po potvrdi iz dnevnog lista Politika, iz 1949. godine: "Vakcina je cepivo koje se upotrebljava za stvaranje aktivnog imuniteta protiv zaraznih bolesti. Relativno je nova reč, upotrebljava se od 20. veka – navodi Jankovićeva.

Ako je cepivo relativno nova reč, kako je nastala?

- Imenica c(j)epivo izvedena je od domaćeg glagola c(ij)epiti u značenju "davati vakcinu", što znači da nije strana reč, nije preuzeta iz nekog drugog jezika, već je domaća tvorenica. Smatra se da se značenje tog glagola razvilo od starijeg značenja "navrtati, kalemiti voćku" (iz 18. veka) < ‘cepati, udarati (drva)’ (iz 16. veka), zbog tehnike kojom se pri cepljenju mladice umeću u razrezanu koru drveta – objašnjava sagovornica.

Kako kaže, u srpskom jeziku se u tom značenju odomaćila strana reč pelcovati ‘cepiti, kalemiti, vakcinisati’ (od nemačkog pelzen).

- Danas je reč c(j)epivo uobičajena u hrvatskom jeziku (i u slovenačkom, takođe), dok se u srpskoj jezičkoj normi odomaćio internacionalizam vakcina – zaključuje Jankovićeva.

I Dobrivoje Stanojević, profesor stilistike i retorike sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ističe da je cepivo više naša reč nego vakcina.

- Međutim, vakcina se češće koristi, pa mnogi misle da je to srpska reč. Cepivo je eminentno srpska reč. S tim što su srpski i hrvatski jezik lingvistički jedan jezik, pa je cepivo ili cjepivo supstrakt jednog jezika – naglašava Stanojević.

On ističe da se i vakcina i cepivo mogu koristiti u našem govoru, pogotovu u inostranstvu.

- Nema razloga da na silu izbacujemo vakcinu kao reč koja se odomaćila u našem jeziku. S druge strane, svakako da se može cepivo koristiti kao sinonim za vakcinu, naročito u tekstovima u kojima se više puta spominje vakcina – objašnjava Stanojević.

Profesor na FPN-u ima zanimljivo objašnjenje zbog čega naši građani više vole da kažu vakcina nego cepivo.

- Cepivo samo po sebi grozno zvuči, pošto podseća na cepanje drva. Zato kada se radi o našem organizmu, lepše i bezbolnije zvuči kada kažemo da smo se vakcinisali nego cepali – podvlači Stanojević.

(Blic.rs)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Ana

15.01.2021. 07:15

Kad pustiš lingviste i profesore FPN, oni pokazuju da ne razumeju ništa! Prva vakcina koja je korišćena bila je protiv malih boginja. Davana je tako što se povrsina koze zarezivala, zagrebavala (cepala) i na tom mestu se nanosio sadržaj prišteva krava obolelih od slične bolest, a koja uzgred zove na latinskom vaccinia. To je u 18 veku uradio Edvard Džener. Cepivo nije zbog "cepanja drva", već od tog postupka na koži. Piše o tome u svakom udžbeniku mikrobiologije. Ali nema ko da čita!

Rodoljub

15.01.2021. 10:23

Зашто у покушају дискредитације свих који постављају сувисла питања и траже научне доказе називате "теоретичарима завере"? За незнање данашње генерације младих људи је одговорно образовање и медији, што значи - држава.