JOVAN DERETIĆ: Iako su nacionalna rešenja u obe Jugoslavije bila suprotna i u jednom i u drugom slučaju došlo je do međunacionalnih trvenja

Jovan Deretić

08. 01. 2021. u 10:42

ЈОВАН ДЕРЕТИЋ: Иако су национална решења у обе Југославије била супротна и у једном и у другом случају дошло је до међунационалних трвења

Jovan Deretić / Arhiva

POISTOVEĆENJE nacije i vere jeste izvor mnogih naših nevolja, naš veliki hendikep.

To je najteže pitanje, koje prati Jugoslaviju od početka njenog osnivanja, do danas. Dve Jugoslavije, stara i nova, ponudile su sasvim suprotna rešenja nacionalnog pitanja. U prvom slučaju pošlo se od principa jednonacionalnosti, od shvatanja da su Jugosloveni jedan narod sa tri plemena, u drugom slučaju - od principa višenacionalnsti, od shvatanja da su Jugosloveni skupina etničkih srodnih naroda. Broj tih naroda stalno se povećavao: od tri popeo se na pet (u doba konstituisanja nove Jugoslavije); a zatim na šest (za vreme jedne od ustavnih reformi); tome su dodate narodnosti čiji tačan broj ne znam. Iako su, dakle, rešenja suprotna, karakteristično je da u praktičkim posledicama jednog ili drugog, uza sve razlike, ima i neobičnih poklapanja. I u jednom i u drutom slučaju došlo je do međunacionalnih trvenja, i u jednom i u drugom slučaju ta trvenja dovela su do genocidnih radnji (istina, u prvom slučaju genocid se vršio u ratnim uslovima, posle propasti stare države, a u drugom, on se vrši u mirnodopskim, pred očima a ponekad čak i uz sudelovanje organa legalne vlasti), i u jednom i u drugom slučaju objekat genocidnih radnji bio je srpski narod, njegovi veći ili manji delovi. Suočeni s tim zaprepašćujućim saznanjima, moramo se zapitati: zašto je do toga došlo, je li se to moglo izbeći, zašto je time pogoćen upravo onaj narod koji je svoju državnost ugradio u temelje jugoslovenske državnosti.

NEĆU govoriti o nacionalnoj politici stare Jugoslavnje, o brodolomu koji je ona doživela, to je deo istorije. Govoriću o onom što se sada događa, pred našim očima... Uzeću u razmatranje jedno pitanje: kako princip višenacionalnosti funkcioniše u praktičnoj politici i u sistemu mećunacionalnih odnosa. U avnojskim dokumentima, o Jugoslaviji se govori kao o federaciji naroda. Kasnije su se, i u osnovnim pravnim aktima i u praksi, narodi (i narodnosti) izjednačili s republikama (i pokrajinama). Pri tome, zapostavljeno je nešto veoma važno. Nije samo Jugoslavija višenacionalna, to njeno osnovno svojstvo ne ispoljava se samo na globalnom, saveznom nivou, nego i na nižim nivoima, u manjim zajednicama, višenacionalne su i republike, zatim pokrajine, u mnogim slučajevima i opštine. U Srbiji je to obeležje najviše izraženo, zato što u njoj, osim Srba, ima najviše delova drugih naroda čije su matice bilo u Jugoslaviji bilo izvan nje, ali ono se javlja i u svim drugim republikama, Nije ga sasvim lišena ni Slovenija koja je inače najviše nacionalno homogena. Ima još jedna nezavidna prednost koja pripada Srbiji: Srbi su od svih jugoslovenskih narada najviše rasuti izvan granica svoje matične republike, a ta njihova raseljenost nije posledica savremenih seoba, kada se ide za poslom, delovi srpskog naroda su na teritorijama izvan SR Srbije odvajkada, oni su tamo ukorenjeni.

POLOŽAJ delova naroda nije pravno regulisan, on nije upšte ušao u naš osnovni pravni dokument, u savezni ustav. To pitanje možda u početku nije izgledalo tako važno, zato što se činilo da će se Jugoslavija formirati kao više ili manje unitarna federacija gde se to pravo takoreći podrazumeva... Tako su čitavi delovi jugoslovenskih naroda u procesima razvlašćivanja federacije, kada se težište nacionalnog suvereniteta prenelo na republike, pa i pokrajine, ostali pravno neobezbeđeni. To je sasvim suprotna pozicija od one u kojoj se od početka nalaze nacionalne manjine u našoj zemlji. One su kasnije dobile status narodnosti a, dve najveće među njima, Albanci i Mađari, obe većinom u Srbiji, gotovo su sasvim izjednačeni s narodima. Narodnosti su zaštićene i našim sistemskim rešenjima i međunarodnim obavezama Jugoslavije, njihov je položaj bolji nego igde na svetu. A što se tiče delova naroda izvan matičnih republika, njihov položaj zavisi gotovo isključivo od volje lokalnih birokratija i od raspoloženja koje prema njima imaju većinski narodi, a i jedno i drugo varira, i to veoma izrazito, od jedne sredine do druge, od jedne republike (ili pokrajine) do druge. Stvari su u našoj federaciji postavljene tako da će svaki poremećaj u međunacionalnim odnosima osetiti najpre delovi naroda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)