BIOLOŠKI SAT MOŽE DA SE USPORI: Genetičar Ivana Buzadžić o mogućnostima da se odloži proces starenja

SAVREMENA genetika je izgleda na pragu da pronađe nešto što bi iz ove perspektive i moglo da se nazove "eliksir mladosti", iako nam, naravno, ne bi omogućilo da zaista ostanemo zauvek mladi, nego da samo manje ili više, zavisno od naše genetske predispozicije, usporimo neminovan proces starenja.

Ivana Buzadžić

Zahvaljujući dešifrovanju ljudskog genoma stručnjaci su sasvim razotkrili i proces starenja, i tvrde da ga je zaista moguće usporiti.

Na koji način je to moguće i u kojoj meri, u intervjuu za "Novosti" objašnjava Ivana Buzadžić, genetičar, ukazujući da je neophodno da se razlikuju hronološka i biološka starost:

- Hronološka starost su naše godine, a biološka je naša starost na ćelijskom nivou. Na biološku starost možemo da utičemo, jer je ona usko povezana sa genima koje nosimo.

* Na koji način možemo da usporimo biološko starenje?

- Biološka starost zavisi i od načina života i od genetike. Dakle, postoje geni koji su povezani sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, koje ne možemo da promenimo, pa na to ne možemo ni da utičemo. Ali, možemo da budemo obazrivi i da se često kontrolišemo ako znamo da postoji predispozicija za neko oboljenje. Ciljana prevencija je dobra, ali se mora znati šta tačno treba da sprečimo. Što se tiče načina života tu je najbitnije da imamo odgovarajući način ishrane i terapije lekovima, a tu nam pomažu personalizovana medicina, nutrigenetika i farmakonetika.

* Šta takav pristup podrazumeva?

- Personalizovanom medicinom se svakome na osnovu njegove genetike može prilagoditi ishrana ili neka terapija. U tome pomažu nutrigenetika i farmakogenetika. Nutrigenetika određuje šta treba da jedemo, odnosno koje su namirnice u skladu sa našim genima. Jer, više nema sumnje da je određena hrana za nekoga lek, a za drugog otrov. Na kraju dolazi upotreba lekova. Primećeno je da genetički faktori utiču i do 95 odsto na način reagovanja na lekove. Znači, farmakogenetika je nova grana farmakologije koja proučava vezu između genetske predispozicije osobe i njene sposobnosti metabolizovanja lekova.

* Da li postoje i druge oblasti koje mogu da se definišu genetikom?

- Na osnovu genetike možemo da odredimo ko ima sklonosti za koji sport. Naime, dokazano je da genetska predispozicija povećava verovatnoću učestvovanja na olimpijadi 10 puta u poređenju sa sportistima koji nemaju predispoziciju za sport kojim se bave.

* Šta još postižemo uvidom u gene i njihovom kontrolom?

- Postoje dobri i loši geni, odnosno polimorfizmi koji nas čine da budemo drugačiji jedni od drugih. To ne znači da su ti geni loši, oni su samo drugačiji. Mi možemo načinom života da utičemo da ti geni koji su dobri još više dođu do izražaja, a oni izmenjeni geni da se postepeno utišaju i na taj način da ih ne prenesemo narednim generacijama.

* Objasnite nam proces starenja?

- Za brzinu starenja organizma glavni krivci su telomere, specijalne strukture skrivene duboko u ćelijama, na samim krajevima hromozoma, čija je glavna funkcija zaštita DNK materijala od propadanja. Kada te telomere počnu da se skraćuju tokom vremena, onda ćelije uleze u proces starenja. Na osnovu genetičkih ispitivanja mi možemo da savetujemo određene suplemente koji učestvuju u aktivaciji telomeraze, koja sprečava preterano skraćivanje telomera i tako se zaustavlja starenje ćelija.

* Dakle, mogli bismo da zaključimo da su nam geni predispozicija a ne sudbina?

- Definitivno. Geni nam definišu život, zdravlje, bolest, mladost, starost, sreću, tugu, ali mi imamo mogućnost da na to utičemo. Genetsko testiranje će zato postati naša svakodnevica - u izboru onoga što jedemo i pijemo, osnova lečenja i prevencije, korak prema genskoj terapiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije