STEFANOVIĆ: Primetan porast iregularnih migracija

Novosti online

23. 07. 2020. u 16:05

MINISTAR unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je danas da je primetan porast iregularnih migracija i da je zato važno da, u borbi protiv toga, razmena informacija između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije bude još intenzivnija i bolja.

СТЕФАНОВИЋ: Приметан пораст ирегуларних миграција

Foto: MUP

Ministar Stefanović je, nakon ministarske video-konferencije o iregularnim migracijama na istočnomediteranskoj ruti koju je organizovala Republika Austrija, poručio da je važno da zemlje Zapadnog Balkana dobijaju više povratnih informacija od država članica EU.

-Znam da su neki sistemi komunikacije odvojeni isključivo za članice EU, ali u borbi protiv iregularnih migracija razmena informacija mora da bude intenzivnija i bolja. Republika Srbija ostaje posvećen partner u borbi protiv iregularnih migracija i možete da računate na naše kapacitete, kako bi se sa ovim velikim problemom izborili-rekao je Stefanović na konferenciji za medije u Beču, na koju se uključio putem video-linka, a na kojoj su govorili i ministar unutrašnjih poslova Austrije Karl Nehamer, nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer i potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas.

Stefanović je naglasio da povećan broj iregularnih migracija ne sme ostati bez odgovora.

Foto: MUP

-Odgovor može da bude snažnije delovanje Fronteksa, kao jedan od ključnih prioriteta u zaštiti spoljnih granica Evropske unije. Mi smo ove godine zaustavili više od 8.500 migranata koji su pokušali da ilegalno pređu našu granicu. Naravno to ne znači da oni i dalje ne traže kanale i krijumčarske rute  kako bi napustili zemlje Zapadnog Balkana, sa krajnjim ciljem da dođu do Zapadne Evrope-istakao je Stefanović.

On je rekao i da je važno da, uz pomoć država EU, ojačamo kapacitete naše granične policije.

-Najznačajnija je oprema za video nadzor, termovizijske kamere, dronovi i plovila kojima bi mogli efikasnije da kontrolišemo našu granicu. Mi svakako odvajamo više sredstava za graničnu policiju i u smislu upošljavanja novih graničnih policajaca i u njihovu obuku, ali nam je potrebna dodatna pomoć-rekao je Stefanović.

Naš ministar je, na sastanku koji je prethodio konferenciji za novinare, podsetio da je od početka migrantske krize do danas Zapadni Balkan ostao jedno od ključnih tranzitnih područja za migrante čije je krajnje odredište Zapadna Evropa.

-Republika Srbija, zbog svog položaja, trpi jedan od najvećih pritisaka iregularnih migracija, zato što neke od ključnih tranzitnih ruta vode preko naše teritorije. Najveći broj migranata nam dolazi iz pravca Severne Makedonije i Republike Bugarske. Veoma je važno da nastavimo da pratimo kako će taj migrantski pritisak da se nastavi tokom ove, ali i u narednim  godinama- rekao je ministar i dodao da se u prihvatnim centrima u Srbiji trenutno nalazi oko 4.350 migranata.

On je naveo da najveći broj migranata dolazi iz Avganistana, Sirije, Pakistana i Bangladeša, ali je i dodao i da je mali broj njih podneo zahtev za azil u Srbiji.

-Od početka godine 1.277 lica je izrazilo nameru da zatraži azil, dok je samo 50 njih suštinski podnelo zahtev i oni se nalaze u našim azilnim centrima. Ovaj podatak vam govori da oni ne žele da ostanu u Republici Srbiji, već to koriste samo kao administrativni mehanizam da bi nastavili svoj put ka Zapadnoj Evropi. Želimo da budemo konstruktivan partner, ali ne možemo da budemo zemlja koja će faktički postati zemlja čekanja na obradu zahteva za azil, niti zemlja povratka migranata koji su koristili rutu preko Zapadnog Balkana-naglasio je Stefanović.

Govoreći o krijumčarenju migranata, Stefanović je rekao da je borba srpske policije u toj oblasti  veoma intenzivna.

-Samo u prvoj polovini ove godine podneli smo 90 krivičnih prijava protiv 104 osobe zbog sumnje da su izvršile ovo krivično delo i takođe 5 krivičnih prijava protiv organizovanih kriminalnih grupa koju su činili 25 pripadnika, dok je faktički u prethodne dve godine taj broj bio značajno manji-objasnio je Stefanović.

Ministar unutrašnjih poslova Republike Austrije Karl Nehamer, koji je bio domaćin sastanka ministara, ocenio je da su učesnici konferencije otvoreno diskutovali o ovoj kompleksnoj temi, koja svakako i dalje ostaje izazov, i pored svih drugih opterećenja koje je doneo korona virus.

-Ponosan sam što smo svi, zajedno sa partnerima sa Zapadnog Balkana, pokazali posvećenost efikasnijem rešavanju ovog izazova, kako bismo zajedno mogli da dobijemo ovu borbu protiv iregularnih migracija i krijumčarenja ljudi-rekao je Nehamer.

Ministar unutrašnjih poslova Savezne Republike Nemačke Horst Zehofer istakao je da problem iregularnih migracija nijedna država ne može sama da reši.  

-Želeo bih da istaknem da je nekoliko stvari od izuzetnog značaja. Najpre, moramo raditi na saradnji sa zemljama porekla migranata, kako bi uticali da ti migranti ne kreću na put i takođe kako bi one koji nemaju pravo na azil mogli da vratimo u zemlje porekla. Zatim, moramo pomoći zemljama Zapadnog Balkana, odnosno tranzitnim zemljama, posebno tehničkom opremom-rekao je Zehofer.

Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas rekao je da je usled pandemije korona virusa došlo do smanjenja migracionog pritiska, ali popuštanjem mera možemo očekivati da će se ponovo povećati migracioni pritisak na rutu Zapadnog Balkana.

-Četiri su važne teme na koje moramo obratiti pažnju – upravljanje granicom, suzbijanje krijumčarenja ljudi, sistem azila, ali moramo raditi i na vraćanju migranata u zemlje porekla, mislim na one koji nemaju nikakav osnov za boravak u zemljama Evropske unije- rekao je Šinas.

I komesar za proširenje EU Oliver Varhelji deli stav Šinasa da se moraju razmotriti mogućnosti vraćanja migranata u zemlje porekla, koji su se nelegalno doselili u EU.

-Imamo svi zajedničku odgovornost i moramo dati zajednički doprinos. Izazovi su i dalje pred nama i moramo povećati naše napore. Ne smemo misliti da zbog smanjenja migracija, usled korona virusa, više ne postoje migracione opasnosti. Moramo biti spremni i moramo povećati naše kapacitete. Takođe, ne možemo natovariti našim partnerima sa Zapadnog Balkana ono što ni mi sami ne želimo preuzeti-rekao je Varhelji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)