SANU - KUĆA NACIONALNOG ZNANJA I ISKUSTVA: Mlada srpska država rano je razvila svest o potrebi osnivanja naučnog društva

Rade Dragović

15. 07. 2021. u 20:00 >> 12:33

SANU se smatra jednim od temelja duhovnog razvoja Srbije i srpskog društva

САНУ - КУЋА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЊА И ИСКУСТВА: Млада српска држава рано је развила свест о потреби оснивања научног друштва

Foto Arhiva

Malo je institucija srpskog naroda koje baštine bezmalo dva veka istorije. U ovom, cenjenom i uglednom klubu nezaobilazna je Srpska akademija nauka i umetnosti, koja ove godine slavi 180 godina svog postojanja i rada. Toliko i traje istorija stvaranja i jačanja ustanove koja se ne bez razloga smatra jednim od temelja duhovnog razvoja Srbije i srpskog društva.

Foto Arhiva

Najviša nacionalna kuća nauke i umetnosti, znanja i obrazovanja, društvo najumnijih i najuglednijih ličnosti koje jedan narod može da iznedri, za 180 godina svoje istorije prešla je dug i mukotrpan put prepun izazova, političkih, finansijskih, uticajnih i ideoloških prepreka. Uprkos redovnim problemima, povremenim napadima, osporavanjima, pa i otvorenim kampanjama, SANU je zasluženo uspela da se uzdigne na pijedestal nacionalne institucije prvog reda, čuvara srpske kulture i respektabilne institucije u međunarodnim razmerama.

U osvrtima na istorijat SANU često se nedovoljno pažnje poklanja činjenici da su mlada srpska država i njena društvena elita iskazali jasnu svest o potrebi organizovanja intelektualnih prvaka svega tri i po decenije od podizanja Prvog srpskog ustanka i početka surove oružane borbe za nacionalno oslobođenje. Takoreći, glad za naukom u srpskom društvu jasno se pokazala u vremenu dok se barutni dim borbe nije ni razišao sa bojišta za slobodu. I to govori o iskonskoj potrebi da u svakom uređenom i ambicioznom društvu ovakva institucija postoji, sabira iskustvo i trasira mu put u budućnost.

PRVI ČLANOVI - KNEŽEVIM UKAZOM

PRVI redovni članovi Društva srpske slovesnosti određeni su ukazom kneza Mihaila. To su bili Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Dimitrije Tirol, Sima Milutinović, Jovan Sterija Popović, Atanasije Nikolić i Isidor Stojanović.

Među počasnim članovima našao se i u to vreme uticajan i politički moćan, ali nepismen, Toma Vučić Perišić.

Međutim, on tu počast nije prihvatio. Kad je primio diplomu o počasnom članstvu, on ju je uz propratno pismo napisano dr Jovanu Steiću vratio s molbom da ga poštede i ne primoravaju da se ponuđenog članstva prihvati.

Bilo je vreme u kom su časni ljudi, svesni da nisu dovoljno obrazovani za ovakvu ustanovu, odbijali članstvo.

Srpska akademija nauka i umetnosti, kako beleže akademik Vasilije Krestić i Ivana B. Spasović u knjizi "Društva svoga doba" imala je četiri faze svog postojanja i rada. Prva je započela osnivanjem Društva srpske slovesnosti 1841. godine. Drugi period delovala je kao Srpsko učeno društvo (1864-1892), potom je osnovana Srpska kraljevska akademija (1886-1947), a zakonom iz 1947. godine formirana je Srpska akademija nauka, čije ime je zakonom iz 1960. godine promenjeno u Srpska akademija nauka i umetnosti.

Pre nego što je osnovano Društvo srpske slovesnosti bilo je više pokušaja osnivanja učenih društava među Srbima, ali se ti projekti nisu održali. Društvena klima za formiranje ovako ozbiljne institucije stvorena je tek početkom pete decenije 19. veka, nakon formiranja Liceja u Kragujevcu i njegovog preseljenja u Beograd i dolaskom velikog broja učenih Srba iz Ugarske u Srbiju.

TEMELJ Sedište SANU je palata u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, Foto Arhiva

Bilo je jasno da se, pre svega, mora učiniti nešto po pitanju jezika. Jezičke reforme Vuka Karadžića imale su svoje zagovornike, ali i mnogobrojne protivnike, a u upotrebi je, čak i u učenim krugovima, bio potpuno nestandardizovan jezik sa velikim brojem neologizama, oko kojih su se učeni ljudi, od prilike do prilike, dogovarali i usvajali ih.

"Atanasije Nikolić i Jovan Sterija Popović rešili su da istupe s predlogom o osnivanju učenog društva koje bi radilo na 'sočineniju učevnog kakvog rečnika'. NJih dvojica pripremili su projekat ustava i predlog za pečat društva i 28. septembra (10. oktobra) 1841. godine to su poslali Popečiteljstvu prosveštenija s molbom za odobrenje. Molbu je napisao Sterija, ispod nje se potpisao Atanasije Nikolić, a s njima se o svemu saglasio Dimitrije Isailović, viši nadziratelj škola", pišu Krestić i Spasović.

Knez Mihailo Obrenović je 7. novembra 1841. godine, svojim potpisom i pečatom potvrdio "Uredbu o ustanovleniju Društva srbske slovesnosti". Ovaj datum obeležava se kao zvaničan početak postojanja Društva. Prva svečana sednica bila je održana 8. juna 1842. godine, a otvorio ju je knez, o čemu svedoči i litografija Anastasa Jovanovića. Cilj društva bio je da širi nauku na srpskom jeziku i usavršava jezik.

U prvoj godini postojanja bilo je oko stotinu članova, da bi krajem 1863. godine Društvo brojalo 150 članova - 64 redovna, 67 dopisnih i 19 počasnih. Među prvim redovnim članovima bili su i Isidor Stojanović, Atanasije Nikolić, Sima Milutinović, Dimitrije Tirol...

Na prvoj sednici, nakon osnivačke, dopisni članovi postali su, između ostalih, Vuk Karadžić, dr Jovan Hadžić, Jernej Kopitar, među počasnima su bili i Petar Petrović NJegoš i Sava Tekelija. Održano je osam sednica, nakon čega je avgusta 1842. godine Društvo privremeno obustavilo svoj rad. U to vreme knez Mihailo napustio je Srbiju, a na vlast došao Aleksandar Karađorđević. NJemu su 10. jula 1844. godine, na inicijativu Jovana Sterije Popovića, uputili molbu za ponovno otvaranje Društva srpske slovesnosti, što im je knez Aleksandar i odobrio.

Nakon Svetoandrejske skupštine, 1858. godine, smene dinastije Karađorđević i dolaska Obrenovića, društvene promene odrazile su se i na Društvo srpske slovesnosti.

Nadvladali su pojedini članovi koji su odlučili da menjaju program društva, nameravajući da od njega naprave instituciju koja će se suprotstaviti vlasti. Liberali su predlagali revolucionare i demokrate tog doba za nove članove, te je poslednja sednica završena burnom raspravom. Kako bi predupredio neželjene događaje, knez Mihailo Obrenović 24. januara 1864. godine suspendovao je rad Društva srpske slovesnosti, a već 29. jula osnovano je Srpsko učeno društvo.

Knez Mihailo izdao je Najviši knjaževski ukaz 29. jula 1864. godine, kojim se obnavlja Društvo srpske slovesnosti, i to pod nazivom Srpsko učeno društvo. Istovremeno je odobrio i Ustrojstvo, kojim su određeni zadaci i način rada novog društva, nastalog na temelju starog. Knez je ukazom imenovao Jovana Gavrilovića za predsednika, a članovi su raspoređeni u četiri odseka - moralnih, jezikoslovnih i literarnih nauka, prirodoslovnih i matematičkih nauka, istorijskih i državnih nauka, a četvrti odsek bio je posvećen veštinama.

Društvo je radilo u Kapetan-Mišinom zdanju. Među članovima je bilo nekoliko struja, među kojima su se izdvajale konzervativna i liberalna, kao i struja koja je upravljala prethodnim društvom i koja je želela da nastavi na temeljima svog pređašnjeg rada.

Serijal finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)