Bela čokolada nije čokolada, a srpska fabrika je pre milke imala kravu na omotu: Evo šta sve možete da otkrijete neobičnom muzeju naspram Kalemegdana

Šetnja kroz pet prostorija, u pratnji vodiča, dočaraće gostima slavnu istoriju najpoznatijeg slatkiša na svetu. Kako nam je rekao osnivač Nenad Radulović, posle obilaska raznih evropskih muzeja čokolade, supruga i on su shvatili da i Beograd zaslužuje ovakvu aktrakciju.

- Prva prostorija uređena je u stilu južnoameričke prašume, gde je sve počelo, kada su Maje i Inke otkrile kakao, koji je za njih bio božanstvo - priča nam Radulović. - Za 10 zrna kakaoa mogla se kupiti ćurka, a ta plemena pila su sirov kakao, pomešan sa vodom, što nam je danas nezamislivo.

Čokoladna priča dalje nas vodi do sobe u kojoj će gosti saznati kako je kakao stigao do našeg kontinenta. Španski kralj Filip Drugi najzaslužniji je za dolazak kakaoa u Evropu. Čuvao ga je ljubomorno, pa je tek posle 100 godina njegova unuka Ana od Austrije omogućila da dragocena zrna stignu u sve krajeve Starog kontinenta.

Prva čokoladna torta je saher, a gosti će čuti zanimljivu priču o tome kako je nastala. Videće i bicikl uz pomoć kog se mleo kakao za vreme Drugog svetskog rata. Naši posetioci saznaće kako se pravi ovaj slatkiš, a priču ćemo zasladiti i degustacijom čokolade.

"Olga" je bilo ime prve srpske čokolade, otkriva vodič u sledećoj odaji, koja je uređena u retro stilu. Tu se brižljivo čuvaju originalni omoti najpopularnijih čokolada iz doba SFRJ - "braco" i "seka". Naš sagovornik objašnjava da se "Roda", prva fabrika ovog slatkiša, nalazila u Zemunu, te da je pre popularne "milke", prva imala kravu na svom omotu. U istom pogonu nastala je i prva, mnogima omiljena, čokolada za kuvanje.

Na poslednjoj stanici u muzeju saznajemo od kojih sastojaka se prave mlečna, crna i čokolada sa lešnicima. Saznajemo da postoji i roze čokolada, koja se tako zove zbog prirodno neobične boje kakaoa.

- Pre 15 godina otkrivena je roze čokolada, neofarbana, koja je takva zbog ružičaste boje kakaoa. Veoma je skupa, a ukus podseća na belu čokoladu sa višnjama. Mislim da je precenjena - kaže Radulović.

Posetioci, po završetku obilaska, za uspomenu mogu napraviti fotografiju u velikom srcu od čokolade ili pozirati sa velikom tablom braon slatkiša. Takođe, mogu videti i ručno pravljene kuću i štikle od čokolade.

Inače, ulaznica za odrasle košta 600, za decu 400, dok će četvoročlana porodica za obilazak izdvojiti 1.500 dinara. Tura sa vodičem traje 45 minuta, a u muzeju je moguće kupiti suvenire poput magneta, knjiga o čokoladi, te neke posebne vrste ovog slatkiša koji nisu dostupni u domaćim prodavnicama.

BELA ČOKOLADA NIJE ČOKOLADA

SVI budu iznenađeni kada im vodič kaže da bela čokolada nije čokolada, jer se pravi od kakao putera, a ne od praha.

- Kada se zrno cedi dobija se ulje od kojeg se pravi kakao puter, a ono što ostaje se melje i stvara se prah. Za vreme Drugog svetskog rata bila je velika nestašica i kriza oko nabavke kakao praha. Oni koji su se dokopali dragocenih zrna, trudili su se da iskoriste sve, i tako je nastala bela čokolada, što je bilo "revolucionarno" otkriće.