Ako vam je hladno, ogrnite se stranačkom zastavom. Tu nema zime.

Kakva se to buka čuje? Skupili se naši najugledniji intelektualci, pa lupaju li lupaju...

Ima žena toliko sklonih udavanju da im još samo jedna sličica muža fali pa da popune album...

Jedan zgodni popisivač našu komšinicu popisuje već treći dan.

Na jednoj beogradskoj kafani stoji natpis: "Konobar Žile Prevara ovih dana ne radi, otišao je da broji glasove u Bosni".

Jedan državni funkcioner ponovo uči da hoda. Nedavno je ostao bez službenog automobila.

Ne mogu da ratujem jer imam urođenu srčanu manu. Volim ljude.

Ćutali smo danas, a ćutaćemo i sutra. Mi nismo ljudi koji svoje stavove menjaju od danas do sutra.

Džaba ste mu uhapsili desnu ruku. On krade i levom i desnom.

Nema cirkusa bez publike...

Najkraća kritika jedne knjige: - Blago nepismenima...

Taj aforističar je napisao preko deset hiljada aforizama od kojih su mnogi i njegovi.

Narodni poslanik je govorio iz glave. Odmah smo pogodili iz čije.

Ovo je četa dobrovoljaca. Jedva smo ih nahvatali!

Kratak je put od: "Skinuću ti zvezde s neba" do: "Plašim se visine"...

Koliko je široka rupa na šalteru u opštini? Taman da može da prođe koverat...

Godo je stigao. Sad čekamo novu vladu Srbije.

Staricu ruše, a vi sedite kao babe.

Znaju li ti kod kuće da čitaš te novine?

Sahrana je direktno prenošena na televiziji na radost miliona gledalaca.

Naši fudbaleri igraju borbeno, efikasno, lepršavo... Dvaput sam proverio, stvarno su naši!

Građani koji primećuju da je car go, neka okrenu glavu.

Više volim da mi se spoje donji i gornji pritisak nego rate za dečje ekskurzije!

"Rodžer Federer je plakao kad se penzionisao kao da će da prima srpsku penziju", piše Miodrag Stošić iz Vladičinog Hana.

Ako ne možete da napunite rezervoar, do vrha je...

Zvoni mi fiksni telefon i nepoznat glas kaže, dobili ste glavnu nagradu - funkcionersko mesto u državnoj upravi. Iznerviram se i pitam, jel' vi mislite da sam ja budala, oni kažu, gospodine, to je i presudilo.

Ne primajte popisivače u kuću. Aktiviraće vam čip iz vakcine!

Sećate se bajke o cvrčku koji je stalno svirao i mravu koji je stalno radio? E, mrav je krenuo na časove violine...

Oči celog sveta uprte su u nas, jer mi smo za posmatranje.

Ako vam je hladno uključite televizor. U njemu ima i uglja i drveta i peleta.

Ljubitelji pečuraka nadaju se nuklearnom ratu...

Kad je Srbima hladno u oktobru oni zapale Skupštinu.

"Učimo iz svojih grešaka. A ponavljanje je majka znanja", piše Branislav Grković iz Sombora.

Ne mogu u rat jer imam urođenu manu. Kukavičluk.

Novčanica od hiljadu dinara dobila je kompleks manje vrednosti...

Drva i uglja nema, a odgovorni se posipaju pepelom...

Naši zakoni još zabranjuju krađu i otimačinu. Već je vreme da se usklade sa modernim vremenom i potrebama građana.

Pored knjige žalosti treba da postoji i knjiga radosti. Da i oni koji pokojnika nisu voleli imaju gde da se upišu.

Kad žena kaže: "Idem da radim nokte", isto je kao da muškarac kaže: "Idem da promenim ulje i filtere". Jednako je ozbiljan mali servis, a slično i košta.

Rođen je kao rodoljub, ali ga je krenulo tek kada je postao srebroljub...

Umesto što spaljujete knjige, bolje spaljujte pisce. Jeftinije je i daje dugoročnije rezultate.

Sve srećne zemlje liče jedna na drugu, a sve nesrećne liče na našu.

- Na koliko stepeni se pere biografija? - Vaša će, bogami, morati na iskuvavanje...

Najmanje loše rešenje za nas je najbolje moguće rešenje.

Naši građani treba da znaju da svuda u Evropi vladaju nestašice, a da smo mi i tu korak ispred njih!

Samopouzdanje i znanje ne idu zajedno. Moraš jako malo da znaš da bi mislio da sve znaš.

- Gospodaru, preti nestašica mleka. - Zateži! - Preti nestašica rakije. - Popuštaj!

"Radićemo sve da narod ne primeti da ne radimo ništa", piše Marina Aristo Marković iz Niša.

Primećeno je da se pojedinci u liftu voze sami, umesto da u ovo vreme energetske krize sačekaju još sedam osoba i iskoriste pun kapacitet tog prevoznog sredstva.

Onima koji su sve dobili na tacni prineli smo svoje živote kao na poslužavniku...

Svi žmure. To baš bode oči.

Hrvatima je uteha što su sa Evropskog prvenstva ispali i Srbi, a Srbima je uteha što ni Hrvati nisu prošli dalje. Dva naroda su toliko bliska da i u najtežim trenucima misle jedni na druge.

Sve je manje posla za frizere. Sad nas šišaju trgovci.

Izdajnik sam. To je moja patriotska dužnost.

Jedni su za četnike, drugi za partizane, ovi su za Ruse, oni za Amerikance. A zajedno su za psihijatra...

Slobodu držimo pod ključem. Da nam je neko ne ukrade.

Na jednoj svadbi svat trubačima za pesmu nudi hiljadu dinara, a oni ga oduvaše…

Zašto se još niko nije setio da organizuje Festival hvalospeva? Imamo toliko talentovanih autora koji zaslužuju da se njihovi radovi prepoznaju i nagrade.

Pre nego što uđete u samoposlugu posavetujte se s vašim psihijatrom ili psihologom.

"Imao sam zakazan susret sa sudbinom, ali se nismo prepoznali", piše Dušan Puača iz Beograda.