DžENKINS ZA NOVOSTI: Ne bih mogao u Partizan, motiv mi je titula u Evroligi

N. Stanojčić

19. 07. 2020. u 20:45

ЏЕНКИНС ЗА НОВОСТИ: Не бих могао у Партизан, мотив ми је титула у Евролиги

Foto: N. Paraušić

„ĐENKA OOO“. Dobro poznato skandiranje navijača Crvene zvezde jednom od svojih miljenika Čarlus Dženkinsu se neće čuti u Beogradu više.

Bar ne kao igraču tima sa Malog Kalemegdana. Posle tri mandata u srpskom klubu i sedam osvojenih trofeja je odlučio da karijeru nastavi u Olimpijakosu.

- Neću morati da se navikavam na novu boju dresa – sa osmehom počinje Dženkins razgovor za „Novosti“.

Usledio je povratak na nešto ozbiljnije teme, pre svega na prerano završenu sezonu punu oscilacija. Krenulo je sa Milanom Tomićem, pa je na klupu seo Andrija Gavrilović, da bi do momenta dok sve nije stalo zbog virusa korona ekipu vodio Dragan Šakota.

- Želeo sam da završimo sezonu na parketu, bilo tu u junu ili kad god. Nisam se mentalno „odjavio“ kada sam stigao kući. Uvek sam bio realan, bila mi je ovo jedan od najgorih sezona u karijeri, ali nisam imao nameru da odustanem. Što se promena trenera tiče, jasno je da nije bilo lako. Svaki od njih je imao svoju filozofiju, imao određeno mišljenje o igračima, bilo je čudno.

NE BIH MOGAO U PARTIZAN

Dosta pažnje je u prethodnom periodu izazvala odluka Nemanje Dangubića da karijeru nastavi u Partizanu.

- Mogu da razumem navijače, rivalstvo je veliko i ja ne bih mogao da igram za njih. Međutim, nije on izabrao Partizan ispred Zvezde. U ovakvoj situaciji sa virusom korona i sa svim što de dešava možda nije imao mnogo opcija. Kao košarkaš želite da igrate i da zaradite novac za sebe i porodicu, uvek sam stavljao na prvo mesto porodicu. Danga mi je prijatelj, kada sam se mučio tokom sezone bio je uz mene, podržavao me je. Želim mu da igra dobro i naravno da gubi od Zvezde.

Ne beži od odgovornosti, kako lične, tako i timske.

- Bilo je razočarenja, izgubili smo taj momenat od prošle godine, napravljen je odličan roster, tim za plasman u top 8 u Evroligi. Na papiru, jedan od najboljih sastava koji je Zvezda imala, ali je na terenu nedostajal konstantnost. Atmosfera u svlačionici je stvarno bila dobra, iako to po rezultatima nije u nekim momentima izgledalo. Bilo je grešaka, počinjali smo mečeve sa velikim zaostatkom ili bismo ispuštali vođstvo. Ja se lično nisam osećao potpuno prijatno, nisam pronalazio pravi ritam niti sam bio u zoni komfora, mada sam uveren da bismo u plej-ofu imali priliku da se iskupimo za sve, u doigravanju je uvek sve otvoreno.

Kada je bilo jasno da od povratka nema ništa, Čarls je shvatio da je vreme za novi izazov.

- Vratio sam se da probam da osvojim 10 trofeja, hteo sam da nastavim tamo gde smo stali, ali nisam računao na to da nema Radonjića, da ekipa nije ista, da me treneri ne poznaju tako dobro kao ranije, uz sve to nisam prikazivao tako dobre partije. Shvatio sam da je vreme za promene. Igraću ponovo kod Jorgosa Barcokasa. Odlično me poznaje, zna šta od mene može da očekuje. Moj posao će biti da čuvam najbolje igrače, imaću minutažu i priliku za iskupljenje. Znam da verovatno nigde neću osetiti takvu povezanost i odnos sa navijačima, ali sam doneo profesionalnu odluku.

Pred sebe je postavio jedan cilj koji neće biti tako lako ostvariti.

- Moj najveći motiv sada je da do kraja karijere osvojim titulu u Evroligi. Ovo govorim za sebe, bez ikakvog pritiska na Olimpijakos. Trofeji su nešto čemu težim i to je ono što svi žele. Niko ne izlazi na teren reda radi kako bi se igrao, već da pobeđuje. Mogu da obećam publici da će dobiti nekoga ko se bori do poslednje sekunde i ko će uraditi sve za tim. Ne dolazim kao superstar, nego kao deo slagalice da bi igrači poput Papanikolaua i Spanulisa imali više vremena za odmor i za korišćenje svojih najvećih oružja. Uz to, isključio sam društvene mreže, kako ne bih gubio vreme na čitanje raznih kometnara, fokus je samo na terenu i na mom poslu. Grčka je odlična zemlja, želim da se dokažem i ostanem tamo malo duže.

Na kraju razgovora se vratio na vreme provedeno u Zvezdi, pokušao je da izabere najbolji meč u crveno-belom dresu.

- Navijači uvek pričaju o Budivljeniku, mada je za mene to meč sa CSKA u Beogradu. Pobedili smo, imao sam šest ukradenih lopti. Sećam se, na dan tog meča je Nelson došao kod mene na nekoliko dana. Vratio sam se sa treninga i Demarkus je bio veoma zainteresovan za tu utakmicu. Davao mi je detaljne savete, objasnio mi dosta stvari, pomogao mi da „čitam“ igru još bolje. Čuvao sam Teodosića, najboljeg asistenta, Kuzmić je bio perfektan u odbrani, Simonović takođe, zbog nas se nisu osećali komforno, tako da mi je to omiljena utakmica – završava Dženkins.

RADONjIĆ

Poseban odnos je Čarls imao sa nekadašnjim trenerom Dejanom Radonjićem.

- Jedna od najboljih momenata je bio u sezoni kada sam se vratio iz Armanija. Pred plej-of ABA lige se Jović povredio, leđa nisu izdržala. Volters je bio tu, ali je Dejo želeo da igram pleja. Pitao me je šta mi ne odgovara na toj poziciji, objasnio sam mu da imam problem sa pozivanjem akcija. Tada mi je rekao da se pre svakog poseda okrenem ka njemu i da će mi dati znak, da je na meni samo da ne gubim lopte. Možete da vidite sve na snimcima, stalno sam se okretao. Komunikacija je bila perfektna, nikad bolje nije pričao engleski – nasmejao se Dženkins.

KAFANA I RAKIJA U NjUJORKU

Otkrio je Dženkins da srpsku kuhinju traži i u Njujorku.

- Ima jedno odlično mesto na Menhetnu, zove se „Kafana“. Prošle godine sam bio tamo, pre nego što sam prestao da jedem meso. Odveo sam drugara jeli smo ćevape, sir, kajmak, vruć hleb, on se oduševio. Pili smo naravno kao Srbi, probao je i rakiju koja mu se dopala. Ja volim rakiju od Dunje, nisu je tada imali. Često sam išao tamo i svi znaju koliko volim Srbiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)