MI VOLIMO NJIH, ONA NE VOLE NAS: Vedrana Rudan o tome šta deca duguju roditeljima

Novosti online

03. 08. 2021. u 17:37

KNJIŽEVNICA Vedrana Rudan se na svom blogu osvrnula na temu "Deca ne duguju roditeljima ništa", gde je ovu tvrdnju razvila i detaljno obradila.

МИ ВОЛИМО ЊИХ, ОНА НЕ ВОЛЕ НАС: Ведрана Рудан о томе шта деца дугују родитељима

Foto M. Anđela

Vedrana počinje svoj blog rečima da je negde na internetu, kod poznate influenserke čije ime nije zapamtila, pročitala rečenicu "Deca ne duguju roditeljima ništa", te da joj se svidela ta teza.

- Ni jedno dete, naravno kad prestane biti dete, roditeljima ne duguje ništa. Dete je odrasla osoba kad navrši osamnaest godina. I baš bi bilo lepo kad bi roditelji odrasloj osobi mogli reći: „Bivše dijete moje, ne duguješ mi ništa. Tamo su ti vrata. Sretan put!“ - piše Rudan i dodaje da bi se gotovo svi njeni poznanici pristali na takav rasplet da sebe vole i poštuju.

- Ne volimo se i ne poštujemo se. Mi volimo decu, deca ne vole nas. Zašto ljudi imaju decu? Životinje smo, u nama čuči zov divljine.

Rudan dalje navodi da mama kada se prvi put susretnu sa svojim bebama niko ne kaže da će ta beba jednom da postane stranac.

- Bivša beba će u vrtiću mlatiti ostale bivše bebe, krenuće u školu i biti loš đak, beba će se upisati u srednju školu, koliko koštaju privatni časovi svi znamo, neki na fakultet. Što sam ono rekla, kad dete navrši osamnaest, prestaje biti dete. Na fakultet ljudi kreću u osamnaestoj. Jesu li perverzni roditelji koji plaćaju školovanje deci koja to nisu? Ili je to „normalno“? - pita se Vedrana i zaključuje da bi se većina bišve dece složila da to jeste normalno.

- NJihovo je objašnjenje uvijek isto, „nisam ja tražio, tražila, da se rodim“. Ajmo se složiti, normalno je punoletnim ljudima plaćati fakultet iako u mnogim zemljama to „deca“ sama sebi plaćaju jer roditelji bivšoj deci ne duguju ništa.

Gledam ljude oko sebe. Moje vršnjake i mlađe. Svi imamo tridesetogodišnju ili četrdesetogodišnju „decu“. Poklanjamo im stanove, kuće, aute, odeću, odeću za njihovu decu, nalazimo im posao. Keš, keš, keš! Nikad dosta keša. Neki roditelji pasu travu da bi od dece izmamili hvala. Nikad „hvala“ čuti neće jer „deca roditeljima ne duguju ništa“ - Vedrana objašnjava da su u stvari roditelji zaslepljeni bezrezervnom ljubavlju.

- Postajemo bankomat doživotno osuđen na riganje novčanica. Što će nama telefonski poziv? Čokolada? Osmijeh? Zagrljaj? Mi smo svoje na ovome svijetu obavili. Izrodili smo neshvaćene genijalce koji bi bili turbo uspešni da žive u nekom drugom vremenu, da ih ne ubija korporacijski kapitalizam, da su završili neki drugi fakultet, da nisu u depri, da od nas dobiju pet hiljada eura, mi ne damo više od tri, da nisu deca razvedenih roditelja, da jesu deca razvedenih roditelja, da su deca pokojnih roditelja…

Ona se osvrnula da roditelji treba da imaju na umu da kada deci isplaćuju ratu kredita "deca roditeljima ne duguju ništa.

- Ovih sam dana mnogo razmišljala o toj temi. Nešto se u meni definitivno prelomilo. Shvatila sam da me najzad, nakon toliko godina davanja koje se podrazumevalo iako je proslava „detetovog“ osamnaestog rođendana davno iza nas, uopšte nije briga hoće li neko prema meni biti pristojan ili mi ikad reći hvala.

Dodaje da ju je teza da deca roditeljima ništa ne duguju prosvetila.

- Juče me prijatelj nasmejao. „Nazvao sam sina, rekao mi je: „Stari, na sastanku sam, nazvaću te za pet minuta. Već petnaest dana čekam da me nazove.“ „Ahahahaha.“ „Tebi je to smešno“, čudio se? „Smešno mi je, ja se više na ta s***a neću paliti.“ „Blago tebi.“

Vedrana kaže i da joj je dosta da se bori za ljubav četrdesetogodišnjeg deteta do poslednjeg dinara.

- Što sam dala, dala sam. Naravno da sam pogrešila kad nakon duvanja u osamnaest svećica nisam rekla: “Tamo su ti vrata“. Nikad nije kasno. Dobar je osećaj pokazati vrata i dvadeset godina kasnije.

Lakše se diše - završava Vedrana Rudan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)