DERVENTA POSTAJE GRAD: RS i zvanično će imati devet najorganizovanijih lokalnih zajednica

S. MIŠLjENOVIĆ / N. ĐURIĆ

21. 09. 2020. u 08:00

ДЕРВЕНТА ПОСТАЈЕ ГРАД: РС и званично ће имати девет најорганизованијих локалних заједница

Foto Radio Dertventa

NARODNA skupština Republike Srpske potvrdiće na ovonedeljnom zasednju status grada za Opštinu Derventa.

Sa tom odlukom RS će zvanično dobiti deveti grad i tako se približiti i dugoočekivanom cilju od deset gradova.

Milorad Simić, načelnik Dervente, kaže, za "Novosti", da je ovo rezultat predanog rada na oživljavanju ove opštine nakon ratnih razaranja.

- Derventa je iz rata izašla kao jedan od najrazorenijih gradova regiona. Evo danas postajemo grad. Ovo je rezultat i saradnje sa Vladom RS i kapitalizovanje svega dobrog što je od završetka rata urađeno u ovoj opštini - ističe Simić.

PONOSAN Milorad Simić, Foto Radio Dertventa

On kaže da je Derventa danas grad sa 624 privredna društva od čega su čak 31 iz inostranstva. Prema njegovim rečima, Derventa je opština sa najvećom koncentracijom stranog kapitala u Republici Srpskoj.

- Imamo firme iz Nemačke, Austrije, Italije, uskoro i Poljske. U opštini od oko 26.000 ljudi imamo oko 7.000 zaposlenih. Kad tome dodamo i da nam je ukupna vrednost izvoza prošle godine bila oko 333 miliona maraka ili oko 15.000 KM po glavi stanovnika, onda se jasno vidi u kom smeru napreduje Derventa - ističe Simić.

ŽELI MANDAT I PETI PUT

NAČELNIK Milorad Simić na čelu Dervente je četiri mandata, odnosno od 2004. godine. Na predstojećim novembarskim lokalnim izborima očekuje podršku građana i za peti mandat.

- Smatram da sam dobro radio a na građanima je da odluče - uz osmeh kaže načelnik Simić.

Ljubiša Ćosić, predsednik Saveza opština i gradova RS, kaže da je odlična vest da Derventa dobija status grada i to u praksi znači da će Srpska sada od 64 lokalne zajednice imati devet gradova. On kaže da je već godinama Derventa po privrednim i drugim faktorima jedna od najnaprednijih lokalnih zajednica u RS.

- Dobro je da svaka od razvijenih opština teži statusu grada. To daje ozbiljnost lokalnim zajednicama, ali i predstavlja obavezu za gradonačelnike da još bolje rade na urbanizaciji tih zajednica - pojašnjava Ćosić.

On kaže i da stepen urbanizacije i gradski karakter lokalnih sredina po Srpskoj mora biti na odgovarajućem nivou i da se ne postide stati rame uz rame i mnogim evropskim gradovima.

- Mora se razmišljati i u pravcu decentralizacije lokalne samouprave, odnosno osnivanja opština u najvećim gradovima RS. Siguran sam da je to budućnost. Banjaluka i Bijeljina mogu formirati dve ili tri opštine koje bi bile u sklopu grada. One bi imale određene mikronadležnosti. Sve ovo bi išlo u korist građana - ističe Ćosić.

Prema njegovim rečima, upravo je suština kod dobijanja statusa grada unapređivanje uslova za život građana i konstantan rad na tome ljudi koji vode grad.

- Ali ne treba ni po svaku cenu tražiti da neka opština dobije status grada. Bitno je unaprediti čitav ambijent za bolji život građana i da su oni zadovoljni organizacijom i uslovima života, pa tek onda ići u smeru dobijanja statusa grada - poručio je Ćosić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)