PODNETE KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV VLASNIKA ŠLjUNKARA: Gazdama milioni, a građanima poplave

Lj. ĐURIĆ

utorak, 28. 07. 2020. u 15:19

ПОДНЕТЕ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ ВЛАСНИКА ШЉУНКАРА: Газдама милиони, а грађанима поплаве

Foto Lj.Đ.

INFORMACIJA iz dobojske policijske uprave da su podneli krivične prijave protiv vlasnika dveju šljunkara iz Doboja zbog utaje 3,3 miliona maraka budžetskog novca samo je vrh ledenog brega kada su malverzacije sa korišćenjem minerala iz reka u pitanju.

Donji tok reke Bosne od Doboja do ulivanja u reku Savu kod Šamca je posebno na meti vlasnika šljunkara, koji dobijaju administrativna odobrenja ili koncesiju sa zadatkom da očiste reku do mulja, ali se sve njihove aktivnosti svode na privredne, odnosno na eksploataciju šljunka.

Posledice toga su poplave i materijalna šteta za građane, kakve su bile u maju 2014. godine, kada su Doboj i Šamac bili gotovo u potpunosti pod vodom, a velike štete su pretrpeli i Vukosavlje i Modriča.

Ono što je još poraznije je da je u tim poplavama samo u Doboju bilo 10 žrtava, a po dvoje u Modriči i Šamcu.

POKRENUTA I ULIČNA KAMPANjA

GRUPA građana je u Doboju sredinom meseca održala uličnu akciju s ciljem skretanja pažnje javnosti na problem nelegalne eksploatacije šljunka.

- Odgovore koje smo na naše upite dobili od JU "Vode RS" i nadležnih ministarstava šta su preduzeli radi uređenja eksploatacije minerala iz korita reka ukazuju da nisu doneti traženi akcioni planovi za unapređenje stanja. OJT u Doboju je dalo uopštene podatke o procesuiranima po prijava građana ili inspekcije i tražićemo preciznije podatke - kaže član Grupe Momir Dejanović.

Građani potpisuju peticiju, Foto Lj.Đ.

Uglavnom, šljunkari se ne pridržavaju odredaba ugovora sa JP "Vode Srpske" o vađenju preciziranih količina, mineral vade izvan određenih područja i većinom na poljoprivrednom zemljištu. Takođe, prijavljuju znatno manje količine izvađenog šljunka i time izbegavaju plaćanje ionako simbolične naknade po toni izvađenog minerala.

Po podacima MUP RS šljunkari su pribavili protivpravnu korist 8,5 miliona za pola protekle godine, ali ne negiraju da se radi o višestruko većoj šteti. Komotan rad inspekcije ide naruku šljunkarima i doprinose njihovom bogaćenju, ali nije redak slučaj da u tom njihovom radu imaju i vlastite koristi.

- Inspekcije izlaze uglavnom po prijavi konkurencije drugih šljunkara, gledaju kroz prste vlasnicima i jednostavno se ne mešaju u svoj posao - kaže Jadranko Petković iz Doboja, koji se sa grupom svojih istomišljenika uključio u neformalnu grupu koja se bori protiv nelegalne eksploatacije šljunka.

Petković kaže da su mu motivi u ovoj borbi to što mu je domaćinstvo pre šest godina poplavljeno u potpunosti i što smatra da vlasti ne čine ni izbliza dovoljno da se spreči nelegalna aktivnost u toj oblasti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)