Republika Srpska

GUSLE KAO DEO BIĆA Violeta Krajišnik (19) iz Janje kod Bijeljine jedini ženski guslar u Srpskoj

B.Milošević

13. 05. 2023. u 11:28

STARO, uvreženo mišljenje da su guslari ozbiljne starine sa dugačkim brkovima, demantovala je devetnaestogodišnja Violeta Krajišnik iz Janje kod Bijeljine, prvi i jedini ženski guslar u Republici Srpskoj.

ГУСЛЕ КАО ДЕО БИЋА Виолета Крајишник (19) из Јање код Бијељине једини женски гуслар у Српској

Foto: B. Milošević

Violeta je student prve godine Pedagoškog fakulteta,a paralelno sa ugostiteljsko-kulinarskom završila je i srednju muzičku školu "Stevan Mokranjac" u Bijeljini.

- Iako sam u muzičkoj školi pohađala smer klavir i harmonika, moja prva i najveća muzička ljubav su gusle - priča Violeta. Ljubav prema drevnom instrumentu rodila se u ranom detinjstvu, uz guslara dedu Bogdana, a kasnije se nisam odvajala od ujaka Milomira, koji je, takođe svirao gusle na raznim svetkovinama. Gusle sviram više od 10 godina, i koliko znam, jedina sam devojka u Srpskoj koja svira taj instrument. Često mi se javljaju devojčice želeći da i one nauče da sviraju, ali još uvek nemaju dovoljno hrabrosti, plašeći se komentara, da su gusle isključivo muški instrument.

Ova hiperaktivna devojka, pored sviranja na guslama, vodi i crkveni hor u Janji, radi sa najmlađim uzrastom u SKUD-u "Janja", osnivač je i solista etno-grupe "Bogojavljenska noć", gde prenosi znanje na druge, želeći da sačuva tradiciju od zaborava.

- Muzika je deo moga bića i želim da nove, mlade generacije upoznam sa bogatstvom različitih stilova tradicionalnog pevanja i na taj način sačuvam muziku naših predaka. Gusle su naš jezik i naša istorija, one su opevale naša stradanja i naše pobede. Uz gusle najčešće pevam pesme iz kosovskog ciklusa, one malo melodičnije u osmercu, dok su muški glasovi tipični za one pesme o bunama, ratovima i stradanjima. Ženski glas više ide uz neke lirske pesme gde se iskazuju emocije - pojašnjava Violeta.

Čuvar starih znanja i veština

CVIJA je pored nasleđenog znanja i veština, stalno tragala za nečim novim i neprekidno se edukovala čuvajući staro, ali koristeći i sve novo. Na manifestacijama širom RS i Srbije, posetioci iz zemlje i inostranstva prosto bi razgrabili Cvijine pletene, tkane i heklane predmete i nošnje.

- U proteklih 12 godina, uradila sam bezbroj narodnih nošnji, koje su završile u gotovo svim evropskim zemljama, ali i Kanadi, Australiji, Americi... Naravno, za taj rad su stigla brojna priznanja, što me dodatno inspiriše - objašnjava Cvija.

Violetina majka Cvija Krajišnik (44), umetnički rukovodilac SKUD-a "Janja" i vlasnik "Cicine radionice", koja se bavi očuvanjem baštine starih umetničkih zanata, narodnih rukotvorina i zaboravljenih jela naših predaka, ponosna je na svoju ćerku.

- Srećna sam, jer sam ćerku naučila da ceni prave vrednosti - kaže Cvija. - Odrasla sam u višečlanoj porodici u selu Orlica, podno planine Vlašić. Majka nas je rodila osmoro, i kako je ona vaspitavala nas, tako ja danas učim Violetu. Od malih nogu sam od majke naučila vez, tkanje, šivenje, preradu mleka i izradu raznih vrsta sireva. Gusle su u našoj kući stajale uz porodičnu ikonu, a tako je i danas, i to govori o značaju i vrednosti ovog instrumenta za naš narod - priča ova vredna žena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KAKVA ODLUKA ORGANIZATORA! Evo kada Novak Đoković igra naredni meč na Rolan Garosu

KAKVA ODLUKA ORGANIZATORA! Evo kada Novak Đoković igra naredni meč na Rolan Garosu