"UBIJAJU" ZA REDOVNU PLATU: Sve niža starosna granica profesionalnih gejmera glasno zvoni na uzbunu

Ivana Stanojević

07. 03. 2021. u 10:20

УБИЈАЈУ ЗА РЕДОВНУ ПЛАТУ: Све нижа старосна граница професионалних гејмера гласно звони на узбуну

Foto Z. Jovanović

KOMPJUTERSKE igrice odavno su prestale da budu "zastavica" kojom dečji psiholozi mašu, upozoravajući na štetnost po razvoj tela i duha najmlađih.

Slučaj osmogodišnjeg DŽozefa Dina iz Kalifornije je, međutim, bez presedana i u našoj, uveliko gejmerskoj svakodnevici. Din je, naime, potpisao ugovor, postajući time najmlađi profesionalni gejmer na svetu, pa će, tako, primati platu od "Fortnajta", video-igrice u kojoj takmičari pucaju, ubijaju i grade objekte, rame uz rame sa milionima saigrača širom planete.

Čim je parafirao ugovor, ovaj mališan, koji se još nije čestito ni opismenio, dobio je 33.000 dolara bonusa i kompjuterski sat velike brzine. Dečak igra "Fortnajt" od svoje četvrte godine, a tim za nove nade u elektronskom sportu zapazio ga je pre godinu i po, objavio je britanski "Bi-Bi-Si", u svojoj storiji o novoj "zvezdici" na gejmerskom nebu.

- Jedan od mojih skauta ga je uočio i rekao mi "imam klinca, neviđeno je dobar, mora da potpiše za nas, ako ga mi ne uzmemo, neko drugi će" - objasnio je Tajler Galager, izvršni direktor i suosnivač "Tima 33" iz Kalifornije.

ŠANSA ZA PREOKRET

NA pitanje da li deca gejmeri imaju ikakvih šansi za normalan život, profesor dr Rudolf Henzel odgovara potvrdno. Najbliži srodnik ili učitelj koji shvata rizik i ima instrumente da mu pomogne, mogao bi da ga preusmeri. To zahteva ljudski napor i izrazito strpljenje, a ishod je neizvestan. Mladoj osobi se mora ponuditi alternativa i, ne manje važno, u njega treba uložiti vreme i energiju.

- Imao sam slučaj mladića u Minhenu koga sam, kao školski psiholog, godinama pratio, a koji mi je, po svom izlasku iz kruga zavisnosti, postavši student medicine, asistirao u predavanjima na temu "Bio sam u šaci igara nasilja" - kaže naš sagovornik.

Spuštanje starosne granice za profesionalce u ovoj sferi, i te kako zvoni na alarm, smatra i sagovornik "Novosti", nemački profesor dr Rudolf Henzel, pedagog i psiholog, koji je posebno izučavao uticaj agresivnih igrica na mlade. Sprega tih kompjuterskih zanimacija i kasnijih kriminalnih aktivnosti omladine potvrđena je mnoštvom statističkih podataka, upozorava profesor Henzel koji je, između ostalog, u oblasti psihologije bio i ekspertski izvestilac u Evropskom parlamentu.

Takmičenje gejmeri u akciji, Foto N. Paraušić

- Uprkos intenzivnim upozorenjima psihijatara i eksperata različitih profila, višedecenijska propaganda industrije kompjuterskih igara i informatičkih giganata kakav je "Fejsbuk", dovela je dotle da roditelji i nastavnici, kao i ostale struke koje učestvuju u vaspitavanju dece, pokleknu i dopuste da se to "ludilo" dešava, ne preduzimajući apsolutno ništa da mu stanu na put - ističe naš sagovornik.

- Lobisti industrije igara ne odustaju od novih regruta koji im donose ogroman profit. U toj situaciji, roditelju je veoma teško, često nemoguće da uopšte dopre do deteta, koje se zatvara u svoj svet.

"LOKDAUN" PUSTOŠI MLADE

SITUACIJA u koju su nas dovele pandemija virusa korona i političke odluke državnih vrhova, ekstremno pogoduje razvoju zavisnosti od kompjuterskih igrica. Onlajn nastava koja đake odvaja od vršnjaka i nastavnika, tek će pokazati posledice. Izolacija nije laka nijednom uzrastu, ali je najmlađima posebno teška, jer se, osim škole, ređe kreću u drugim kolektivima i sredinama, nego stariji školarci ili studenti. Jedna od možda najtežih posledica kovida 19 biće strahovita opustošenost mladih duša, ističe profesor dr Rudolf Henzel (na slici) .

Dokazano je, veli, da agresivnost ugrađena u dečje okruženje, i te kako ima posledice po razvoj njegovih motoričkih i spoznajnih funkcija. Ne samo da su deca, koja sate provode pred kompjuterskim ekranom, slabija u savlađivanju školskog gradiva, nego se kod njih u velikoj meri razvijaju strahovi i depresije, kao i osećaj da je svet loše mesto, u kome za njih nema elementarne sigurnosti.

Mališani koji se u tako ranom uzrastu "lepe" za stolicu, skoro se ne kreću i preskaču obroke, što im donosi teške zdravstvene posledice. O tome da usvoje socijalne vrednosti kao što je, recimo, empatija, nema ni govora. Najnovija istraživanja pokazuju da svaki deseti korisnik interneta koji intenzivno igra igrice, postaje zavisnik poput alkoholičara ili narkomana.

- Posebno su opasne destruktivne igrice, u kojima se od igrača traži da ubijaju i uništavaju, jer one obaraju prag inhibicije kad je ubistvo u pitanju - kaže profesor Henzel.

- Kad mali gejmer odraste, lakše diže ruku na drugog čoveka. Poznato je da se najspremniji vojnici regrutuju upravo iz redova onih koji su u detinjstvu, i mladosti, bili "inficirani" igricama sa zadatkom da se neko eliminiše. A, šta će, inače, mladom biću simulatori smrti? Jedna od najbezočnijih laži je tvrdnja industrije igara, koja obrće milijarde, da "mladi upravo takve igrice i žele".

Na pitanje šta bi poručio najmlađem profi-gejmeru, naš sagovornik odgovara pitanjem "šta reći dečjoj duši koja je 'otrovana' maltene od pelena", a koji uz to, ima podršku majke da zarađuje igrajući igrice? Dečak, svakako, nije svestan da se one veoma negativno odražavaju na njegov duhovni i emotivni razvoj i da će ga to pratiti čitavog života, čime god da se kasnije bavi.

- Mališan naivno misli da mu je sekira upala u med, igra se a zarađuje, dete je, a već ušao u svet odraslih. Roditeljska podrška lišava ga opreza, straha, slepo juriša u nepoznato, a posledice mogu da budu zaista fatalne - zaključuje profesor dr Rudolf Henzel.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

RBL

07.03.2021. 10:26

Na slici je osam "smorenih", koji leze kao babe na povrsini koja ima konture sportskog terena. U moje (davno) vreme, nas osmorica bi se odmah podelili na 4 protiv 4 i raspalili po fudbalu.