ISTORIJAT SUKOBA JERMENIJE I AZERBEJDžANA: Zemlja zalivena krvlju od prvih godina Sovjetskog saveza do danas

S. S. R.

27. 09. 2020. u 14:34

ИСТОРИЈАТ СУКОБА ЈЕРМЕНИЈЕ И АЗЕРБЕЈЏАНА: Земља заливена крвљу од првих година Совјетског савеза до данас

Foto: Depositphotos

PREDSEDNIK grupe prijateljstva Skupštine Srbije sa Jermenijom, Aleksandar Čotrić govori za „Novosti“ o istorijatu sukoba ove zemlje sa Jermenijom, koji je jutros ponovo buknuo i postao svetska vest broj jedan.

Oblast Nagorno-Karabah na Kavkazu, u kojoj je jutros oko sedam časova obnovljen zamrznuti ratni sukob između Jermena i Azerbejdžanaca, predmet je spora između dva naroda i dve države skoro čitav jedan vek. Za Jermeniju, reč je o nezavisnoj Nagornokarabaškoj Republici Arcah, koja je proglašena 1991. godine, a Azerbejdžan tu teritoriju smatra integralnim delom sopstvene države i nastoji da je povrati političkim, ali i vojnim sredstvima.

Nagorno-Karabah nalazi se u graničnom pojasu između dve države na prostoru od oko jedanaest i po hiljada kvadratnih kilometara i u njemu živi nešto manje od sto pedeset hiljada ljudi. Koreni konflikta oko ove planinske oblasti sežu u 1923. godinu kada su je sovjetske komunističke vlasti poklonile Azerbejdžanu, iako je u tom trenutku u njoj živelo 96 posto Jermena. To i nije bio toliki problem do početka raspada SSSR-a, kada je postalo izvesno da će nastati nezavisne države. Jermensko stanovništvo Nagorno-Karabaha želelo je da ostane uz maticu, što je potvrđeno i referendumom, a Azerbejdžan je nastojao da ukine autonomiju i potpuno ovlada područjem (slično srpskom pitanju u Krajini, odnosno Hrvatskoj).

Izbio je krvav i dugotrajan rat koji je vođen od 1988. do 1994. godine, kada u Biškeku (Kirgistan), uz posredovanje Rusije, sklopljen mirovni ugovor. Azerbejdžan je od tada više puta pokušavao vojnim putem da povrati svoju vlast, ali zbog žilavog otpora jermenskog stanovništva i pomoći Jermenije, to nije uspevao. Jermenija insistira na pravu stanovništva Nagorno-Karabaha na samoopredeljenje, uz postojanje kopnene veze sa maticom, kao i na poštovanju autoriteta Minske grupe.

Aleksandar Čotrić/Foto: Printscreen

Jermenija ima oko tri miliona stanovnika koji pripadaju jermenskoj apostolskoj crkvi (ova država je 301. godine postala prva država koja je priznala hrišćansku veru), a nad njenim stanovništvom od 1915-1923. godine izvršeni su strašni pogromi u Otomanskoj imperiji u kojima je ubijeno više od milion i po ljudi. Azerbejdžan je ekonomski snažniji, jer raspolaže gasom i naftom, ima skoro tri puta više stanovnika od Jermenije i dobija ogromnu pomoć od etnički i istorijski bliske Turske. Ni Jermenija, ni Azerbejdžan nisu priznali takozvanu nezavisnost Kosova, a sa obe zemlje Srbija ima dobre političke i ekonomske odnose.

U najnovijem ratnom sukobu još uvek nije jasno da li je reč o čarkama i provokacijama, kakvih je bilo mnogo u prethodnim godinama, ili je Azerbejdžan rešen da totalnim ratom zauzme Nagorno-Karabah.

Sada je, međutim, najvažnije da što pre utihne oružje i da se obe strane vrate pregovorima i traženju diplomatskog i političkog rešenja u okviru Minsk grupe, OEBS-a i Ujedinjenih nacija, uz mirovno posredovanje Evropske unije i Rusije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)