NEMAČKI MEDIJI: Rat zbog ekonomskih zona u Sredozemlju?

Tanjug

10. 08. 2020. u 15:17

НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Рат због економских зона у Средоземљу?

Foto: Tanjug/AP

PRE nekoliko sedmica odnosi Grčke i Turske opasno su se zaoštrili i nekoliko dana je izgledalo kao da je i oružani sukob neizbežan, a razlog za to je bila namera Ankare da počne da istražuje naftu u delu istočnog Sredozemlja, kod Kipra, a koji Atina smatra svojim.

U obrazloženju turske vlade se navodi da je ta zona tursko područje, u skladu sa sporazumom sa libijskom vladom u Tripoliju. I Grčka i Turska su tamo poslale svoje vojne brodove. Smirivanju situacije doprinelo je posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel, ali samo na kratko, piše Dojče vele (DW).

Prošle sedmice Grčka i Egipat su potpisali sporazum, kojim su utvrdlili svoje ekonomske zone u istočnom delu Sredozemnog mora. S obzirom na to da se taj sporazum kosi sa ekonomskom zonom na koju Turska polaže pravo, Ankara preti vojnom akcijom.

Stručnjak za Bliski istok Štefan Rol iz berlinske Fondacije Nauka i politika kaže za DW da je sporazum koji je sada potpisan u direktnoj vezi sa sporazumom o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) koji su Turska i Libija potpisale u novembru 2019. godine. Grčka i Egipat su u tome videli veliku povredu svojih interesa, smatra Rol.

Na konstataciju da napetosti ima ne samo između Grcke i Turske već i između Egipta i Turske, on ukazuje da je pre svega reč o nalazištima nafte i da je za Egipat veoma važno da dođe do njih.

Foto: Tanjug/AP

-Međutim, spor s Turskom je mnogo, mnogo dublji. On potiče još od vojnog puča 2013. godine u Egiptu, koji je bio usmeren protiv tada vladajućeg Muslimanskog bratstva. Kairo zamera Turskoj da podržava Muslimansko bratstvo, što je delimično tačno. Mnogi kadrovi Muslimanskog bratstva su u egzilu u Turskoj. Egipatsko vođstvo se u velikoj meri oseća ugroženo od strane Turske i optužuje je da planira kontrapuč- kaže Rol.

On ukazuje da je postojeći spor dobio novu dinamiku nakon potpisivanja tursko-libijskog sporazuma o Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (EEZ) i angažmana Turske u Libiji. Za Kairo je to jedna potpuno nova situacija, da je Turska toliko aktivna u Libiji da je čak dovela i plaćenike koji se bore na strani vlade u Tripoliju, a protiv generala Haftara, koga podržavaju Egipat i Rusija.

Rol kaže da ne može da zamisli da će zbog toga doći do oružanog aukoba. -Ni Turska, ni Grčka, a naročito Egipat, nisu za direktnu konfrontaciju, jer bi ishod tog sukoba bio neizvestan. Ni Evropska unija, ni NATO nisu uopšte zainteresovani za to da između Grčke i Turske dođe do sukoba. I ranije je uvek bilo trenutaka eskalacije, ali su oni uvek stavljeni pod kontrolu. Trenutno je reč samo o pretnjama. Ali u tom regionu se nikad ne zna. To može da se desi iz puke slučajnosti. Na nekom mestu se zapuca i onda takav jedan incident dobije zamah. Međutim, niko ozbiljno nije zainteresovan za tako nešto- ocenjuje Rol.

Na pitanje ko bi u sporu oko teritorijalnih voda i u ratu u Libiji mogao da posreduje, Rol je odgovorio da, kada je reč o sukobima u istočnom delu Sredozemnog mora, SAD još nisu odlučile na koju stranu bi trebalo da stanu: u ratu u Libiji na stranu Turske i protiv Egipta i Rusije ili obrnuto?

-Sad ima i novih momenata. Odnos SAD prema Egiptu više nije toliko neopterećen kao što je nekad bio. U međuvremenu, ima problema. U mnogo čemu Egipat se ponaša slično kao Turska. Poput Ankare, i Kairo je protiv volje SAD kupio ruske sisteme naoružanja. Svako igra svoju igru i ne poštuje tradicionalne savezničke strukture- ističe Rol.

Na pitanje da li bi Nemačka mogla da preuzme ulogu posrednika, on odgovara da bi to bilo prihvatljivo jer tu očigledno Nemci nemaju ličnih interesa.

-Pitanje je samo da li Nemačka ima dovoljnu težinu da bi uticala na dešavanja u tom regionu- kaže Rol i izražava sumnju u to.

On navodi primer Berlinskog procesa koji je Nemačka pokrenula kako bi se zaustavio rat u Libiji i koji nije samo nastavak.

-Nemačka ne može da utiče na zaraćene strane da se pridržavaju dogovora. Nemačka nije dovoljno sposobna. Trenutno može samo kratkoročno da pomogne u jednom akutnom slučaju, kao što je bio slučaj s telefonskim razgovorom kancelarke Merkel i turskog predsednika Erdogana pre par sedmica- ocenjuje Rol.

Podseća da je taj razgovor doprineo da ne dođe do oružanog sukoba između turskih i grčkih vojnih brodova.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)