TAJNI KLINTONOVI DOKUMENTI: Holbruk predlagao deljenje Kosova na zone

STATUS Kosova posle bombardovanja može biti starateljstvo pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti UN, shodno Poglavlju sedam Povelje UN.

Foto I. Marinković

To ne bi formalno promenilo međunarodni status Kosova kao dela Jugoslavije, ali bi ga sklonilo od političke kontrole Beograda, na određeno vreme. Podela Kosova mi se ne čini kao dobra ideja, ali ne bih isključio mogućnost deljenja Kosova na zone pod privremenom kontrolom, kao što je učinjeno sporazumom o Zapadnoj obali.

Bio je ovo predlog koji je, tokom bombardovanja SR Jugoslavije 20. aprila 1999. godine glavni "arhitekta" Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk uputio američkom državnom sekretaru za odbranu i savetniku za nacionalnu bezbednost tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. U dokumentu sa oznakom tajnosti sve do objavljivanja u Klintonovoj predsedničkoj bibilioteci, američki diplomata jevrejskog porekla za Kosovo je predlagao kompletan "scenario" tokom i posle bombardovanja.

- Naš najvažniji cilj treba da bude ohrabrenje za promenu režima. Bombardovanje treba nastaviti do pregovora. Treba da napravimo planove za kopnenu invaziju Kosova, ali treba da znamo da to može biti put bez izlaza. Treba više da se bavimo najgorom humanitarnom krizom u Evropi od 1945. godine i dobijemo saglasnost Kontakt grupe za planove za Kosovo kao protektorata, ali bez ulaska u detalje - navodi on.

Holbruk je, dok su bombe padale, stvarima od najveće hitnosti smatrao ekonomski pritisak na Jugoslaviju, što više informacija o delovanju srpskih trupa na Kosovu i posebne operacije za OVK, za koju se plašio da postaje "siroče američke politike".

 Slobodan Milošević i Ričard Holbruk, Foto arhiva

- Ne samo da treba da udvostručimo napore haškog suda za ratne zločine, već moramo kasnije da zahtevamo pravdu. Postojaće velike kritike zbog pregovora s Miloševićem, bez obzira na ishod. Svet će zahtevati pravdu za Miloševića posle rata, ukoliko još bude živ - pisao je, sada pokojni, Holbruk.

Pod nazivom "Kosovo - sledeći koraci", Holbruk se pribojavao kraja bombardovanja bez postizanja ciljeva, kao i Miloševićeve pobede:

- Ako administracija želi da izbegne da bude gurnuta u poraz, ili u invaziju, bombardovanje mora da se intenzivira i nastavi dok Srbi ne promene poziciju, a po mogućnosti, i lidera - apelovao je Holbruk.

- "Dejton" je možda bio dogovor s đavolom, ali je zaustavio rat, a Milošević je dovoljno održao reč, posebno u vezi sa NATO-američkim žrtvama u Bosni, što ide u prilog dogovoru s njim. Ali, on je i ojačao politički, a onda ojačao i ekonomiju velikim međunarodnim sporazumima. No, posle Kosova on neće biti isti kao posle Dejtona. Bilo kakvi da su detalji sporazuma, njegov jedini cilj biće da održi vlast, zadrži Kosovo i izbegne kažnjavanje. Kada se rat završi, nećemo moći da ostavimo ratne zločince na slobodi. Predviđam da će Luiz Arbur optužiti Miloševića - progonozirao je Holbruk.

- Srpsko jedinstvo, za koje se čini da sada postoji, nije dugoročno srpska osobina. Ljudi oko njega možda gledaju kako da se distanciraju. Način da se to uradi je da se otvore linije komunikacije sa zapadnim zvaničnicima. Njegovo uklanjanje će zahtevati aktivnu podršku armije i moćnih poslovnih interesa. Postoji i mogućnost da bude zamenjen još tvrđim ultranacionalistom, ali to je vredno rizika - smatra on.

Holbruk je bio uveren da bombardovanje mora pratiti pregovore, uz napomenu da nikako ne treba prihvatati Miloševićeve planove da se u njih uključi Rusija, Kofi Anan, Karl Bilt, Grci, Kinezi, rečju niko osim SAD.

- Konferencijom može formalno rukovoditi SAD, Rusija i predstavnik EU, ali stvarni pregovori moraju da se vode privatno, bez medija koji bi pratili svaki američki korak i time informisali druge. Planovi su naši, pa isto važi i za pregovore - zaključio je Holbruk.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije