NIGER BLIŽI RUSIJI: Pristalice hunte juče marširale ulicama glavnog grada i uzvikivale Putinovo ime

NESIGURNOST, ekonomski problemi i korupcija bili su glavni razlozi zbog kojih je šef predsedničke garde svrgnutog šefa afričke države Niger Mohameda Bazuma general Abdurahman Tijaniji rešio da preuzme vlast. Novoizabrani vođa Nigera po postavljenju na novu funkciju obećao je da će hunta poštovati sve međunarodne obaveze zemlje i ljudska prava, ali je protivnicima poručio da bi se svaki pokušaj zavere završio - krvoprolićem. Dok bivši predsednik Bazum sedi u pritvoru, Zapad se na čelu sa SAD i Francuskom pita kome će se novi šef Nigera prikloniti pribojavajući se da bi to mogla biti Rusija.

Tanjug

Na čelo Nigera vojska je u petak odlučila da postavi Tijanija, šefa predsedničke garde koja je dan ranije izazvala puč u državi i privela predsednika Bazuma. General Tijani je bio deo jedinice predsedničke garde od 2011. godine, a bivš šef Nigera Mahamad Isufu ga je unapredio u čin generala 2018. godine, piše Bi-Bi-Si. Navodno je bio povezan sa pokušajem državnog udara 2015. godine protiv Bazumovog prethodnika, što je kasnije negirao na sudu.

Zbog državnog udara u Nigeru EU je suspendovala svu bezbedonosnu saradnju sa Nigerom i finansijsku pomoć afričkoj državi na neodređeno vreme. Novog vođu nisu prihvatile SAD, Francuska i EU. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Đuzep Borelj osudio je svrgavanje predsednika Bazuma, koji je na poziciji šefa države bio od februara 2021. godine.

- Ovaj neprihvatljivi napad na integritet nigerskih republičkih institucija neće ostati bez posledica po partnerstvo i saradnju između Evropske unije i Nigera u svim njihovim različitim aspektima. Predsednik Bazum je demokratski izabran i on ostaje jedini legitimni predsednik Nigera. Bazum mora biti pušten bezuslovno i bez odlaganja - poručio je Borelj.

Razvoju pomoć Nigeru, svojoj bivšoj koloniji, u subotu je povukla i Francuska. S druge strane, SAD su ranije objavile neograničenu podršku svrgnutom predsedniku Bazumu, inače, lojalnim saveznikom zapada. Afrička unija je pozvala vojsku Nigera da se vrati u bazu u roku od 15 dana.

Zasad nije poznato koji će sledeće poteze povući novi predsednik Nigera. Ova afrička zemlja bila je jedna od retkih zemlja iz sahelskog regiona koja nije potpala pod vlast vojske minulih godina. Iako nije bilo nikakvih naznaka kome bi Tijani mogao da se prikloni dosadašnji saveznici sa zapada strahuju da bi i ovaj kutak crnog kontinenta sada mogao da im se iskobelja iz stisnute šake i pređe u rusku ruku, koja je proširila svoj uticaj na crnom kontinentu.

A dok region i svet čeka kako će se situacija dalje razvijati u ovom delu Afrike na hiljade pristalica hunte juče su marširali ulicama glavnog grada Nigera Nijameja i mahali ruskim zastavama i uzvikivali ime ruskog predsednika Vladimira Putina, dok su se s druge strane čule reči kritike na račun bivše kolonijalne sile Francuske.

Prema izveštajima stranih medija, građani Nigera imaju pomešana osećanja o državnom udaru. Dok pojedini podržavaju pobunjenike, drugi smatraju da nesigurnost u zemlji nije bila dovoljan razlog za peti državni udar u Nigeru od sticanja nezavisnosti od Francuske daleke 1960. godine.

Kamenicama na francusku ambasadu

PRISTALICE hunte juče su kamenovale ambasadu Francuske u glavnom gradu Nigera Nijameju, palile francuske zastave i uzvikivale slogane protiv ove evropske države tokom protesta koji su organizovali novi vojni lideri u Nigeru. Francuska je juče osudila nasilje nad svojom diplomatskom misijom u Nigeru. Francusko MIP istaklo je da su vlasti Nigera dužne da osiguraju bezbednost diplomatske misije na osnovu međunarodnog prava. "Svaki napad na francuske državljane ili interese u Nigeru izazvaće snažnu i trenutnu reakciju Francuske. Premijer Emanuel Makron neće tolerisati nijedan napad na Francusku i njene interese", navodi se u saopštenju.

Hitan samit u Abudži

ZBOG vojnog udara u Nigeru lideri zapadnoafričkih država sazvali su hitan samit u glavnom gradu Nigerije, Abudži. Sastanak je počeo juče, a očekuje se da će na njemu biti donete odluke o daljim potezima i pritisku na vojne vlasti Nigera, s ciljem da se ponovo uspostavi ustavni poredak. Šefovi država 15-člane Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (ECOVAS) i osmočlane zapadnoafričke Ekonomske i monetarne unije, mogli bi da suspenduju članstvo Nigera i praktično izopšte tu zemlju iz finansijskog tržišta i regionalne centralne banke.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije