Svet

ISTORIJA MOSADA: Filmske akcije širom sveta koje su od ove agencije napravile mit i uterale strah u kosti neprijateljima Izraela

V. Filipović

18. 08. 2022. u 19:28

"MOSAD modin tafkidim mejuhadim" odnosno "Institut za obaveštajne i specijalne zadatke" je izraelska obaveštajna agencija, u običnom govoru poznata pod imenom Mosad. Odgovorna je za obaveštajno sakupljanje, tajne akcije (uključujući paravojne aktivnosti i atentate) i antiterorizam. Fokus ove službe je na arapske zemlje i organizacije širom sveta. Ova obaveštajna agencija je svojim fantastičnim akcijama širom sveta stekla mitski status, ali postoje nove pretnje, protiv kojih je se teško boriti.

ИСТОРИЈА МОСАДА: Филмске акције широм света које су од ове агенције направиле мит и утерале страх у кости непријатељима Израела

Foto:Jtjub printskrin/i24NEWS English/Vikipedija/Profimedia/Vikipedija

14. maja 1948.  premijer novostvorene države David Ben-Gurion pročitao deklaraciju o stvaranju Izraela, a jevrejski narod je nakon skoro dve hiljade godina dočekao svoju državnost.


Izgledi za "preživljavanje" novonastale države su bili minimalni, a potpuno uništenje i nestanak nove države su ubrzo postali realnost. Čak su i sami generali izraelske vojske tvrdili da će država izdržati najviše dve godine. Ipak, Jevreji ne samo da su uspeli da odbrane svoju teritoriju, nego su uspeli i da ih prošire.

Iako su pobedili u ratu za nezavisnost, tadašnji državnici Izraela su bili izuzetno svesni situacije u kojoj se zemlja nalazi: Izrael je bio regionalno izolovan, okružen neprijateljima koji su čekali pogodan momenat za osvetu. I pored toga Izrael nije odustao već je upravo krenuo da ostvaruje svoj san – ostvariti nemoguće.

 

U svemu ovome ključnu ulogu odigrao je upravo Mosad

 

Sreća i radost Jevreja nakon proglašenja države nije dugo trajala, čak ni puna dvadeset i četiri sata. Već narednog dana, pet arapskih država je napalo Izrael sa ciljem da ga unište pre nego što se pojavi na kartama sveta. U tom trenutku, u Izraelu je živelo nešto malo više od pola miliona Jevreja. Ogroman broj njih je velikom brzinom pristizao u novu domovinu iz Evrope sa ciljem da pobegnu od svih strahota i trauma holokausta, kao i da pomognu svojoj braći u stvaranju nove države. Samo tokom 1948. i 1949. godine, preko 300 000 Jevreja se doselilo u zemlju.



Zbog svega ovoga Izraelu je trebala jaka i učinkovita tajna služba, koju čine: Aman (vojno-obaveštajna služba - zadužena za špijuniranje neprijateljske vojske), Šinbet (unutrašnja služba sigurnosti - odgovorna za kontrašpijunažu i protivterorističke akcije) i Mosad (koji je zadužen za tajne aktivnosti u inostranstvu).

 

Foto: Printskrin Youtube/NowThis World


Izrael kao progonjen i od samog početka okružen neprijateljima se još od osnivanja oslanja na spektakularne tajne akcije. Zbog toga Mosad poštuju u celom svetu, ali ga se i boje. 

Od osnivanja agencije, 1949. godine Mosad je uključen u skoro svaki veći "incident" ma Bliskom istoku i zbog toga se mnoge teorije zavere povezuju sa ovom obaveštajnom službom, a svaka akcija koja se pripiše ovoj obaveštajnog agenciji, jača i spekulacije koje okružuju ovu organizaciju.


Jedan od prvih velikih "debija" Mosada na svetskoj sceni


Adolf Ajhman bio je oficir visokog ranga u nacističkoj Nemačkoj i jedan od glavnih oraganizatora Holokausta.

Nakon rata, pobegao je u Buenos Ajres, u kom je živeo povučeno pod lažnim identitetom. Međutim, Izraelci su uspeli da saznaju gde se nalazi, te su u Argentinu poslali pripadnike Mosada.

Na čelu "operacije Ajhman" bio je Mosadov agent Rafi Ejtan. On je pronašao Ajhmana i uz pomoć svojih kolega ga je oteo i stavio na tajni let za Izrael.

Celi svet je gledao kako nacističkog oficira osuđuju na smrt, što je predstavljalo prvu veliku pobedu Izraela i Mosada, čime su postavili temelje o stvaranju sopstvenog mita i poslali snažnu poruku neprijateljima.
 

Strah od komšija

 

Na leto 1962. glavni izraelski neprijatelj, Egipat, sa ponosom je predstavio početak izgradnje novog raketnog programa, za koji je objavljeno da će imati dovoljno veliki domet da dosegne "Svetu zemlju".

 

Egipatski predsednik, Gamal Abdel Naser, želeo je da ujedini arpske države u borbi protiv Izraela.


 

Foto: Printskrin Youtube/Icarus Films

 


Naserov raketni program posebno se oslanjao na rad nemačkih stručnjaka, koji su bili uključeni i u razvoj Hitlerovih projektila V-2. Strah od novoh Holokausta u Izraelu je bio itekako prisutan, što je primoralo Mosad da hitno reaguje i zaustavi egipatski raketni program.



Mosad je prilikom prikupljanja informacija u vezi sa ovim slučajem doživeo "obaveštajni debakl". Nisu uspeli da prikupe dovoljno podataka kako bi počeli operaciju, ali jedno je bilo ključno - saznali su da Egipat bez pomoći Nemaca nema dovoljno stručnih ljudi koji bi finalizirali projekat. U Kairo se u tom periodu doselilo 35 nemačkih stručnjaka, koji su tu živeli zajedno sa svojim porodicama.

Izraelci su odlučili da pošalju poklone ključim ljudima koji su radili na programu, a to su učinili tako što su slali pakete, u kojima su se nalazile bombe. Na taj način ubili su pet egipatskih radnika i oslepeli nemačku advokaticu. Međutim, raketni program je i dalje bio u punom zamahu.

Mosad je odlučio da promeni pristup i svoje delovanje preusmeri na operacije u Nemačkoj. Sačekali su da se šef programa vrati u domovinu, a potom su oni odradili svoj zadatak. Glavnom nemačkog inžinjera je izralski agent namamio u zamku predstavljajući se kao egipatski biznismen. Zajedno sa još nekoliko špijuna je savladao Nemca i odveo ga u Tel Aviv, gde je podvrgnut temeljnom ispitivanju. Slučaj otmice nikada zvanično nije rešnjen, a od tada se pojavili nekoliko verzija priče nestanka čoveka pod imenom Hajnc Krug. Prema najnovijim informacijama, njega je nakon niza ispitivanja života lišio Mosad, ali ni to nije bilo dovoljno da se zaustavi raketni program Egipta.


Izrael je morao da potpiše "pakt sa đavolom"


Bivši pripadnik nacističkog Šucštafel poznatijeg kao "SS", Oto Skorceni, bio je jedina nada. On je kao jedan od istaknutijih nacista imao veze sa svim glavnim ljudima koji su radili na egipatskom raketnom programu.
 

Himler obavlja smotru ukrajinske SS divizije "Galicija", Foto Arhiva

 


Nakon Drugog svetskog rata, Skorceni se preselio u Španiju, gde je uživao zaštitu diktatora Fransiska Franka i živeo luksuznim životom.

Nijedan bivši nacista na svetu nije bio siguran i nije mogao da zna da li je meta Mosada ili ne. Plan sužbe bio je da Skorcenija reši te birge u zamenu za povreljive informacije. SS pukovnik nije imao puno izbora, pa je Mosadu pomogao da nađe svakog tehničara koji je radio u Kairu. Izraelski agenti izvršili su pritisak na njih, Nemci su se od straha za sopstveni život vratili u svoju domovinu, a Naserov raketni program je do 1965. godine potpuno zaustavljen.
 

SSSR i Bliski istok
 

Lenjin i Hruščov / Arhiva





 




Šezdesetih godina 20. veka, Sovjeti su naoružavali svoje hladnoratovske saveznike. Lider SSSR-a Nikita Hruščov posetio je Egipat a "kao poklon im je priredio" i MiG-21, sovjetski lovački avion presretač. 

 

Foto: Novosti"

 


Ovaj ratni avion smatran je za veoma efikasan model, a tada zapadne zemlje nisu znale gotovo ništa o njemu. Amerika se želea domoći informacija, kako bi za svaki slučaj, bila spremna. A nova borbena letelica bila je i velika pretnja za Izrael, što je označilo početak nove akcije Mosada.

Špijuni su tražili "arapsku izdajicu" a cilj im je bio da otmu MiG i dopreme ga u Izrael, kako bi ga stručnjaci pregledali, a u Iraku su našli potencijalnog kandidata. Vojni pilot armije Iraka, Munir Retsa, bio je "meta" Mosada. Agenti su pretpostavili da se Munir kao hrišćanin oseća diskriminisano u svojoj zemlji, pa su odlučili da mu pošaljlu ponudu.

Nagovorili su ga da sleti u Izrael, a da će oni pre toga izvući njegovu porodicu iz zemlje i smestiti ih na sigurno. U tajnoj operaciji Mosad je 32 člana Retsove porodice prebacio iz Iraka u Izrael, a pilot je održao obećanje. Sa potpuno naoružanom letelicom on se odvojio i pobegao u Izrael.

Riskantni plan doživeo je veliki uspeh, a MiG-21 je prvi put dospeo u ruke "neprijatelja", čime je završena "operacija Dijamant". 
 
 

Šestodnevni rat - "Sam protiv svih"

 

Samo 12 meseci nakon ove operacije počeo je i Šestodnevni rat, poznat i kao Arapsko-izraelski rat 1967. ili Junski rat, vođen je između Izraela s jedne strane, i Egipta, Jordana i Sirije s druge strane. 


 

Foto:Jtjub printskrin/i24NEWS English/Vikipedija/Profimedia/Vikipedija

 


Arapske države Irak, Saudijska Arabija, Sudan, Tunis, Maroko i Alžir su takođe oružjem i trupama pomogli rat protiv Izraela. Počeo je izraelskim preventivnim napadom na Egipat, koji je pre toga blokirao Tiranski tesnac prolasku izraelskim brodovima i nagomilao snage na Sinaju blizu izraelske granice. Na kraju rata, Izrael je kontrolisao Pojas Gaze, Sinajsko poluostrvo, Zapadnu obalu i Golansku visoravan. Posledice ovog rata utiču na geopolitičku situaciju u regiji sve do danas.

U Šestodnevnom ratu arapske su zemlje imale oko 30 hiljada poginulih ili nestalih vojnika. Izgubljeno je oko 70 odsto naoružanja i opreme, a posebno teško su stradala vazduhoplovstva arapskih zemalja. Novonastalom situacijom izraelska se vojska opasno približila trima arapskim prestonicama - Kairu na manje od 100 kilometara a Damasku i Amanu na manje od 50 km. Izrael je ratnom pobedom stekao nadzor nad celim biblijskim područjem Izraela ili četiri puta veću teritoriju od one iz 1949. nakon Prvog arapsko-izraelskog rata. Još milion palestinskih Arapa je došlo pod izraelsku vlast, tako da je pod izraelskom vlašću bilo 1,5 miliona Arapa. Izrael je anektirao stari deo Jerusalima, gde je arapskom stanovništvu ponuđen izbor između izraelskog i jordanskog državljanstva, dok je u Judeji i Samariji (Zapadnoj obali) i pojasu Gaze uspostavljena vojna vlast.

Ovu pobedu je delimično omogućila i dojava Mosadovog špijuna u Damasku. Početkom šezdesetih godina 20. veka, Izraelci su u Siriju ubacili svog agneta, Elija Koena. On je u Damasku glumio velikog arapskog poslovnog čoveka i uspeo je da se uvuče u najviše političke krugove režima u Siriji i godinama je Izraelu odavao važne podatke o sirijskoj vojsci.


Međutim, policija ga je uhapsila 1965, dve godine pre početka rata, a agent je cenu špijunaže platio životom. Ipak, informacije koje je Koen dostavio do tad značajno su pomogle Izraelu da se spremi i imale važnu ulogu u pobedi u Šestodnevnom ratu.


Mosad u 21. veku

 


Meir Dagan je 2002. postao prvi čovek agencije, a on je odmah po preuzimanju funkcije označio Iran kao glavnog neprijatelja. U istoriji službe, Dagan važi za jednog od istaknutijih direktora Mosada, koji je agenciju vratio na put stare slave.

Kada je on došao na čelo Mosada, u zapadnim medijima je vladala kampanja da bi Iran za nekoliko godina mogao da poseduje nuklearno oružje, što bi za Izrael predstavljalo "pištolj uperen u čelo".

Kao što je to bio slučaj i sa Egiptom, Mosad je dobio zadatak da zaustavio iranski nuklearni program. Toliko godina posle, situacija se znatno promenila. Kibernetička špijunaža predstavlja "bezkontaktni rat" i pravljenje velike štete uz minimalan rizik. Izrael je napravio računarski virus koji paralizovao iransku nuklearku za obogaćivanje uranijuma, a za virus se spekuliše da je verovatno zajednički rezultat Američke obaveštajne službe (CIA) i Mosada.

Ipak, uz nove, digitalne mogućnosti, Mosad i dalje ne odstupa od starih, ša je služba ubila šest naučnika koji su radili na iranskom nuklearnom programu. Izrael je tako dobio na vremenu, jer projekat Teherana zbog svega ovoga nije mogao da se razvija željenom brzinom.

U međuvremenum, 2015. godine postignut je sporazum o iranskom naoružljnju, čiji je zvanični naziv Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA). Sporazum su potpisali u julu 2015. godine u Beču Iran i grupa 5 plus 1, koju je činilo pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija, SAD) i Nemačka kao potpisnica u ime EU.

Sporazumom se Iran obavezao da će obogaćivanje uranijuma ograničiti na 3,67 odsto, što je dovoljno za pokretanje komercijalnih nuklearnih elektrana, u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.

U aprilu prošle godine, Iran i šest svetskih sila započeli su razgovore o vraćanju na sporazum, od koga je bivši predsednik SAD Donald Tramp 2018. godine odustao i ponovo uveo sankcije Iranu. 

 

Foto: Tanjug/AP


Razgovori Teherana i vodećih svetskih sila se vode i dan danas, a čini se da je dogovor blizu realizacije, jer je Iran spreman da ponovo oživi sporazum i nema nameru da razvija nuklearno naoružanje, ali za to traži određene garancije.
 

Rat protiv terorizma

 


Moasd je trenutno najviše angažovan u borbi protiv terorizma, ali to ima svoju cenu. Izrael je zatvoren iza zidina, podignuto je više od 300 kilometara, betonskih ograda kako teroristi ne bi mogli ući u zemlju, a agenti za to vreme nastavljaju da ubijaju teroriste na visokim položajima.

 

Foto Ilustracija jihadology.net



Legendarni Mosadov obaveštajac, Rafi Ejtan, je nekoliko godina pre svoje smrt 2019. izjavio da rat protiv terorizma spašava živote nevinih ljudi.

- Ne ubijaš nevine ljude, ubijaš svoje neprijatelje. Ako ubiješ njih, nekome nedužnom si spasao život. To je osnovno pravilo - zaključio je tada Ejtan.


Ali, to je upitno mišljenje, čak i u Izraelu. Nijedna zapadna zemlja nije naručila više napada od završetka Drugog svetskog rata, nego što je to učinio Izrael.

Obaveštajne agencije mogu se učinkovito boriti protiv terorizma, ali problem je što tu situaciju ne mogu trajno da reše, jer je za to potrebno naći uzroke problema, inače će obaveštajci i teroristi neprekidno ratovati. To je političko, ekonomsko, društveno i kulturološko pitanje.

To je rat u kome, kako se čini, Mosad ne može pobediti. Ova obaveštajna agencija je svojim fantastičnim akcijama širom sveta stekla mitski status, ali postoje nove pretnje, protiv kojih je se teško boriti, oslanjajući se na staru slavu.

BONUS VIDEO: Reporter "Novosti" u Donbasu na prvoj liniji fronta
 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (4)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

RAT U UKRAJINI: Šojgu: Rusija će još više napadati skladišta sa zapadnim oružjem u Ukrajini; Nemačka pritiska SAD za isporuku patriota
Svet

0 2

uživoRAT U UKRAJINI: Šojgu: Rusija će još više napadati skladišta sa zapadnim oružjem u Ukrajini; Nemačka pritiska SAD za isporuku "patriota"

RAT u Ukrajini – 789. dan. Kijev tvrdi da između 20 i 25 hiljada ruskih vojnika pokušava da upadne u grad Časov Jar. Ruski vazdušni napad pogodio je televizijski toranj visok 240 metara u Harkovu, što je izazvalo prekide u signalu. Zemlje EU saopštile su da razmatraju načine isporuke više PVO sistema Ukrajini, ali nisu obećali da će isporučiti "patriot". Vladimir Putin ponovio je stav Rusije u korist mirovnog rešenja u Ukrajini, izjavio je portparol predsednika Dmitrij Peskov.

23. 04. 2024. u 07:11 >> 17:45

Politika
Tenis
Fudbal
VUČIĆ RASTURIO LAŽI LAŽNE DRŽAVE U NJUJORKU: Istina o Kosovu i Metohiji odzvanjala salom - Priština stvara nepodnošljive uslove za život Srba

VUČIĆ RASTURIO LAŽI LAŽNE DRŽAVE U NjUJORKU: Istina o Kosovu i Metohiji odzvanjala salom - Priština stvara nepodnošljive uslove za život Srba