VIŠE OD 900 LJUDI POPILO JE OTROV I OTIŠLO U SMRT: Ispovest preživele jednog od najvećih masakra u istoriji čovečanstva (VIDEO)

Novosti online

18. 11. 2021. u 23:18

PRE tačno 43. godine u DŽonstaunu u južnoameričkoj Gvajani se dogodio masakr - stradalo je više od 900 ljudi, među kojima i deca, u naselju koje je vodio lider hrišćanskog kulta DŽim DŽons.

ВИШЕ ОД 900 ЉУДИ ПОПИЛО ЈЕ ОТРОВ И ОТИШЛО У СМРТ: Исповест преживеле једног од највећих масакра у историји човечанства (ВИДЕО)

Foto: Printskrin

Jedna od preživelih je Lora DŽonson Kol iz Vašingtona, koja se sedamdesetih godin aprošlog veka u 22. godini priključila Hramu naroda u Kaliforniji, već se nagutala suzavca protestujući zbog rata u Vijetnamu, sarađivala sa Crnim panterima i bila na slavnom festivalu Vudstok 1969. godine.

- Život mi je bio u rasulu, brak mi je propao i tražila sam za sebe bezbednije okruženje u kom mogu da budem politička aktivna posle niza loših odluka - priseća se ona.

Otišla je na nekoliko sastanaka u sedištu grupe u Redvud Veliju u Severnoj Kaliforniji i uskoro su je pridobili njihovi ideali blagonaklonosti i rasne ravnopravnosti. DŽim DŽons, harizmatični hrišćanski propovednik, osnovao je Hram naroda kao rasno integrisanu crkvenu grupu u Indijanopolisu 1956. godine, pre nego što se deceniju kasnije preselio u Kaliforniju. DŽons je propovedao o nadolazećoj nuklearnoj apokalipsi i verovao da bi njegova separatistička „apostolsko-socijalistička" zajednica mogla da napreduje posle nje. Grupa, iako religiozna, bila je zasnovana na socijalističkim idealima - obezbeđivala je zdravstvenu zaštitu i druge socijalne usluge svom raznovrsnom članstvu.

- Bila je to zajednica kakvu sam želela - želela sam ravnopravnost i pravdu, a tu su bili ljudi svih porekla i rasa - kaže Lora. -Lider kulta DŽim DŽons je 1974. godine rekao da želi da nađe neko mesto daleko od droge i alkohola u Americi. Pronašli smo Gvajanu u Južnoj Americi, koja je bila savršena da se u nju preselimo. Bila je to prelepa zemlja sa zabitima koje smo mogli da naselimo.

Lora i stotine drugih su 1977. godine preokrenuli živote naglavačke kako bi prešli da žive u Poljoprivrednom projektu Hrama naroda - neformalno poznatom kao DŽonstaun po svom lideru.

- Nije me brinulo preseljenje. Bila sam avanturističkog duha i bila sam oduševljena što imam priliku da živim u prašumi - kaže ona.

„Socijalistički raj" u inostranstvu omogućio bi DŽonsu i njegovoj grupi da upražnjavaju njihov način života daleko od sve jačeg medijskog pritiska u Kaliforniji. Ali to nije bio baš onakav raj kakav im je bio obećan. Naselje na severu Gvajane bilo je u izuzetno udaljenoj zabiti, ali su uslovi za razvoj poljoprivrede bili veoma loši i onemogućavali samoodrživost grupe. Članovi su živeli u malim zajedničkim kućama i govorili o tome da su radili po čitav dan na žezi tokom sve ispolitizovanijih svakodnevnih života. Lora je živela na glavnoj lokaciji DŽonstauna sve do oktobra 1978. godine.

- Moj rad tamo imao je smisla i ispunjavao me je - priseća se ona. - LJudi iz Hrama naroda bili su ti sa kojima sam želela da provedem čitav život. Bili su to predivni ljudi. Drugi preživeli će vam možda reći nešto drugo, ali što se mene tiče, ja sam bila oduševljena. To nije bio nesrećan deo mog života.

Krajem oktobra, DŽons je zamolio Loru da se preseli u DŽordžtaun - glavni grad Gvajane udaljen 24-časovnim putovanjem brodom - da bi radila u sedištu crkve. Ona smatra da je njeno preseljenje bilo DŽonsov proračunat potez, zbog sve većih kritika i najavljene posete kalifornijskog kongresmena Lea Rajana.

- DŽim DŽons je tražio zelote [poput Lore - ljude koji će govoriti pozitivno o Hramu naroda] i njima ispunjavao redove u DŽordžtaunu pred posetu kongresmena Rajana - kaže ona.

Foto: Printskrin

Ovaj političar je predvodio istražni tim osnovan zbog sumnji članova porodica u SAD da oni tamo borave protiv njihove volje. U jednom slučaju visokog profila, roditelji deteta po imenu DŽon Viktor Sten - za kog je DŽons tvrdio da mu je on otac - javno se borilo za starateljstvo nad njim. U međuvremenu, Lora se priseća:

- Mentalno stanje DŽima DŽonsa počelo je da se pogoršava i DŽonstaunski eksperiment je počeo da se raspada. LJudi su optuživali DŽima DŽonsa da im otima decu, a njegove sekretarice su bežale sa skandaloznim informacijama o tome šta se tamo dešava.

U maju 1978. godine, DŽonsova bliska saradnica Debra Lejton Blejki pobegla je u DŽordžtaun, gde je potražila utočište u američkoj ambasadi. Ona je priložila pisanu izjavu u kojoj je govorila o „tiranskom stisku" DŽonsa koji je patio od mesijanskim kompleksa i za kog je rekla da je satima bez prestanka emitovao preko zvučnika raspričane propovedi - opsednute teorijama zavere o američkoj vladi, prebezima i zabrinutoj rodbini. Ona je prijavila i da su stanovnici kompleksa oskudevali u hrani i da su u to vreme patili od bolesti kao što je hronična dijareja.

- DŽonstaun nije bio namenjen za toliko ljudi - bilo nas je 1.000 - i nismo mogli sami da se izdržavamo. I zato je DŽim DŽons počeo da oseća pritisak - priseća se Lora. - NJegova zavisnost od droge i poremećaji ličnosti bili su sve gori. Sve je manje i manje uspevao da funkcioniše.

Preživeli se prisećaju „belih noći", koje su se ponekad dešavale svake nedelje, kada bi DŽons proglašavao krizu usled ugroženosti bezbednosti kompleksa. One bi ponekad uključivale lažna masovna samoubistva, u kojima bi sledbenici, među kojima i deca, stali u red i pili tečnost za koju im je rečeno da sadrži otrov, samo da bi im posle rekli da je to bio test lojalnosti. Kad je kongresmen Rajan u novembru stigao u posetu sa delegacijom, sa sobom je doveo zabrinute rođake pripadnika Hrama i novinare da dokumentuju čitavo putovanje. Posle prvobitnog otpora, njegovoj grupi je dozvoljen pristup i ona je povedena u obilazak koji je uglavnom predstavljao prijatnu sliku o njihovim svakodnevnim životima.

- Suprotno onome što nam je rekla “zabrinuta rodbina”, izgledalo je kao da niko tu ne gladuje, svi su delovali prilično zdravo - prisetio se Čarls Kraus, novinar Vašington posta na ovom putovanju.

Grupa je provela noć ispred kompleksa i vratila se narednog dana u njega. Tokom vremena provedenog u kompleksu, grupi je prišlo najmanje desetak sledbenika koji su molili da se s njima vrate u SAD. Dok je delegacija čekala na povratni let, kohorta naoružanih članova Hrama je zaskočila grupu i otvorila vatru na nju, ubivši petoro ljudi, među kojima i samog kongresmena Rajana. Za to vreme u kompleksu, DŽons je istovremeno tražio od više od 900 sledbenika da oduzmu sebi život, upozorivši ih da će gvajanska vojska upasti i oduzeti im decu zbog napada na aerodromskoj pisti. Pomešane su čitave bačve voćnog punča sa cijanidom i podeljene unaokolo, kao tokom vežbi.

- DŽim DŽons je bio vrhunski prevarant - svi su se osećali kao da im je on otac - kaže Lora za lidera grupe. - Govorio bi im: 'Ne možete da se vratite, nemate novca', što je bilo istina. Sav novac su uložili u crkvu. Plašili su se odmazde za smrt kongresmena. Lagao ih je svaki dan - zadojio ih je paranojom. Mislili su da nemaju drugog izbora.

Foto: Printskrin

„Svi su mrtvi"

U sedištu u Gvajani, udaljenom 240 kilometara, članovima je skrenuta pažnja na naređenje.

- Sekretarica DŽima DŽonsa Šeron Ejmos primila je preko radija poruku koja je poslata u DŽordžtaun, San Francisko i Redvud Veli - priseća se Lora. - Ona je glasila “Svi u DŽonstaunu su mrtvi ili umiru. Svi ostali moraju smesta da izvrše revolucionarno samoubistvo. Svi to činimo upravo sada."

Lora kaže da je dvoje DŽonsove dece, koja su bila u poseti glavnom gradu u sastavu košarkaškog tima Hrama, odbilo da posluša naređenje i drugim ograncima poručilo da mu se ne povinuju. Ona sama bila je van zgrade kad je stigla poruka, a vratila se na to da snage Gvajanske nacionalne odbrane iznose vreće sa leševima sekretarice i njene dece.

Lora kaže da su u sedištu počeli da primaju izveštaje o broju umrlih u DŽonstaunu: prvi je glasio da ih ima 300, potom 600.

- Svi smo bili slomljeni. Plakali smo, kao što još uvek plačem danas. Bila sam u rasulu. Mnogi od nas su bili neutešni - kaže ona. - Neki su otišli da pokušaju da identifikuju te ljude. NJihova tela su ostavljena na otvorenom, usred prašume, u stranoj zemlji. Sve što je moglo pogrešno da se uradi, urađeno je. Nema pravog načina da se sazna ko je kako umro. Bilo je naprosto užasno.

Foto: Printskrin

Konačan broj mrtvih, sa ubistvima na aerodromskoj pisti i samog DŽonsa, iznosi 918 ljudi. Kraus, koji je preživeo zasedu i bio prvi novinar kome je dozvoljeno da priđe mestu masakra, rekao je da su čak i psi i šimpanza ljubimac DŽonastauna umrli zajedno sa stanovnicima.

Lora se vratila u SAD krajem novembra 1978. godine i ponovo se uselila u zajednicu Hrama naroda u Kaliforniji - odluka za koju danas kaže da je nije zažalila. Nakon godinu dana provedenih u Hramu naroda, Lora se pridružila drugoj zajednici u kojoj je upoznala budućeg muža i živela čitavu deceniju s njim tamo, gde su i dobili sina.

- Potom sam rekla “Gotovo je, sada želim da odrastem”. Vratila sam se u školu i počela da predajem 1995. godine - kaže Lora.

(BBC)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

ZEMLJOTRES NA FILIPINIMA: Tlo se zatreslo jačinom od 6,1 stepen Rihterove skale