NOVO OSVAJANJE SIBIRA - NIČU MODERNI GRADOVI I ALUMINIJUMSKA DOLINA: U Rusiji odlučni da istok zemlje ne sme više da bude skoro prazan

Branko VLAHOVIĆ, dopisnik “Večernjih novosti” - MOSKVA

31. 10. 2021. u 10:11

SVI pokušaji u postsovjetskom periodu da se zaustavi iseljavanje stanovništva sa ruskog Dalekog istoka i iz surovog Sibira bili su neuspešni.

НОВО ОСВАЈАЊЕ СИБИРА - НИЧУ МОДЕРНИ ГРАДОВИ И АЛУМИНИЈУМСКА ДОЛИНА: У Русији одлучни да исток земље не сме више да буде скоро празан

SEĆANJE Krasnojarsk se razvio u sovjetsko vreme ,Foto arhiva

Pogotovo mlađi ljudi su se selili u evropski deo Rusije jer su tamo bile veće šanse da se dobije bolje plaćen posao. Zbog toga je pretila velika opasnost da mnoge oblasti u istočnom delu Rusije budu gotovo prazne. Te "rupe" na demografskoj karti Ruske Federacije pretile su ekonomskim zaostajanjem regiona, ali i slabile vojnobezbednosnu situaciju istočnog dela najveće slovenske zemlje.

Znajući kakva opasnost preti od pražnjenja Rusije, predsednik Putin i ministar odbrane Šojgu su minulog septembra izašli sa inicijativama novog osvajanja Sibira i Dalekog istoka. Strategija je dobro poznata još iz sovjetskih vremena. Ruska država namerava da gradi i razvija sasvim nove moderne gradove i industrijske centre gde će stručnjaci dobijati ne samo veće plate već i komfor koji imaju oni koji žive u najrazvijenijim ruskim gradovima u evropskom delu Rusije.

Bratsk, Foto arhiva

Ministar Šojgu, koji je zajedno sa ministrom spoljnih poslova Lavrovom bio na čelu izborne liste Jedinstvene Rusije na parlamentarnim izborima, objasnio je da se moraju napraviti novi industrijski centri između Bratska i Krasnojarska, kao i između Kanska i Lesosibirska.

Kako su u SSSR-u nicali novi gradovi pokazuje istorija Bratska, koji se nalazi u Irkutskoj oblasti. On je počeo da se intenzivno gradi 1955. kada je pravljena ogromna Bratska hidroelektrana. Bez obzira na to što se nalazi u surovim klimatskim uslovima, on se razvio u važan centar, ne samo industrijski već i obrazovni. Povezan je železnicom i međunarodnim aerodromom. Posle Irkutska to je drugi po veličini grad Irkutske oblasti.

Krasnojarsk je jedan od većih gradova u Sibiru, Foto Arhiva

Krasnojarsk je jedan od najvećih gradova Rusije i smatra se centrom Istočnog Sibira.

Neslužbeno je on prestonica Sibira. Osnovan je daleke 1628. a u vreme "zlatne groznice" bio je jedan od najvećih trgovačkih centara. U njemu živi milion i 900.000 staovnika.

Izgrađen je na obalama Jenisej. Na Sibirskom federalnom univerzitetu studira više od 40.000 studenata, a na drugim visokoškolskim institucijama još oko njih  100.000.

Grad Kansk ima oko 90.000 stanovnika. Nalazi se na obalama reke Kan, pritoke Jeniseja.

PLANOVI Vladimir Putin i Sergej Šojgu, Foto arhiva

Udaljen je 247 kilometara od Krasnojarska. Kao i Krasnojarsk, građen je kao tvrđava koja je štitila od jenisejskih Kirgiza. Kansk je imao burnu istoriju, a u Prvom svetskom ratu tamo je bio logor za vojne zarobljenike. A za vreme Drugog svetskog rata iz evropskog dela Rusije tamo su bile preseljene tekstilne fabrike. Do 2007. u Kansku je bila raketna divizija koja je bila naoružana sa 45 "topolja".

Kao što mu ime govori, grad Lesosibirsk u Krasnojarskom kraju je centar drvnoprerađivačke industrije, nalazi se na reci Jeniseju.

Ministar Šojgu je objasnio da bi novi gradovi trebalo da budu centri za preradu bakra i retkih metala, a takođe i za proizvodnju u oblasti elektrotehnike. U tom regionu bi se mogao razviti i klaster "Aluminijumske doline".

VIZIJA Lesosibirsk treba da se razvije u moderan grad ,Foto arhiva

Šojgu se u avgustu sreo sa naučnicima u Novosibirsku koji se slažu da u Sibiru treba napraviti najmanje još tri moderna grada, a kasnije još dva. Biće to gradovi sa oko 300.000 stanovnika, sa perspektivom da porastu do milion. Svaki od njih imaće noseću privrednu granu, od prerade drveta ili hemije do pravljenja elektromašina.

Predsednik Putin se slaže sa Šojguom i naučnicima da se moraju pripremiti projekti za razvoj Sibira, koji je bogat sirovinama. Upravo ti novi industrijski centri trebalo bi da privuku mlade stručnjake, kao i sve one koji žele da žive i rade u takvim centrima.

Između Bratska i Krasnojarska se može napraviti industrijski centar "bakar i elektronika". Tamo postoje mogućnosti za dobijanje bakra, kao i za njegovu preradu.

Foto arhiva

U Južnom Sibiru postoje mogućnosti za koksovanje uglja.

Da je formiranje novih gradova u Sibiru realno, Šojgu je obrazložio primerima iz sovjetske epohe.

- Da su se plašili pravljanja novih gradova na ledinama, ne bi bilo Naberežnih Čelna i tamošnje fabrike "Kamaz", ni Toljatija gde su se proizvodili automobili "žiguli", kao ni Bratska, Magnetogorska, Angarska i drugih industrijskih centara. Nabrajati gradove koji su rasli uporedno sa velikim industrijskim gigantima mogli bismo dosta dugo...

On je objasnio da lokalne vlasti moraju da se bave teritorijalnim planiranjem i transportnim vezama. A najveće ruske kompanije treba da presele svoje glavne ofise u sibirske gradove kako bi se tamo slivao porez i druga davanja koja bi pomogla razvoju regiona. Do sada se skoro 80 odsto ruskog kapitala vrti u Moskvi i Sankt Peterburgu, pa se zato oni razvijaju neuporedivo brže od gradova u provinciji.

Foto arhiva

U razvoj spomenutih projekata treba zajedno da ulažu država i privatni biznis. Šojgu je podsetio da se 1932. godine, pored fabrike aviona, dizao i Komsomolsk na Amuru, koji sada ima oko 240.000 stanovnika. A u vreme gradnje Bratske hidroelektrane izgrađen je sasvim novi grad koji sada ima 230.000 stanovnika. Neki gradovi su nikli pored rudnika dijamanata. Takav je Mirni u Jakutiji, sa oko 33.000 stanovnika. Noriljsk je status grada dobio 1953. godine, a danas ima 181.000 stanovnika. Tamo se nalazi najveći rudnik nikla na svetu.

U sovjetsko vreme neki gradovi su nicali zahvaljujući logorašima. Jedan od njih je Magadan, koji je dobio status grada 1939. a sada ima više od 90.000 stanovnika. U Rusiji je na ledini napravljen i glavni grad Ingušetije na Kavkazu Magas. Kao i Inopolis u Tatarstanu.

Potpredsednica ruske vlade Viktorija Abramčenko, koja je zadužena za praćenje Sibirskog federalnog okruga, podržala je ideju jer će se tako razvijati potencijal Sibira, što je činjeno i u sovjetsko vreme.

Osim u Sibiru, i na Dalekom istoku treba da se pojavi milionski grad. Četrdesetak kilometara od Vladivostoka, pored grada Artjom trebalo bi da se izgradi sasvim novi grad u kome bi živelo oko 300.000 stanovnika. On će se možda zvati Sputnjik po prvom sovjetskom satelitu koji je leteo u kosmos.

Vladivostok ima oko 600.000 stanovnika i glavni je grad Primorskog kraja. Ministar razvoja Dalekog istoka Aleksej Čekunkov kaže da se nada da će projekat podržati državne ruske banke. U novom gradu četrdesetak kilometara od Vladivostoka već se grade veliki trgovački centri i tamo će živeti i raditi oko 30.000 ljudi.

Ministar Čekunkov objašnjava da bi Vladivostok trebalo da bude treći po privlačnosti grad u Rusiji, odmah posle Moskve i Sankt Peterburga. U Vladivostoku, kao i novom gradu, neće se više praviti oblakoderi, jer zemlje ima dovoljno, pa će i zgrade biti niže i lepše, ne više od devet spratova.

Što pre počnu da se grade i razvijaju novi gradovi, za mlade će biti više posla i bolji uslovi za život, pa će ih sigurno više ostajati tamo gde su rođeni ne samo oni nego i njihovi roditelji.

Samo četvrtina stanovnika Rusije

IAKO je bogat resursima i teritorijalno je daleko veći od evropskog dela Rusije, u Sibiru živi oko 37 miliona stanovnika što je oko  25 odsto stanovništva Ruske Federacije.

Ekonomisti kažu da bi za znatno brži razvoj zemlje Rusija morala da ima oko 500 miliona stanovnika. Ali, zbog malog nataliteta Rusija ih sada ima samo oko 143 miliona.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)