KNJIŽEVNA KRITIKA: Treba li nam poslednji muškarac?
Inicijalna ideja uobličena u distopijskom romanu Muharema Bazdulja efektnog, provokativnog naslova - "Poslednji muškarac" - jeste zamišljen svet u kome su, iz nekog razloga, prestala da se rađaju muška deca.
Foto: Privatna arhiva
S obzirom na to da je pripovedač odlučio da nam predstavi takav svet, logično je što ga je situirao u budućnost - u 2027. godinu. Pripovedanje je zapravo retrospektivno i omeđeno je 2020. godinom.
Roman se sastoji iz dva pripovedna toka.
Prvi je lična priča pedesetogodišnje doktorke Adamović - ginekologa - koja živi i radi u Beču, a koja se tu zatekla odlazeći iz ratom zahvaćenog Sarajeva 1994. godine. Taj tok zasniva se na njenim sećanjima, ali i na njenom učešću u realizaciji jednog velikog čuda o kojem u distopijskom svetu ona sa ozbiljnim razlogom sve vreme ćuti.
Drugi pripovedački tok prati dešavanja u tom zamišljenom svetu, osobito ona na koja nužno utiče dramatična činjenica - da se već sedam godina ne rađaju dečaci. Tako u okviru njega saznajemo šta se dešava na američkim izborima, kakve se asocijacije u svetu formiraju u funkciji zaštite muškaraca i promocije njihovog hedonizma, kakva je brojnost članova tih organizacija u različitim delovima sveta, kakvi su manifesti tih organizacija i sl. Taj pripovedni tok karakterističan je po različitim komičnim postupcima - od ironije i parodije gotovo do groteske.
U prvom toku, najviše u onom delu koji se odnosi na junakinjina sećanja, uočavamo izvesnu jugonostalgiju. Iz perspektive današnjice, a da nema konkretnu književnu funkciju, da ima ideološku, što je u romanima koji se kod nas pišu najčešće slučaj, a što je pojedinim "književnim" žirijima baš po volji - ona bi bila deplasirana i, naravno, loše bi uticala na kvalitet romana, no, razumemo da je funkcija jugonostalgije ovde da dočara zapravo jedini - veoma kratak - period junakinjine bezbrižnosti - njenu ranu mladost. Ona se seća omiljenih jugoslovenskih rok grupa i izvođača iz tog perioda - "Plavog orkestra", "Crvene jabuke", Merlina, Borisa Novkovića i sl. Sa sličnim sentimentom komentarisana je i specifičnost humora sa tih prostora koja, po mišljenju pripovedača, nije razumljiva van njih, sa čim se ne slažemo.
U drugom toku nalazimo mnogobrojna, veoma vešta, poigravanja, koja su u vezi sa značajnim filozofskim preokupacijama, što u prošlosti, što u predstavljenoj distopiji. Otuda se određeni komentari dodeljuju Slavoju Žižeku i drugim filozofima, ali i nekim novinarima iz regiona i sl. U tom toku pripovedanja nalazimo niz zanimljivih opservacija o životu i smrti, o stvaralaštvu, o značajnim umetnicima, na primer, o Dejvidu Bouviju, Niku Kejvu i drugima.
Na osnovu oba pripovedačka toka - koja se smenjuju (prvi je realizovan u neparnim poglavljima, a drugi u parnim) ujednačenog tempa i zanimljiva - govore istovremeno i o spisateljskom umeću i o erudiciji Muharema Bazdulja.
Zanimljivosti ovog romana doprinose i svedenija ili pak detaljnija portretisanja različitih gradova - od Sarajeva, osobito Beča, do Barselone.
Ovom prilikom istakli bismo još nešto na šta dosadašnji tumači ovog romana nisu obratili pažnju - to je pripovedačev stav o ženama. O njemu bi se moglo razmišljati na osnovu dela u celini, ali to, kao da otkrivamo sa odlomkom koji je izabran za moto. Reč je o Uelbekovom romanu "Elementarne čestice". Možda smo izborom malo i začuđeni - pozitivno. Pa da tim segmentom i završimo:
Svet sačinjen od sve samih žena bio bi, u svakom pogledu, beskrajno nadmoćan u odnosu na ovaj; sporije bi se razvijao, ali bi taj razvoj bio pravilan, bez onog jedan korak unapred, dva unazad, bez nazadovanja i stremljenja naopakim ciljevima, već usmeren ka opštem dobru.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
KINESKI "SAVRŠENI ŠPIJUN" Kako je mladić umalo pokorio američki sistem - infiltrirao se u vojsku, trebalo da ukrade tajne za borbene avione
DOK je 2013. godine mladi i ambiciozni Đi Čaoćun sletao na aerodrom O'Hara u Čikagu sa studentskom vizom u džepu, niko nije mogao naslutiti da pred sobom imaju agenta čiji je zadatak bio da potkopa same temelje američke nacionalne bezbednosti. Danas, nakon presude, zatvorske kazne i konačne razmene zatvorenika 2024. godine, njegova priča ostaje najplastičniji primer moderne kineske špijunaže.
25. 02. 2026. u 18:44 >> 18:48
"Kako da ostavim ženu i unesrećim troje dece?!“
"MISLIM da deca danas mnogo pate..."
26. 02. 2026. u 21:53
MILICA UŽIVA SA SVOJIM SINOM I PARTNEROM: Kum Milice Todorović progovorio - "U njenom domu vlada radost"
OTKRIO koliko i od kada poznaje Miličinog partnera.
26. 02. 2026. u 09:57
MASNOĆA NESTAJE ZA TILI ČAS: Japanski trik za čišćenje šporeta
POSTOJI japanska metoda čišćenja šporeta koja obećava brzo uklanjanje zakorele masnoće, bez agresivnih hemikalija i dugog ribanja.
26. 02. 2026. u 13:48 >> 13:50
POJAVILE SE CRVENE OVCE: Šok scena na Kritu, turisti šokirani - evo o čemu se zapravo radi (VIDEO)
NA mediteranskom ostrvu Kritu, stočari pribegavaju neobičnoj ali dugotrajnoj metodi zaštite svojih ovaca: farbaju ih crvenom bojom, kako bi potencijalnim kradljivcima otežali krađu i prodaju ukradenih životinja.
25. 02. 2026. u 15:32
NOĆ ODLUKUE NA "RAJKU": Može li Zvezda da dovrši posao protiv Lila?
SRPSKI šampion večeras brani gol prednosti protiv Lila u revanš utakmici plej-ofa za osminu finala Lige šampiona (18.45). Zvezda je bila bolji rival na prvom susretu, ali ne sme se opustiti i mora odigrati novu sjajnu utakmicu kako bi se prošla dalje i tako zakazala obračun sa Lionom/Aston vilom.
26. 02. 2026. u 07:00
ZAŠTO BLOKADERI HOĆE DA UBIJU VUČIĆA? Nešić i Vučićević o monstruoznim planovima (VIDEO)
BLOKADERI hoće da ubiju predsednika Aleksandra Vučića zato što im smeta Srbija kakva jeste i zato što su svesni da ni za 100 godina ne mogu da urade ono što Vučić uradi za dva dana, ističu glavna urednica portala "Novosti" Andrijana Nešić i predsednica Asocijacije novinara Srbije (ANS) Ivana Vučićević.
26. 02. 2026. u 11:01
CEO REGION JE ZGROŽEN! Evo šta je uradila takmičarka lažne države Kosovo kada je videla Srpkinju na pobedničkom postolju
BRUKA i sramota na jednom od evropskih takmičenja u tekvondou za mlade u Sarajevu!
25. 02. 2026. u 11:35
JOŠ MU SE BORE ZA ŽIVOT: Simptomi bolesti zbog koje je hospitalizovan Dačić - početak je "veoma običan"
MINISTAR unutrašnjih poslova Ivica Dačić juče je u teškom zdravstvenom stanju hitno smešten u bolnicu i priključen na aparate.
26. 02. 2026. u 16:26
Najnovije iz rubrike
BILO JE TO VIŠE OD TELEVIZIJE: Zašto je noćni program JRT-a i danas nedostižan
U VREME kada je televizija završavala emitovanje državnom himnom, pojava noćnog programa donela je slobodu i sadržaje koji su zauvek promenili vizuru domaćih medija.
26. 02. 2026. u 20:28
O MUDROSTI, VERI I LJUBAVI: Međunarodna izložba "Pruži ruku" okuplja 60 umetnika iz šest zemalja
IZLOŽBA koja je okupila 60 umetnika, sličnih senzibiliteta, iz šest država, pod imenom "Pruži ruku" biće otvorena prekosutra u 19 časova, u beogradskoj Kafe galeriji Drink Different.
26. 02. 2026. u 15:47
SLIKE MUZIKE NA STRUJU: Rok fotografije Goranke Matić u RTS klubu
PORTRETI muzičara i bendova, fotografije sa koncerata, omoti ploča kojim je legendarna Goranka Matić (1949-2025), ostavila trajno vizuelno svedočenje o uzbudljivoj rokenrol sceni Beograda i Jugoslavije i njenim protagonistima, čine izložbu "Slikati muziku", koja će biti otvorena do 5. marta u RTS Klubu (zgrada Radio Beograda, ulaz iz Svetogorske).
26. 02. 2026. u 15:19
PREKID PAUZE UZ "SENTIMENTALNE VREDNOSTI": Dvodnevni Fest intro u Sava centru kao uvod u planirani filmski festival u oktobru
ZBOG pauze od dve i po godine, između poslednjeg održanog, i narednog 53. Međunarodnog filmskog festivala Fest, koji je planiran od 2. do 11. oktobra, svojevrsni uvod ove smotre, , u tradicionalnom festovskom terminu, 25. i 26. februara, i opet posle duže pauze na tradicionalnom mestu, u obnovljenoj Plavoj dvorani Sava centra, nosi naziv "Izvinite na prekidu programa". Smotru organizuje Centar beogradskih festivala (CEBEF), uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.
26. 02. 2026. u 14:37
PUŠKINOV DIJALOG SA NAMA: Intervju - Filip Vinogradov, ruski reditelj
PROZNA dela jednog od najvećih pesnika u istoriji Aleksandra Sergejeviča Puškina, inpirisala su nagrađivanog ruskog reditelja Filipa Vinogradova, koji od 2022. živi u Srbiji, da stvori jedan "pozorišni slučaj".
26. 02. 2026. u 14:32
Komentari (1)